УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
ДЕПАРТМАН ЗА ПОСЛЕДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА
БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ И УТИЦАЈ НА ФИНАНСИРАЊЕ РАСХОДА
МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ
-
мастер рад -
МЕНТОР
КАНДИДАТ
проф. др Лидија Барјактаровић
Дарко Миленковић
Број индекса 401286/2015
Београд, 2016. године
С А Д Р Ж А Ј
УВОД.............................................................................................................................
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ..................................................................................... .
МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА ........................................................................................
ЗНАЧАЈ И АКТУЕЛНОСТ ИСТРАЖИВАЊА..............................................................
ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА........................................................................................
СТРУКТУРА РАДА.......................................................................................................
1.
БУЏЕТ ................................................................................................................... 1
1
.1. Појам и карактеристике јавних расхода.......................................................3
1.2.
Врсте и класификације јавних расхода.........................................................4
1
.3. Елементи буџета.............................................................................................7
1
.4. Функције буџета...............................................................................................7
1
.5. Буџетски принципи..........................................................................................9
1.6
. Буџетски поступак..........................................................................................11
2
. БУЏЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2011. ГОДИНЕ ДО 2015.
ГОДИНЕ.....................................................................................................................15
3
. БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2011. ГОДИНЕ
ДО 2015. ГОДИНЕ.....................................................................................................19
4
. БУЏЕТ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ У ПЕРИОДУ ОД 2011. ГОДИНЕ ДО 2015.
ГОДИНЕ.....................................................................................................................24
4
.1. Структура буџета одбране по категоријама расхода.................................27
4.2.
Анализа буџета одбране по годинама и најважније законске измене......31
4
.3. Предлози за превазилажење проблема.....................................................36
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................40
ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………………………45
огромну добит, или да је могуће одржати животни стандард у некој земљи. (К.
Рејнхарт, К. Рогоф, 2011, с. 21.).
Где је ту Србија, посматрајући ове две крајности, односно задражавајући
се на само на европском континенту? Одговор не може да буде ни лак ни
једноставан, узимајући у обзир наше историјско наслеђе, које поред светлих
тренутака, садржи доста лутања, промашаја и заблуда. Српски народ је у два
светска рата уложио своју мукотрпно стечену државност у државну творевину
звана Југославија, желећи да заокружи српско национално биће у једну државу.
Неспретно и непоуздано саздана творевина се на прагу 21. века „спретно“
распала у крвавом грађанском рату. Након распада, тешко оптерећена
економским санкцијама, не разумевајући геополитичке процесе који су се
одвијали у свету, а 1999. године изложена и бомбардовању од стране НАТО
алијансе, економија Србије је једва опстајала.
После распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,
тежња свих новонасталих држава на том простору је да поврате ниво
производње и ниво БДП-а на ниво из 1989. године. Како је приметио бивши
економски саветник председника СР Југославије, господин Звонимир Трајковић у
документарном филму „Тежина ланаца“, у моменту распада СФРЈ је била
задужена са 13,5 милијарди долара и била је сматрана високо задуженом
земљом, те јој самим тим нису били одобрени преко потребни зајмови од стране
ММФ-а. Када је снимљен поменути филм, укупни дугови свих бивших република
СФРЈ износили су око 184 милијарди долара.
Поред ратова деведесетих, неизбежно је не поменути и савремене
безбедносне изазове који се испољавају у различитим облицима, при том
мислећи на војну безбедност као једног од сектора безбедности и који са своје
стране намећу као неминовност да опрема којом располажу безбедносне
структуре, буде софистицирана и модерна. За опремање софистицираном
опремом, неопходно је издвојити буџетска средства која нису мала, и која по
својој природи представљају непродуктивне расходе, о чеми ће више бити речи у
наставку.
Што се тиче савремене економске кризе која је започета 2008. године,
привреда Србије ју је дочекала доста неспремно, а поједини министри из
тадашње Владе Републике Србије економску кризу су најављивали као шансу за
развој. Вишедеценијско пропадање привреде Србије у годинама пре избијања
кризе додатно је погоршано лошим приватизацијама (чувене 24 спорне
приватизације за које Европска унија тражи да се поново истраже), лошом
монетарном политиком, тј. политика прецењеног динара и форсирање увозничког
лобија, присутним дирижизмом, решавање социјалних проблема партијским
запошљавањем у јавном сектору и, пре свега, неодговорним понашањем
политичке елите. Иако није прокламован као званичан циљ, тежња је свих
држава из бившег источног блока да достигну ниво производње из 1989. године.
