1
Увод
Голосеменице су биљке са семеном код којих семени заметак није затворен у
листолике органе. Семени заметак најчешће лежи на листу унутар шишарке. Листови
голосеменица су различити. Група голосеменица обухвата четири савремена раздела
са девет стотина четрдесет седам врста. Све савремене и изумрле голосеменице су
дрвенасте и вишегодишње биљке, у форми жбуна или дрвећа.
Познате врсте су борови, смрче, јеле, Панчићева оморика, ариши, чемпреси и
гинко.
Значај голосеменица се, сем еколошког, налази и у њиховој употреби у
индустрији, у исхрани животиња, хортикултури и пејзажној архитектури, заштити од
ерозија.
Слика 1. Шишарка дуглезије
2
2.1. Mикроспорангије и мегаспорангије
Микроспорангије свих семеница имају специјални механизам за отварање. Код
семених папрати и цикаса, а и бенетита, отварање микроспорангије тече посредством
епидермског механизма – егзотецијума. Код цикаса микроспорангије се отварају
пукотином, помоћу епидермских ћелија. Таква способност отварања названа је
ектокинетичком. Код свих осталих голосеменица микроспорангије се отварају
посредством раскидања ендотецијума. Код гинка ћелије епидермиса су танкозидне и
немају значајну улогу у отварању микроспорангија.
У микроспорангијама се развијају многобројне микроспоре. Грађа омотача
микроспора голосеменица одликује се разновршношћу и има велики значај за
систематику и за утврђивање историје вегетације.
Код примитивних група голосеменица мегаспорангијум се отвара посредством
поленових комора. Мушки гамети тих голосеменица су представљени покретљивим
сперматозоидима који помоћу многобројних бичева лако доспевају до женског
гаметофита и продиру у архегоније.
Међу савременим голосеменицама поленове коморе су веома изражене код
цикаса и гинка.
4
2.3. Порекло голосеменица
Настанку голосеменица претходило је неколико важних еволуционих догађаја. У
области размножавања то је било настајање хетероспорије. Хетероспорне форме су
познате у фосилном стању још од средњег девона (пре око 400 милиона година). У
касном девону настале су биљке са израженијом хетероспоријом. Нешто касније
настале су прве познате дрвенасте форме. На тај начин створили су се неопходни
услови за појаву голосеменица.
Предачке форме голосеменица су морале бити неке старије и примитивније
протостеличне, а истовремено хетероспорне папратњаче, са лествичастим трахеидама
у секундарном ксилему. Тако се долази до закључка да голосеменице нису настале од
правих папрати, него од неке бочне гране старијих папратоликих биљака.
5
2.4. Раздео Pinophyta (голосеменице)
Голосеменице се одликују присуством семеног заметка и семена. Семени замеци
нису затворени у плоднику већ се развијају на отвореном оплодном листићу, па су по
томе и назване „голосеменице“. У семеном заметку се пре оплођења образује
вишећелијско хранљиво ткиво (примарни ендосперм), који представља
макрогаметофит.
Голосеменице су углавном једнодоме биљке са једнополним цветовима који су
груписани у мушке и женске шишарке. То су дрвенасте биљке са секундарним
дебљањем. Лишће је обично зимзелено и траје више година, чврсте је грађе и
смањене површине.
Савремене голосеменице обухватају неколико класа:
1) класа Cycadopsida;
2) класа Gnetopsida;
3) класа Ginkopsida и
4) класа Pinopsida.
