SEMINARSKI RAD
PREDMET :
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
TEMA:
C2C MODEL POSLOVANJA
Profesor: Student:
Dr Miomir Todorović Bojan Milenković
Br.indeksa: 172/2019
Kragujevac, april 2020.
POSLOVNI I PRAVNI FAKULTET BEOGRAD
ELEKTRONSKO POSLOVANJE MODEL C2C
2
SARDŽAJ:
1. UVOD...................................................................................................................................3
2. E - POSLOVANJE...............................................................................................................5
2.1. Prednosti e – poslovanja...........................................................................................6
2.2. Nedostaci e- trgovine................................................................................................7
3. C2C MODEL POSLOVANJA.............................................................................................8
3.1. eBay com..................................................................................................................9
4. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................14
5. LITERATURA....................................................................................................................15
POSLOVNI I PRAVNI FAKULTET BEOGRAD
ELEKTRONSKO POSLOVANJE MODEL C2C
4
C2C Consumer to Consumer
označava poslovnu (uključujući komercijalnu) elektronsku
komunikaciju između pojedinačnih privatnih lica putem Interneta i prateće informacione infrastrukture.
Razlike među navedenim tipovima poslovanja nisu naravno prvenstveno niti samo u subjektima
poslovanja.
Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo, kao segmenti elektronskog poslovanja, omogućuju
svim kompanijama da pronađu nova tržišta i nove kupce za svoje proizvode i usluge koristeći informatičke
blagodeti novog milenijuma, čije su okosnice – Personalni računar i Internet. Za potrošače to znači veći
izbor usluga, niže cene zbog veće konkurencije, brže transakcije novca, kao i dodatne informacije o
traženim proizvodima i uslugama.
Temeljne inovacije u proizvodnji i distribuciji informacija dovode do revolucionarnih promena u
savremenom društvu i nastanka nove tehno–ekonomske paradigme bazirane na informaciono–
komunikacionim tehnologijama, u kojoj informacija postaje najznačajniji resurs. Tehnološki skelet
savremenog informatičkog društva formiran je procesima deregulacije i transformacije
telekomunikacionog sektora i izgradnjom međunarodne infrastrukture računarskih mreža. Pomenuta
infrastruktura omogućila je efikasnu transformaciju i reorganizaciju poslovanja multinacionalnih i
transnacionalnih kompanija: stvaraju se globalne poslovne mreže, a osnovna jedinica ekonomske
organizacije postaje upravo — mreža. Procesi deregulacije i konsolidacije u finansijskom sektoru i
globalizacija finansijskih tržišta, uporedo sa deregulacijom i transformacijom telekomunikacionog sektora,
omogućili su formiranje nove međunarodne finansijske infrastrukture, organizovane po mrežnom principu.
Međunarodna finansijska infrastruktura omogućava globalnu integraciju finansijskih tokova u mrežu
finansijskog kapitala, koja čini okosnicu nove, digitalne umrežene ekonomije. Komercijalizacija javnih
računarskih mreža, kojom se proširuje efektivni domet tržišta, doprinosi bržem usponu digitalne
ekonomije.
1
1
Ćosić, D, Bogavac, M., Elektronsko poslovanje i baze podataka, Fakultet za poslovno industrijski menadžment
Univerzitet Union, Beograd, 2014, str. 8-9
POSLOVNI I PRAVNI FAKULTET BEOGRAD
ELEKTRONSKO POSLOVANJE MODEL C2C
5
2. E – POSLOVANJE
Ako pođemo od toga da mlada osoba treba da pokrene sopstveni biznis, dolazimo do analize šta
nam je sve potrebno za početak poslovanja. Za otvaranje klasične prodavnice u centru grada, za
iznajmljivanje prostora je potrebno od 500€ pa do nekoliko hiljada evra. Rafovi, rasveta, krečenje i drugi
poslovi sređivanja enterijera zahtevaju takođe par hiljada evra. Dodatni problem je pronalaženje adekvatno
obučene radne snage. Ulaganje u marketing. Na kraju, kao najveći problem je početni kapital za prvo
punjenje, što za neki pristojan lager iznosi par desetina hiljada evra.
Ovako visoka sredstva se teško dobijaju preko kredita, posebno kada ste početnik. Inače, kod nas
su krediti jako skupi. Povoljnije kredite dobijaju samo firme koje su dugo u poslu.
Kao početnik, može se uzeti
Start Up
kredit kao podršku od strane države. Ovakvi krediti
obezbeđuju znatno niža sredstva od gore navedenih potraba. Alternativa je elektronsko poslovanje, gde uz
mala ulaganja, možete početi prodaju iz „garaže“ i to samostalno bez dodatnih radnika. Naravno, ako
razvijete posao, priča postaje složenija.
Nastanak elektronskog poslovanja se vezuje za potrebu da firme brže razmenjuju informacije i
novac. U početku je korišćen sistem EDI (
Electronic Data Interchange
) čija je uloga bila da smanji
manuelne poslove tako što računari iz partnerskih firmi „samostalno“ razmenjuju podatke. Ovakav sistem
nije masovno zaživeo zbog visoke cene i dodatnih ulaganja (obuka zaposlenih, kompleksan i nefleksibilan
softver). U novije vreme, elektronsko poslovanje se sve više okreće ka krajnjim korisnicima usluga i
dobara.
Za implementaciju ovakvog načina rada, neophodan je brz internet i razvijena telekomunikaciona
mreža. Dodatni uslovi su društveno ekonomsko i poslovno okruženje ( koje treba da bude stabilno, bez
inflacije i sa uređenom zakonskom regulativom), kao i kultura i navike potrošača (otpor kupaca i
nedostatak kritične mase).
Na današnjem nivou elektronsko poslovanje možemo podeliti na e-trgovinu, e-bankarstvo, e-
upravu i m-poslovanje koje povezujemo sa pametnim telefonima.