Свака земља негује свој буџетски систем и битно је нагласити да не постоји
јединствен образац буџетског система, али је зато поступак израде буџета
приближно исти у свим земљама које су окренуте тржишно оријентисаним
привредама. Висина буџета једне државе одређена је друштвеним и економским
циљевима које та држава жели да оствари у буџетској потрошњи. Приликом
израде буџета битно је да се поштују одређени буџетски принципи, док је
приликом потрошње буџетских средстава неминовно да дође до појаве и
суфицита и дефицита.
Буџет Републике Србије налази се у вишедеценијским проблемима, као
што су слаба наплата прихода, високо учешће субвенција државним
предузећима, трансферисање новчаних средстава Републичком Фонду за
пензијско и инвалидско осигурање, као и линеарно извршење расхода, само су
једни од најчешће упућених критика од стране признатих економиста. Међутим,
усвајањем Закона о буџетском систему коначно је дефинисан правни оквир
састављања, извршења и контроле не само буџета, већ и комплетних јавних
финансија Републике Србије. Поред овога, циљ је и да се обезбеди
континуирани привредни раст и да се грађанима обезбеде квалитетније услуге
јавне управе.
Систем одбране у Републици Србији у сталним је реформама од 2000.
године, а за сваку промену, и посебно у војсци, потребно је да водећи људи
постану лидери, предводници промена, да поведу трансформацију војске ка
култури менаџмента трошкова. Финансијски ресурси су последњих година
ограничени и негативно утичу на достизање високог нивоа способности, јер све
државе света, међу њима и Србија, желе да имају способну и ефикасну војну
силу. Мишљења смо да изазови са којима су се и са којима ће се на овом путу
сусретати војска нису рачуноводствено-финансијска питања, већ питања која се
тичу свести људи и њиховом проактивношћу. (Н.Имамовић, 2013, с. 245.).
неусклађеност планираних пројеката и усвојених планова рада, неусклађеност
пројектованих и одобрених новчаних средстава, изостанак поделе додељених
новчаних средстава на пројекте и самосталне делатности и немогућност
адекватног начина праћења утрошка и алокације трошкова на пројекат и
активности.
На висину буџетског дефицита буџета Републике Србије у периоду од
2011.
године до 2015. године, који је предмет анализе, утицали су, поред
политике, одлагање решавање структурних реформи (процес који још увек траје),
катастрофалне елементарне непогоде, ниска привредна активност, неповољни
привредни амбијент који још увек не привлачи инвестиције у неопходном обиму и
скупо задуживање на међународном тржишту капитала који је проузрокованом
светском економском кризом.
Као једна од мера која би могла да допринесе опорављању јавних
финансија Републике Србије, јесте још веће издвајање буџетских средстава за
науку и технологију, чиме би се посредно утицало и на смањење повећаног
одлива младих и школованих људи из Србије, али и обнова и стављање у пун
погон капацитета наменске индустрије Србије. Управо наука, уз обавезну правну
сигурност, представља једну од шест „убиствених апликација за моћ Запада“ у
односу на остатак света, како је приметио шкотски историчар Најл Фергусон.
Предмет истраживања
Предмет овог рада је теоријско дефинисање појмова буџета и буџетског
дефицита, особености буџета Републике Србије и Министарства одбране у
периоду од 2011. године до 2015. године, као и то какав утицај је испољио
буџетски дефицит првенствено на финансирање расхода одбране и последично
томе утицај на опремање Министарства одбране и Војске Србије и на стандард
припадника Министарства одбране и Војске Србије.
Методе истраживања
Основне (посебне) методе коришћене у раду се следеће: анализа и
синтеза (анализирање буџета од настајања и коришћења и његов утицај на
систем одбране), генерализација и анализа садржаја и класификација
(утврђивање места дефинисаних појмова у систему појмова). У раду ће бити
примењена квалитативна методологија која је утемељена на проучавању и
