146
ЕКОНОМИКА
ПРЕГЛЕДНИ ЧЛАНЦИ
Др Данијела Деспотовић
Економски факултет, Крагујевац
Мр Дејан Величковић
ЕД „Југоисток“, Ниш
Мр Јелена Ристић
Висока пословна школа, Блаце
БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ И ПРИВРЕДНИ РАСТ – ТЕОРИЈСКЕ
КОНТРОВЕРЗЕ
Апстракт
У склопу проучавања развојне функције фискалне политике централно
питање се односи на третирање могућег ефекта истискивања инвестиција,
односно могућег деловања на привредни раст. По овом питању се радикално
разликују ставови водећих економских школа. Међутим, може се закључити да
готово сва размишљања иду у правцу закључивања да велики буџетски дефицит
делује на истискивање приватног капитала са финансијског тржишта. У
теоријској конзистентности, то значи да се категорије буџетског дефицита и
привредног раста дугорочно налазе у негативном корелативном односу.
Кључне речи:
буџет, буџетски дефицит, инвестиције, привредни раст,
ефекат истискивања.
THE BUDGET DEFICIT AND ECONOMIC GROWTH
THEORETICAL CONTROVERSYAN
Apstract
In a study development functions fiscal policy central question refers to the treatment
possible effect pushing investment, or possible action on the economic growth. According
to this issue is radically different views leading economic school. However, it can be
concluded that almost all thoughts go to the conclusion that a large budget deficit Act
on istiskivanje private capital with financial markets. In theory ideally suited, it means
that the categories budget deficit and economic growth long-term are in a negative
korelativnom relationship.
Key words:
budget, the budget deficit, investment, economic growth, crowding
out efect.
Увод
Буџетски дефицит је стални пратилац привредне стварности највећег
броја савремених привреда. Присутан је како у снажним економијама (Сједињене
Државе, Велика Британија), тако и у земљама у транзицији. У том контекту
својом актуелношћу се намеће питање природе деловања буџетског дефицита на
привредни раст, као кључни показатељ макроекономске ефикасности.
147
ЕКОНОМИКА
Постоји предубеђење да буџетски дефицит успорава привредни раст и
да је главни разлог дугачке листе економских проблема, укључујући рецесије,
незапосленост, инфлацију, високе каматне стопе, трговинске дефиците. Теорија
је пронашла низ аргумената како у прилог ових, тако и у прилог супротних
предубеђења, а емпиријска истраживања нису, углавном, уверљиво доказала
исправност нити једних, нити других.
Неекономисти по правилу буџетски дефицит и јавни дуг сматрају
непожељним појавама. По њиховом мишљењу, они увек негативно делују на
привредни раст, а често и на економску стабилност. Слично томе,
класични
економисти
су сматрали дефицит и јавни дуг појавама које су оправдане само
код изузетних и краткорочних потреба за јавном потрошњом, а њихово трајно
постојање дозвољавали су само у случају финансирања продуктивних капиталних
пројеката чија је стопа приноса већа од каматне стопе на узете зајмове. Став о
дефициту као озбиљном проблему који захтева дисциплину и строгу законску
регулативу - сам по себи је очигледан.
Савремени економисти
немају јединствен
став о овим појавама. Неуједначеност ставова о дефициту и јавном дугу произлази
из различитог избора претпоставки на којима се заснивају модели различитих
школа. Постоје три основне школе о економским ефектима фискалних дефицита:
кејнзијанска, рикардијанска и неокласична школа. Све три школе углавном
разматрају ситуацију настанка дефицита услед смањења порескиих прихода, а не
услед повећања јавних издатака.
1
Имајући у виду да је буџетски дефицит резидуал, разлика између укупних
прихода и укупних расхода државе, тешко је разумети његов утицај на привреду у
целини, као и на поједине економске величине. Није свеједно настаје ли дефицит
као последица смањења пореза или као последица раста јавних расхода. Утицај
дефицита биће различит у зависности од тога који се порези, односно расходи
мењају. Због тога се деловање дефицита на привредни раст треба посматрати у
контексту конкретне фискалне политике и мера на којима она почива.
