Carine i uvozni režim
TEMA
: Carine i uvozni režim
PREDMET
: Spoljno tgovinsko i devizno poslovanje
Sadrzaj:
Uvod.....................................................................................1
1. Carina..............................................................................2
2.Podela carina................................................................... 5
2.1.Carine prema pravcu kretanja robe................................5
2.2.Carine prema načinu obračunavanja i naplate..............5
2.3.Carine prema karakteru trgovačkih odnosa sa
inostranstvom..................................................................................6
2.4.Carine prema visini opterećenja proizvoda iz
određenog područja ili destinacije................................................6
2.5.Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj
funkciji............................................................................................7
3.Uloga carina u poreskom i privrednom sisitemu............8
4.Elementi carine................................................................9
Zaključak...........................................................................12
1
Carine i uvozni režim
Uvod
Spoljno trgovinska razmena, ako oblik međunarodne podele rada, se sve više
proširuje, međunarodni ekonomski odnosi produbljuju, a svetska trgovina postaje
značajan činilac razvoja nacionalnih ekonomija.
Robna razmena se odvija po određenim zakonitostima koje vladaju na svetskom
tržištu, bez obzira na ostvaren nivo produktivnosti u proizvodnji. Putem svetskog tržišta
ostvaruje se prometni proces gde se upoređuju sve različitosti u uslovima privređivanja
na domaćem tržištu. Na međunarodnom tržištu, iako se po pravilu nastupa sa robom koja
predstavlja najviši domet upotrebne vrednosti, razlike u stepenu cenovne konkurentnosti
su značajne. Savremeno svetsko tržište ima razrađena pravila kako se rešavaju razlike u
cenama u robnoj razmeni sa svetom.
Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne, a manje izvozne carine. Do
1921.god. Kada je usvojena Barcelonska konvencija postojale su i provozne carine.
Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno fiskalni karakter i
predstavljale značajan izvorni prihod države. Međutim, na visokom nivou razvoja
međunarodne podele rada, kada je bespoštedna konkurencija neposredno stvarala uslove
za polarizaciju svetskih ekonomskih tokova na razvijene i manje razvijene, carina je
dobila izuzetno važnu funkciju zaštite domaće proizvodnje. Savremena ekonomska
istorija sveta obogaćena je, ne samo saznanjem, već i neposrednim uticajem carine kao
glavnog instrumenta za zaštitu nacionalnog ekonomskog prostora.
Otuda je carina na današnjem nivou razvoja svetske privrede izuzetno važan
instrument carinske politike svake zemlje.
Dinamičan razvoj proizvodnih snaga u kapitalizmu i nastanak savremeno
organizovanih država doveo je do promene funkcije carine. Povremene ekonomske krize
u cikličnom kretanju proizvodnih snaga i njihov uticaj na međunarodne tokove robe
doprinele su da carine postanu dominantan i najznačajniji instrument kojim se
obezbeđuje zaštita domaće proizvodnje. Tako carina, od isključivo fiskalnog karaktera,
dobija karakter značajnog instrumenta privredne politike koji obezbeđuje razvoj
proizvodnih grana, dugoročno povećava efikasnost nacionalne proizvodnje i doprinosi
obezbeđenju dinamičnog razvoja zemlje.
Do svetske privredne krize 1929.god.carina je bila skoro jedini instrument zaštite
domaće proizvodnje. Međutim, značajne promene u shvatanju međunarodnog robnog
prometa i nacionalne politike razvoja koje je donela sa sobom, značio je obogaćivanje
strategije i taktike ekonomskog zatvaranja nacionalnog prostora. Razvijene proizvodne
snage i veoma razgranati međunarodni ekonomski odnosi zahtevali su širok spektar
instrumenata za zaštitu industrije i obezbeđenje ekonomskog i društvenog razvoja. Proces
društvene reprodukcije je isprepletan nizom zaštitnih mera koje počinju od mera pasivne
zaštite, preko instrumenata carinske politike u definisanju uslova privređivanja na
unutrašnjem tržištu, a protežu se i do veoma složenih, ali po pravilu strogo poverljivih
mera u aktivnoj zaštiti domaće proizvodnje. Najčešći oblici su: spoljnotrgovinska,
valutna, finansijska i unutrašnja privredna intervencija.
