1
Buka saobraćajnog toka
( Seminarski rad )
Uticaj saobraćaja na životnu sredinu
Novi Sad, 2019.
2
Sadržaj:
Uvod ……………………………………………………………………………………………... 3
1.Komunalna buka …………………………………………………………………………. 4
2.Buka drumskog saobraćaja ………………………………………………………….. 6
3.Merenje buke ………………………………………………………………………………. 8
3.1. Zašto merimo zvuk …………………………………………………………………. 12
3.2. Tipični nivoi buke …………………………………………………………………… 12
3.3. Tipovi buke ……………………………………………………………………………. 13
4.Saobraćaj kao izvor buke …………………………………………………………… 15
5. Kontrola buke …………………………………………………………………………… 16
6.Оbaveze odgovornih lica u oblasti zaštite životne sredine od
prekomerne buke ………………………………………………………………………… 18
Zaključak ……………………………………………………………………………………… 19
Literatura …………………………………………………………………………………….. 20
4
teretna vozila, uticaj kotrljanja pneumatika po površini puta, postaje značajan, dok pri brzinama većim
od 50 km/h postaje dominantan.
Smanjenje buke koja potiče od saobraćaja postiže se sadnjom zaštitnog zelenila, regulacijom saobraćaja
(izmještanjem teretnog saobraćaja sa gradskih saobraćajnica), uvođenjem lakog metroa, koristenjem
ispravnih vozila i dr..)
1.Komunalna buka:
Komunalna buka se definiše kao buka koju stvaraju svi izvori, isključujući buku koja nastaje na samom
radnom mestu u industrijskim pogonima. Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma važan
problem sa kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše.
I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozdenih točkova dvokolica pri kretanju po
kamenoj podlozi, čiji je cilj bio sprečavanje remećenja sna i uznemiravanja Rimljana.
U srednjevekovnoj Evropi bilo je zabranjeno koristiti konjske kočije u noćnim satima da bi se obezbedio
miran san građana.
Danas je problem veoma izraženiji. Ogroman broj vozila se kreće po našim gradovima i autoputevima.
Teški kamioni sa dizel mašina i velikom bukom krstare drumovima širom zemlje. Avioni i vozovi daju svoj
doprinos povećanju ukupne buke. U industriji mašine generišu visoke nivoe buke, a veoma bučni zabavni
centri ne omogućuju opuštanje ni u slobodnom vremenu.
U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini, za kontrolu komunalne buke veoma često nema
razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja (“skrivenih”) efekata koje buka može da izazove
na čoveka. Takođe, se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži
vremenski period. Institucije koje su zadužene da se bave problemima koji nastaju u životnoj sredini
veoma često smatraju da je rešavanje problema buke “luksuz” koji sebi mogu da dozvole samo razvijene
zemlje. Izloženost većim nivoima buke karakterističnija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog
odnosa prema aspektu buke. Planiranje korišćenja određenog prostora ne vodeći računa o nivoima buke
i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izražena povećava izloženost
populacije buci.
Građani u razvijenim zemljama, ipak, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni
činilac koji kritično opterećuje populaciju. Prikazani rezultati analize žalbi građana u Francuskoj i Japanu,
jasno ukazuju da je buka aspekt koja znatno više smeta čoveku u odnosu na druge aspekte životne
sredine.
5
Sl. 1 Buka kao jedan od zagađivača životne sredine
Procenjuje se da u EU zemljama oko 80 miliona ljudi (20%) žive u zonama gde su nivoi buke značajno
neprihvatljivi jer remete miran san građana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje.
Takođe, dodatnih 170 miliona ljudi (40%) žive u tzv. “sivim” zonama gde nivoi buke izazivaju ozbiljne
smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti.
Kada je u pitanju saobraćajna buka, procenjuje se da čak 50% ljudi živi u oblastima u kojima obezbeđen
akustički komfor za građane:
Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreću se u granicama:
u velikim gradovima od 65 do 75dB(A)
u srednjim gradovima od 63 do 73dB(A)
u malim gradovima od 62 do 71dB(A)
u seoskim naseljima od 45 do 62dB(A)
Pored saobraćajnica sa veoma gustim saobraćajem nivo buke se kreće u opsegu od 75 do 80dB(A).
1
Sl. 2 Broj ljudi u zemljama Evropke Unije
izloženi određenim nivoima buke
1
[1] David Banister, Yossi Berechman, Transport investment and the promotion of economic growth, Journal of
Transport Geography
