Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Seminarski rad
Tema:
Budžetski deficit i javni dug
Profesor: Studenti:
Dr.Zoran Jokić Ranković Nemanja 8-22
Ranković Nebojša 8-5
Kovačević Nikola 8-29
Šabac, april 2018
UVOD
Kako su države tokom, istorijskog razvoja često oskudevale u novcu za pokriće javnih
potreba, u nemogućnosti da svoje rashode pokriju iz realnih prihoda, većina država bile su
upućene na zaključivanje javnih zajmova i time obezbeđivale dopunska sredstva.
U finansiskoj teoriji pravi se razlika izmedju pojmova javni dug i javni zajam, pa ne može
izmedju njih uvek stajati znak jednakosti. Medjutim, razlike se uglavnom svode na subjekte
koje otpisuju javni dug ili javni zajam. Javni dug se obicno formira kod Centralne banke ili u
inostranstvu, a zajam na sredstvima subjekata nosilaca dohotka u privredi (preduzeća,
poslovne banke, stanovništvo). Drugih razlika, osim jos u sistemu otplate nema pa se i u
finansijskoj teoriji ova dva pojma sve vise poistovećuju.
Danas je javni dug jedan od osnovnih oblika javnih prihoda države. Javni dug ili javni
kredit poznat je i pre kapitalizma. U srednjem veku stvarao se na bazi zaloga državnih
dobara, dragocenosti i po pravilu je služio potrebama vladara i imao je privatnopravni
karakter.
Javni zajam je oblik javnog prihoda koji ostvaruje država radi pokrića svojih rashoda
odnosno ostvarivanje odredjenih budžetskih ciljeva. Radi se o izvoru javnih finansija, koji
danas sve države redovno koriste kao efikasan instrument ekonomske politike. Javni zajam
najčesće nastaje u posebnim prilikama, kada su drzavi odmah ili u kratkom roku potrebna
sredstva za određjene najčesće vandredne javne rashode, koje ona ne moze da osigura
redovnim prihodima. Raspisujući javni zajam drzava kao zajmoprimac pozajmuje odredjena
novcana sredstva od fizickih i pravnih lica kao zajmodavaca, sa obavezom da ih uz cenu
zajma izraženu u kamati i u odrđenom roku vrati. Na taj nacin država dolazi do potrebnih
sredstava, a javni zajam se pokazuje kao pogodan metod kojim se to efikasno postiže.
NAČELA ZADUŽENJA DRŽAVE I GRANICE ZADUŽIVANJA
Utvrđivanje načela javnog zaduživanja dobija sve veću važnost u finansiranju raznovrsnih
rashoda kojih se treba pridržavati prilikom zaduživanja, i to su:
1. Ravnomerna raspodela tereta zajma
2. Nacelo rentabiliteta
3. Konjukturno plitičko nacelo
4. Načelo pre raspodele dohodka i imovine
5. Načelo rasta GDP-a
Ne postavlja se pitanje jesu li zajmovi potrebni ili ne, jer su savremena država i zajam
nedeljivi, vec se postavlja pitanje do koje se mere država moze zaduziti, da li postoji granica
zaduženja.
Postoje raznovrsni kriterijumi za utvrđivanje granice javnog duga, a najcesce se susreću:
1. Zaduženje po stanovniku
2. Zaduženost u odnosu prema državnoj imovini
3. Zaduženost u odnosu prema budzetskim prihodima
4. Odnos zajmodavca prema dužniku
5. Odnos zaduženja prema drustvenom proizvodu
Prema kriterujumu MMF-a granice zaduženja u inostranstvu je dostignuta ako za otplatu
zajma treba angažovati 25% tekuceg deviznog priliva zemlje dužnika.
Svetska banka ima 3 kategorije:
1. Nisko zadužena zemlja - spoljni dug/bruto domaći proizvod manji od 30%
2. Srednje zadužena zemlja - spoljni dug/bruto damaći prozivod od 30 do 50%
3. Visoko zadužena zemlja - spoljni dug/bruto nacionalni proizvod preko 50%