Структура рада осмишљена је на следећи начин: на почетку у циљу
јаснијег разумевања ефеката буџетског дефицита и јавног дуга на привредни раст
и остале макроекономске величине, дају се основни појмови буџета и буџетског
дефицита. Потом се указује на коришћење буџетског дефицита и јавног дуга као
инструмента економске политике, при чему се посебно анализира веза буџетског
дефицита као инструмента којим се утиче на привредну активност и остале реалне
макроекономске величине. Анализира се политика дефицитарног финансирања у
кејнзијанској и монетаристичкој макроекономској теорији. Указује се на ефекат
истискивања (
crowding out efect
) инвестиција привредног сектора као на централно
питање у контексту истраживања развојне функције фискалне политике.
Чврсту везу између фискалног дефицита и привредног раста, као и између
дефицита и већине реалних макроекономских величина, тешко је успоставити.
Економисти су уложили велики напор да дефициту придају својство позитивне,
негативне или неутралне појаве, али у томе нису имали великог успеха. Мноштво
теоријских радова и спроведених емпиријских истраживања ипак могу помоћи да
се донесу одређени вредносни закључци. Фискални дефицит може бити оправдан
(иако не и пожељан) у околностима изузетних потреба за јавним расходима.
1
Кејнзијанска школа у оригиналној верзији проучава ефекте пораста јавне потрошње на
промену запослености и аутпута, а тек касније и ефекте смањења пореских прихода.
149
ЕКОНОМИКА
новца нема утицаја на промену нивоа задужености државе, осим у случају када је
дуг деноминиран у домаћој валути и када није индексиран. Због тога се јавни дуг
може схватити као последица трајних дефицита који се финансирају задуживањем,
било у земљи, било у иностранству. Дефицит је промена нивоа јавног дуга између
две године (уколико се дефицит не финансира емисијом новца). Када се посматрају
ефекти фискалног дефицита и јавног дуга на економију, може се рећи да се ти
ефекти поклапају уколико је фискални дефицит трајан и уколико се финансира
задуживањем.
Буџет својом експанзивном или контрактивном оријентацијом треба да
доведе до уравнотеженијих односа у привреди. Из стабилизационе функције
буџета развила се теорија компензаторних финансирања која истражује активну
улогу буџета у вођењу политике уравнотеженог привредног развоја. Ако се ове
идеје прошире, најзначајнији критеријум за оцену политике буџетских прихода и
расхода јесте њихово комплексно утицање на запосленост, цене, привредни раст и
биланс плаћања.
5
У условима депресије
(када постоји вишак понуде фактора производње
у односу на ефективну тражњу) буџет својом експанзивном оријентацијом треба
да подстиче тражњу и производњу до задовољавајућег нивоа запослености
расположивих фактора производње. С друге стране,
у условима инфлације
(када
ефективна тражња премашује границе домаћег производа пуне запослености
фактора) буџет својом контрактивном оријентацијом треба да делује смирујуће на
тражњу.
Буџетски дефицит - компаративно разматрање класичне и
савремене економске теорије
Буџетски дефицит, а као последица тога дефицитарно финансирање, је
категорија која у финансијској литератури подлеже различитим интерпретацијама
у зависности од владајуће економске парадигме.
Основни став класичне економске теорије
6
је да буџетски дефицит
треба избегавати и да треба водити политику уравнотежених буџетских прихода
и расхода. Постизање буџетске равнотеже било је “златно правило” јавних
финансија. Форсирана је по сваку цену. Захтевало се да јавни расходи буду
покривани само фискалним приходима (без зајмова, креирања новца - практично
порезима). Стриктна буџетска равнотежа, поштована је без обзира на коњунктурна
кретања у привреди одређене земље, па чак и онда када је она била у депресији.
Штавише, у периодима депресије инсистирало се на очувању равнотеже, јер се
сматрало да би буџетски дефицит додатно погоршао економску равнотежу.
Снажан заокрет у финансијској теорији и пракси учињен је у време и
5
Видети: Горчић, Ј. Јавне финансије, књига II, ЈП Штампа, радио и филм Бор, Ниш, 1990.
стр. 237.
6
По
економској
теорији
класичне
економске
литературе
,
чији
су
главни
репрезенти
Смит
и
Рикардо
,
привредом
управљају
аутономне
снаге,
које
воде
економском
просперитету.
.
Апсолутна
супериорност
на
економском
плану
придавана
је
индивидуалном
капиталисти.
.
