1
Универзитет Унион Никола Тесла
Предмет: Макроекономија
Тема: Царина и њени економски ефекти
Професор: Студент:
др Бранко Тешановић Ања Миловановић I0059-15
Београд, август, 2017.
2
Садржај
1. Уводна разматрања.......................................................................................3
1.1 Појам царине..................................................................................................3
1.2. Карактеристике царине................................................................................4
2. Настанак царине кроз историју..................................................................5
3. Врсте царине...................................................................................................6
3.1. Елементи царине...........................................................................................8
4. Ефекти царине...............................................................................................9
4.1. Ефекти увођења царина...............................................................................9
5. Закључак.......................................................................................................11
6. Литература....................................................................................................13
4
Царине предствљају стабилан и дугорочан инструмент регулисања спољне трговине и
заштите домаћег тржишта. У већини земаља царинска тарифа се прописује законом.
Царинска тарифа не може да се мења од случаја до случаја и према тренутној потреби
као други инструменти спољнотрговинске политике.
1.2. Карактеристике царине
Карактеристике царина су следеће:
-царина је даџбина
-царина је по правилу трошак увозника
-царина је државни приход који наплаћује држава
-царина може бити инструмент заштите домаћег производа
Плаћање царина је општа обавеза, сви који увозе робу која подлеже царињењу плаћају
царину. Наплаћивањем царине повећава се цена роби на домаћем тржишту те долази
до стимулације постојеће или почетка нове производње и дестимулације набавке исте
робе из иноземства.
Политика царине има фискалне, економске и социјалне циљеве. Царинама се
обезбеђују јавни приходи, штити се домаћа привреда од иностране конкуренције, врши
се прерасподеља националног дохотка и делује на инвестиције и друге макроекономске
агрегате. Политиком снижења царина на одређене производе значајне за животни
стандард грађана, утиче се на ниво цена, стимулише се потрошња и смањује се
незапосленост. Фискални циљеви су да се наплатом царина обезбеђују изворни
приходи буџета, али се не ретко део ових прихода усмерава и на привреду путем
одређених организација, заједница или министарстава у циљу унапређења
спољнотрговинске размене земље. Најважнија функција царина, могло би се рећи јесте
заштита домаће производње од иностране конкуренције и од дампиншких цена
иностране робе, када су у питању увозне царине. Царина је у принципу трошак
пословања увозника, мада се најчешће преваљује приликом калкулација цена на
потрошача. Постоји и роба на коју се не плаћа царина. Од плаћања обавеза царина
ослобођени су домаћи и страни држављани на пошиљке мале вредности које бесплатно
примају од физичких лица из иностранства, под условом да те пошиљке нису
комерцијалне природе, да је то лична имовина.
Повремене економске кризе у цикличном кретању производних снага и њихов утицај
на међународне токове робе допринеле су да царине постану доминантне и
најзначајнији инструмент којим се обезбјеђује заштита домаће производње. Тако
царина од искључиво фискалног карактера, добија карактер значајног инструмента
привредне политике који обезбеђује развој производних грана, дугорочно повећава
ефикасност националне производње и доприноси обезбеђењу динамичног развоја
земље.
