бушилица. Код израде конструкција, монтаже, састављања делова машина или изради
предмета, увек се мора избушити рупа, па тек онда убацити шраф, клин, или уже.
Бушилице постоје од најједноставнијих ручних бушилица до координатних или
бројчано управљивих бушилица. Могу имати једну или више брзина, те различите
начине промене брзине и смера обртања.

Бушилице се деле на: ручне бушилице, ручне бушилице с погоном и машинске

бушилице (алатне машине).

У овом раду бавићемо се електричним ручним бушилицама на погон.

У продавницама се данас може наћи широк избор малих машина са бројним

додацима и прибором и специјалним алатима, помоћу којих је могуће увелико
проширити поље рада. Треба напоменути, међутим, да је пре набавке оваквих машина
увек боље научити да урадимо ручним алатом опо што бисмо касније могли да обавимо
машином.

На тај начин ћемо моћи набавити тачну врсту машине која нам је потребна, и са

њом одговарајући додатни прибор, руководећи се већ утврђеним потребама. На крају,
моћи ћемо машину и правилно употребити. Добро је проверити, пре одлуке о куповини,
да ли се она уопште исплати. Исти рад урађен руком захтева много више времена и
труда; машина, са своје стране, има своју цену коштања, заузима простор, захтева
одржавање. Зато је добро упитати се колико ће се у ствари машина користити током
једног месеца, или године и да ли ће се моћи држати на неком месту без потешкоћа.

Скоро сви ми по мало верујемо да ћемо моћи урадити брже и лакше уз помоћ

машине оно што нисмо у стању да урадимо ручним алатом. У највећем броју случајева
то је илузија.

Пошто смо набавили машину са одговарајућом опремом, после серије неуспелих

покушаја напуштамо је и што је још горе, напуштамо и читаво поље рада. Човек
заправо остаје убеђен да је група радова, за које је машина намењена, једноставно ван
његових способности. У ствари, требало је следити логички пут: прво научити да се
ради ручно, па тек онда купити машину.

Ко пе зна да се послужи ручном бушилицом, погрешно ће, или са

незадовољавајућим резултатом употребити и електричну бушилицу. Ко не зна да
тестерише даске, панел плоче или летве ручним тестерама, добиће редовно слабе
резултате и моторном тестером, уз опасност од повреде, поготову код кружних тестера.

2.1 Електрична бушилица

Према статистикама, у САД осам породица од десет поседује једну електричну

бушилицу, а у Великој Британији шест од десет. Електрична бушилица се може

употребити за бушење отвора, може се поставити на сталак и користити се као стона
бушилица или се на њу могу прикључити обртне алатке. Може, такође да послужи као
мотор за покретање серије разних наставака претварајући се у тестеру рупару, кружну
тестеру, или чак у прави столарски струг.

У основи се састоји од ламеластог колектора са четкицама и у стању је да, чак под

оптерећењем, развија висок обртни момент. Мотор покреће осовину која носи на врху
обртну главу са три хватаљке које се пре употребе стегну око осовине бургије или
друге обртне алатке. Стезање се врши помоћу кључа, иначе неопходног прибора који
увек иде уз бушилицу и који је при врху назубљен.

Кључ се постави у одговарајућу рупу и узубљује се зупчаницима на круни главе. То

је због тога што причврстлти бургију руком не би било довољно чврсто, а употреба
кључа са назубљеним чељустима брзо би довела до оштећења саме главе.

Електрична бушилица обично има облик пиштоља, на чијој је дршци прекидач

напајања мотора струјом. Другим речима, притискањем прекидача бушилица почиње
да се обрће; његовим отпуштањем бушилица се зауставља.

Осим тога, скоро сви модели имају са стране, бочно од прекидача, дугме за

блокирање. На тај начин бушилица наставља са радом и поред тога што смо отпустили
прекидач. То се не чини тако често при бушењу, већ углавном када се електрична
бушилица користи као мотор за разне машине (глодалица, струг за токарење).

2.2 Унутрашњи делови

У кућишту електричне бушилице смештени су њени основни делови: осовина главе

која се држи на чврстом котрљајућем лежају који је заштићен од прашине и који
практично не захтева подмазивање.

Осовина мотора преноси обртаје на осовину главе бушилице преко једног пара

зупчаника и носи вентилатор за хлађење. У дршци је кондензатор, одговарајућег
капацитета повезан са четкицама мотора, (капацитет зависи од карактеристика мотора).
Функција кондензатора је да смањи варничење између четкица и колектора кад је
електромотор у раду.

Варничење би иначе изазвало сметње у раду радио и телевизијских пријемника у

суседним просторијама (брујање и линије преко екрана), тако да је већ правило да се
кондензатори против сметњи уграђују не само у електричне бушилице, већ и у све
кућне електричне апарате које покреће мотор са колектором и четкицама.

2.3 Бушилица са једном брзином

У продавницама се данас нуди заиста широк избор бушилица и то са великим

разликама у карактеристикама. Први и најпростији модел је најлакши и најјефтинији,
конструисан мање-више као што је горе описано. Мења се само облик, тежина (од
килограма и по до преко три килограма), снага (од 200 волти до преко 400 волти) и
различите су димензије бургија и алата који се може причврстити у обртној глави.