Visoka zdravstvena škola strukovnih
studija u Beogradu
Seminarski rad
Buka i njena štetna dejstva
Bezbednost na radu 1
Mentor: prof. Dragan Petrov
Student:
Beograd, 2019.
Uvod
Bezbednost i zdravlje na radu (BZR)
podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se
preduzimaju određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji
na to imaju pravo. Interes društva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo
bezbednosti i zdravlja na radu, da se neželjene posledice kao što su povrede na radu,
profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguću meru, odnosno da se
ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao osećaj zadovoljstva pri obavljanju svojih
profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u
preventivnom delovanju.
Izlaskom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05 i 91/2015) zaposleni su
dobili šansu da se izbore za bezbedno radno mesto i da tokom rada sačuvaju svoje zdravlje. Zakon
je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva Evropske Unije (EU) i Međunarodne organizacije
rada (MOR), iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog čoveka, jer jedino
bezbedan rad, zdrava i bezbedna radna sredina omogućavaju produktivan rad i život. Bezbednost
i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri,
smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno
stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih (član 4. tačka 4.).
Značaj bezbednosti i zdravlja na radu
Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa
humanog, socijalnog i ekonomskog
stanovišta
.
obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika svih radnih mesta, kao i upravljanje
rizikom
obavezu formiranja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu u Preduzeću (kao telo koje
ima predstavnike zaposlenih)
obavezu poslodavca da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom (ukoliko preduzeće ima
do deset zaposlenih, poslodavac po Zakonu može urediti obaveze, prava i odgovornosti
ugovorom o radu)
preciznije propisane preventivne mere…
Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu
Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu se može posmatrati sa više aspekata: kroz aktivnosti
na različitim društvenim nivoima (država, privredni subjekti, pojedinci) i primenom savremenih
alata – softverskih rešenja koja olakšavaju rad u oblasti BZR. Savremeni alati, softverska rešenja
koja olakšavaju rad u oblasti BZR, stručnom licu za BZR treba da omoguće praćenje stanja na što
jednostavniji način, bez puno papirologije. Takvi programi, tj. softverska rešenja treba da
omoguće, pored ostvarivanja zakonskog minimuma, mogućnost razvoja i kreiranja dodatnih
analitičkih i statističkih izveštaja u cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu. Na osnovu
pomenutih izveštaja, stručno lice za BZR i sam poslodavac mogu da dobiju jasniju i sveobuhvatniju
sliku o trenutnom stanju BZR u svom preduzeću kao i korisne informacije i podatke o mogućem
unapređenju BZR.
Jedno od takvih rešenja je i
OHSIS – program za vođenje poslova BZR.
OHSIS
nudi stručnom licu,
da vodi zakonom propisane evidencije, razvoj i generisanje dodatnih statističkih izveštaja koji
treba da
doprinesu unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, a samim tim i široj
društvenoj zajednici.
OHSIS
, pored pomenutih prednosti u odnosu na klasično vođenje poslova
BZR primenom glomazne papirologije i standardnih kancelarijskih aplikacija (kao što su npr. MS
Word, MS Excel i sl.), stručnom licu za BZR skraćuje vreme potrebno za obavljanje
administrativnih poslova u oblasti BZR, a samim tim mu pruža više vremena za suštinsko bavljenje
poslovima BZR i mogućnost angažovanja na unapređenju stanja BZR kod poslodavca.
Buka i njena štetna dejstva
Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava (zujanje, larma, šum,
galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih
decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštecenja zdravlja, narocito u velikim, gusto
naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha, ali je
danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo
složenije.
Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da ona sadrži
pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je
subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom
zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina: jačine,
raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 1. Na primer, muzika koja se
izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi nepobitno
do oštećenja sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog nivoa.
Najneprijatnija, a time i najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina). Kada potiče od jednog
izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti može se meriti i sa više ili manje uspeha ublažiti. Ako
su uzročnici buke više izvora (saobraćajna buka) otežano je merenje intenziteta, lokacija izvora i
spektralni sadržaj. Pri ovakvim slučajevima borba je takoreći beznadežna.
Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke, time ona
postaje prvorazredno važan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke,
pomno se prati i izučava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo
opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata. Fenomenu buke odavno je objavljen rat,
ali
ni
jedna
značajna
bitka
nije
dobijena.
raspoloženju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i
dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.
PSIHOLOŠKI SIMPTOMI
Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog
komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje spavanja smatra se osnovnom i najvažnijom. U
pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova.
Niz terenskih studija ukazalo je na visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi
nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se da
se stanovnici značajno cešce žale na osećanje “izrazitog umora”, “nervozu stomaka” i
“glavobolje” nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom buke. Dokazano je da
buka predstavlja jedan od značajnih faktora neurotizacije ličnosti, a neuroze su danas među
vodećim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama.
PROMENE U PONAŠANJU
Kontinuirana izloženost izvorima umerenog nivoa buke kao npr. kompjuterski štampač,
ventilacioni sistemi, sa psihološkog aspekta ometa normalnu ljudsku
komunikaciju i ima dugotrajne posledice koje se očitavaju smanjenom tolerancijom frustracija,
povišenim pragom reagovanja, a cak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i
neprijateljskog ponašanja što dovodi do dehumanizacije u međuljudskim odnosima.
