ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
Семинарски рад
тема:Буџет локалне самоуправе као средтство планирања и контроле
ментор:др.Игор Новаковић студент:
1.Увод
1.1Појам локалне самоуправе
Локална самоуправа је аутономни систем управљања локалним заједницама,
конституисаним на ужим ђеловима државне територије.развијеност локалне самоуправе је
и један од услова демократије и правене државе.Како је самоуправа локалним заједницама
право грађана обично гарантовано уставом, за државу оно значи обавезу да створи услове
за континуирано функционисање локалне заједнице као целине.У Србији,јединице
локалне самоуправе су општине,градови и град Београд,како пише у Уставу РС из 2006
године који одређује положај јединица локалне самоуправе,надлежност општина,правне
акте које доноси, органе, наџор над њеним радом и заштиту.Закон о локалној самоуправи
разрађује ову категорије, тако и обавезу Републике односно територијалне аутономије да
обезбједе средства јединици локалне самоуправе када извршава права и дужности из круга
поверених послова.
1
1.2 Основи буџета
У савременим привредама највећи број инструмената економске политике, које држава
данас примењује, темељи се на политици јавних прихода и политици јавних расхода, у
складу са основним тенденцијама у развоју привреде. На тај начин буџет и буџетска
политика постају готово основни инструменти економске, а посебно стабилизационе
економске политике. У том смислу, буџет је данас најснажнији инструмент развојне и
текуће економске политике.
Буџет се најчешће дефинише као систематски приказ (шема)
прихода и расхода неке државе за одређено планско раздобље, односно за једну буџетску
годину. Буџет, заправо, представља правни акт који доноси највише законодавно тело у
држави (парламент, скупштина) у коме се за годину дана детаљно предвиђају сви јавни
приходи и сви јавни расходи, а затим се приказују и наменски распоређују по тачно и
унапред утврђеној буџетској структури.
2
1
www.wikipedia.org
2
,,Јавне финансије“ Будимир Стакић,Миленка Јездимировић Универзитет Сингидунум
Буџет има и правну функцију. Целокупна проблематика буџета регулисана је правом
(подручје буџетског права) и садржана је у закону о буџету или у закону о државном
рачуноводству. На тај начин посебно је истакнут значај буџета у савременој држави.
Буџет, посебно висина и структура јавних расхода обавезан је за извршну власт, која га не
може мењати без одобрења парламента. Правна функција буџета садржи у себи и
контролну функцију парламента у вези са реализацијом буџета. Тиме се, истовремено,
сагледава и законитост у коришћењу средстава из буџета.
3
3
,,Јавне финансије“ Будимир Стакић,Миленка Јездимировић Универзитет Сингидунум
3.Буџетска начела
Буџетска начела представљају претпоставку успешне буџетске политике. Зато је буџетски
систем утемељен на одређеним буџетским начелима (принципима). Само уз доследно
уважавање буџетских начела, могу се успешно остварити функција буџета (економска,
политичка и правна). У модерним финансијама и буџетској политици прихваћена су
следећа буџетска начела:
1.
– претходног одобрења
2.
– децентрализације
3.
– федерализма
4.
– јасноће
5.
– планирања и билансирања
6.
– буџетске равнотеже
7.
– специјализације
8.
– јединства
9.
– трајања
10.
– потпуности
11.
– реалности
12.
– јавности.
Принцип претходног одобрења буџета представља принцип који претходи свим
буџетским принципима. Претходно одобрење од законодавног тела подразумева да буџет
не може да се примени, односно да се извршава, док се не одобри. То значи да се
финансирање државе не може вршити ако буџет није донет, односно одобрен.
Принцип трајања (једногодишњости) буџета подразумева доношење и извршење буџета
током једне године. Време од једне године, у коме се извршава буџет, представља тзв.
буџетску годину. Уколико током буџетске године дође до непоклапања између буџетских
прихода и буџетских расхода, онда се приступа ребалансу.
Ребаланс представља буџетску радњу која доводи до повећања или смањења буџета,
односно померања у структури буџетских прихода и расхода.
Принцип потпуности буџета састоји се у томе да буџет садржи све приходе и све расходе.
Принцип реалности (тачности) буџета односи се на реалност предвиђања прихода и
расхода. На тај начин се елиминишу нежељене последице, односно мањкови – дефицити
буџета. Идеална варијанта буџета би била да пропише и оствари тачно онолико прихода
колико је потребно за подмирење расхода, што се у пракси врло ретко дешава.
Принцип јавности обезбеђује излагање буџета јавности преко широког информационог
система (дневна штампа, радио и телевизија, стручни и научни часописи). На тај начин се
јавност упознаје са свим елементима буџета. Тиме се избегавају многи неспоразуми који
могу евентуално да се појаве у процедури усвајања буџета.
У литератури постоји и другачији приступ буџетским начелима, која су у основи иста али
су другачије груписана.
Начело јавности буџета. Подразумева да су сви поступци, од предлагања, преко процедуре
одобравања и усвајања, па до доношења буџета, јавни и да се буџет изложи јавности преко
широког система средстава јавног информисања.
У целини буџет као институција је јаван. Објављује се у посебној публикацији -
службеном гласилу (у Србији је то "Службени гласник Републике Србије"). Исто тако,
јавност мора бити обавештена о извршавању и контроли извршавања буџета.
Начело о величини буџета. Савремена теорија одбацује ригидне ставове о минимуму
буџета, односно о „минимуму“ јавних прихода и расхода. Према њој, буџет треба да има
онолико средстава колико је потребно за покриће све развијенијих и разноврснијих јавних
