БУЈИЧНЕ ПОПЛАВЕ КАО ФАКТОР УГРОЖАВАЊА 

КРИТИЧНИХ ИНФРАСТРУКТУРА

  

  

САДРЖАЈ

Contents

1. Криза – катастрофа – ванредна ситуација.................................................................3

2. Закон о ванредним ситуацијама..................................................................................4

3. Закон о водама.............................................................................................................. 5

4. Бујице и бујичне поплаве............................................................................................ 7

5. Катастрофалне бујице у Србији................................................................................10

5.1.  2001.година......................................................................................................... 10

5.2. 2007.година.......................................................................................................... 11

5.3. 2010.година.......................................................................................................... 11

6. Одбрана од бујица и превентивне мере...................................................................13

7. Закључак..................................................................................................................... 15

Извори.............................................................................................................................16

P a g e  

2 | 15

background image

2. Закон о ванредним ситуацијама

Устав Србије, као највиши правни акт, даје полазне основе за формирање и 

успостављање система одбране. У време доношења (2006. године) на снази је био 
Закон о заштити од елементарних и других већих непогода, који није давао правне 
основе за функционисање система који је почетком 90-их година девастиран и 
уништен.   Пошто   се   број   природних   непогода   из   године   у   годину   повећавао, 
постојећи систем требало је успоставити, али на стабилнијим основама. Од 2006. 
до   2009.   године   интензивно   се   радило   на   припреми   новог   закона   који   би   био 
ефикаснији и прилагођен новом систему заштите и спасавања становништва. У 
октобру 2009. године донете су две значајне стратегије, које су, поред Устава, 
давале   широке   могућности   организованим   снагама   система   одбране   да   се 
формирају   и   почну   деловати   у   ванредним   ситуацијама.   После   неколико 
предложених   варијанти,   29.12.   2009.   године   донет   је   Закон   о   ванредним 
ситуацијама.   Овим   законом   уређују   се   деловање,   проглашавање   и   управљање 
ванредним   ситуацијама;   систем   заштите   и   спасавања   људи,   материјалних   и 
културних   добара   и   животне   средине   од   елементарних   непогода,   техничко-
технолошких несрећа - удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других 
већих   несрећа   (у   даљем   тексту:   елементарне   непогоде   и   друге   несреће); 
надлежности   државних   органа,   аутономних   покрајина,   јединица   локалне 
самоуправе и учешће полиције и Војске Србије у заштити и спасавању; права и 
дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у 
вези   са   ванредним   ситуацијама;   организација   и   делатност   цивилне   заштите   на 
заштити,   спасавању   и   отклањању   последица   елементарних   непогода   и   других 
несрећа;   финансирање;   инспекцијски   надзор;   међународна   сарадња   и   друга 
питања   од   значаја   за   организовање   и   функционисање   система   заштите   и 
спасавања

2

Његовим доношењем Србија је створила услове за изградњу јединственог система 
заштите и спасавања. Створени су сви предуслови да се формира нови систем који 
би био много ефикаснији од претходног. Нови закон јасно ће дефинисати задатке, 
улоге и одговорност свих релевантних институција на локалном и националном 
нивоу.   Он   предвиђа   увођење   нових   института,   односно   Србија   ће   захваљајући 
њему имати планове за смањење ризике које ће надлежни морати да

 

спроводе, а 

2

Закон о ванредним ситуацијама (Службени гласник РС број 111/09 , 92/11 , 93/12 )

P a g e  

4 | 15

између   осталог,   имаћемо   и   регистар   ризика   који   ће   представљати   географско-
информациона базу.

3. Закон о водама

Поплаве разарајућих размера које су погодиле Србију у мају 2014. године, 

поново   су   актуализовале   јавни   дијалог   о   неопходности   увођења   програма   за 
спречавање и ублажавање последица природних катастрофа на локалном нивоу, уз 
подизање свести друштвених заједница које су изложене том ризику.

Након ступања на  снагу важећег Закона о водама, ступили су на  снагу многи 
закони који делимично уређују и водопривредну област, те се јавила потреба за 
усаглашавањем   Закона   о   водама   са   тим   законима.   Овим   законом   се   наставља 
процес реформи у сектору вода, у складу са правом Европске уније

Интегрално   управљање   водним   ресурсима   је   сложен   и   тежак   задатак,   који 
обухвата скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног 
режима,   обезбеђивање   потребних   количина   вода   захтеваног   квалитета   за 
различите намене, заштиту вода од загађивања и заштиту од штетног дејства вода. 
Управљање   водама   у   Србији   одвија   се   кроз   израду   и   спровођење   кључних 
планских   докумената:   Стратегије   управљања   водама   на   територији   Републике 
Србије   (Стратегија)   и   Плана   управљања   водама   за   слив   реке   Дунав,   Планова 
управљања водама за водна подручја (План управљања водама), као и плановима 
којима   се   уређује   заштита   од   штетног   дејства   вода,   и   то.   план   управљања 
ризицима од поплава, општи и оперативни план за одбрану од поплава, као и 
планови   којима   се   уређује   заштита   вода   (план   заштите   вода   од   загађивања   и 
програм мониторинга).

P a g e  

5 | 15

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti