A U T O R : G L O R I A H A L A I I V. 1
CARINA I VANCARINSKA ZAŠTITA I
NEOPROTEKCIONIZAM
TRGOVINSKA POLITIKA
Trgovinska politika predstavlja skup instrumenata kojima se ostvaruju ciljevi
spoljne trgovine i privredne saradnje sa svetom.Ti ciljevi su:
•
Pozitivan uticalj na proizvodnju i zaposlenost
•
Smirivanje cene i stablizacija ekonomskih tokova uopšte
•
Ostvarivanje poželjnog stanja u platnom bilansu
Kraljni cilj jeste da ostavarivaju slobodne spoljne trgovine i održavanje
konvertibilnosti nacionalne valute. Postoje advekvativne mere spoljnetrgovinske
politike u sistemu liberalizam takođe i u sistemu protekcionizam, međutim u
slobodnoj trgovini postoji mnogo manjih mera. One su više svojstvene sistemu
protekcionizma-zaštita domaćeg tržišta.
Oblici zaštite domaćeg tržišta ispoljavjuju se u okviru mera spoljnotrgovinske
politike. One se mogu podeliti na:
•
Mere koje direktno utiču na cene – carine i izvozne premije
•
Mere koje direktno utiču na količine – kontingenti, kvote,
dozvole i zabrane izvoza i uvoza
•
Ostale mere- monopoli, državne trgovine, damping itd.
CARINE
4.
Zaštitne i fiskalne – cilj zaštitnih carine jeste zaštita domaće
privrede, a fisklanih popuna državnog budžeta.
5.
Antidampiške i kompezatorne – Antidampinške carine su carine
da ako neka strana roba izvozi na odredjeno uvozno tržište po
cenama nižim od normalnih tržišnih cena na takvu robu može se
uvesti visoka carina. Njen cilj jeste da uvoznu cenu strane robe
dovede na nivo cena domaćeg proizvoda. A kompenzatorske
carine imaju za cilj da kompenzuju razliku izmedju niže uvozne i
više domaće cene ako je ugrožena neka domaća proizvodnja,
najčešće se uvode kada je neki domaći proizvod suviše opterećen
domaćim porezom i taksama.
6.
Prohibitivne i rotorzivne - Prohibitivne carine su tako visoko su
odmerene carine da se uvoz uopšte ekonomski ne isplati pa se one
svode na zabranu uvoza. Uvoze se u slučaju pčotrebe da se
potpuno zaštiti neka proizvodnja, a da se ne izbegne zabrana
uvoza. Retorzivne carine visoko su odmerene, uvode se radi
osvete zemlji koja je pre toga uvela visoke carine na proizvode iz
njihove zemlje.
ELEMENTI CARINE
Carinska osnovica
predstavlja vrednost uvezene robe na koju se primenjuje
carinska stopa da bi se dobio iznos carine. To je cena stranog isporučioca uvećana za
troškove osiguranja, manipulacije i transporta do mesta carinjenja.Ukoliko carinska
služba posumnja u prijavljenu carinsku osnovicu,pokreće postupa utvrđivanja realne
carinske vrednosti.
Carinska tarifa
predstavlja spisak robe svrstane po uobičajenoj međunarodnoj
nomenklaturi i sa odgovarajućim carinskim stopama.
Carinsko opterećenje
je procenat carine koju domaći uvoznik plaća u
nacionalnoj valuti. Može se dobiti kada se ukupna vrednost plaćene carine podeli sa
ukupnom vrednosti uvoza i taj iznos se pomnoži sa 100.
Carinsko područje
predstavlja teritoriju na kojoj se primenjuje nacionalna
carinska tarifa. Ono se najčešće poklapa sa državnom teritorijom određene zemlje.
Međutim i više zemalja može činiti jedinstveno carinsko područje, ako one primenjuju
jedinstvenu carinsku tarifu prema trećim zemljama, takozvane carinske unije.