2
Carine i uvozni režim
Značenje pojma carina se vremenom menjalo. Tokom istorije, pod ovim pojmom
su se podrazumevala plaćanja radi prelaza robe preko nekog puta, mosta ili reke. Danas
se
pojam carina
uglavnom koristi za plaćanja pri
kretanju roba
preko državne granice
(uvoz, izvoz, tranzit).
Carina je dažbina koja se u vidu novčanog iznosa naplaćuje na robu po unapred
utvrđenim kriterijumima i po utvrđenim carinskim stopama u carinskoj tarifi, najčešće od
strane države uvoznice, u cilju zaštite domaće privrede ili iz fiskalnih, socijalnih i drugih
razloga.
Carina je dažbina koju nameće država, koja se naplaćuje prilikom uvoza, izvoza
ili tranzita određenih roba kroz njenju teritoriju. To je iznos davanja (obaveza) uvoznika
robe u domaćoj valuti po osnovu uvoza odnosno prelaska robe preko carinske linije jedne
države, odnosno prelaska preko granice. Carina je u principu trošak poslovanja uvoznika,
mada se najčešće prebacuje na potrošača.
Carine predstavljaju iznos za koji se povećava vrednost ili cena uvozne robe za
kupca na domaćem tržištu.
Osnovna namena carina je u generisanju prihoda ili u limitiranju uvoza na
teritoriju određene zemlje.
Carine kao instrument spoljno-trgovinske politike, mogu da deluju na menjanje i
formiranje odnosa cena i troškova na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na
ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa, zaposlenost, na ubrzavanje ili usporavanje
razvoja određene grane ili privrede, tražnju i potrošnju i dr.
Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u starom i srednjem
veku. Danas, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim ciljevima,
zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu političke ekonomije,
spoljno-trgovinske i devizne politike.
Koristi se tradicionalno kao izvor prihoda vlada zemalja. Pre nego što su se
pojavili porezi na prihode u SAD, vlada ove zemlje je ostvarivala najveće prihode od
carina na robu i usluge. Osim ove namene, carine doprinose i zaštiti određenog domaćeg
privrednog sektora. Velika Britanija je još početkom XIX veka koristila carine da bi
zaštitila poljoprivredne proizvode od konkurencije iz inostranstva. Nemačka i SAD su
krajem XIX veka, u cilju zaštite svojih industrijskih sektora, uveli carine na uvoz
određenih proizvoda.
Karakteristike
carina su sledeće:
carina je dažbina,
carina je po pravilu trošak uvoznika ,
carina je državni prihod koji naplaćuje država,
carina moze biti instrument zaštite domaće proizvodnje, ako se formira
na određenom nivou, kao i instrument konkurentnosti domaće proizvodnje
pri prodoru na izvozna tržišta kada su niske carinske stope na uvoz
sirovina, repromaterijala i opreme.
Ciljevi
zbog kojih se uvode carine mogu biti:
4
Carine i uvozni režim
1. fiskalne,
2. ekonomske,
3. i socijalne prirode.
1.
Fiskalni ciljevi
– uvođenje carine imaju za cilj da se osiguraju potrebna javna
sredstva državi, odnosno društvenoj zajednici, tj. da se prikupe odgovarajuća
finansijska sredstva državi.
2.
Ekonomski ciljevi
– uvođenje carina mogu biti raznovrsni i brojni. Pre svega,
domaća privreda se može štititi carinom, ili samo određena privredna grana od
spoljne konkurencije. Carinom se može povećati cena uvoznoj robi,
potencirati razvoj određene grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu
društvenog proizvoda investicije i sl. Pri tome, ako je osnovni cilj uvođenje
carina osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih tj. javnih
rashoda, onda je primaran fiskalni cilj uvođenja carine. Međutim, ako se
carina uvodi zbog zaštite domaće privrede onda je primaran ekonomski cilj
uvođenje carine.
3.
Socijalni ciljevi
– uvođenje carine ogledaju se u tome da se kroz sniženje
carina na određene proizvode koji su bitni za životni standard određenih
socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i
finansijskom sistemu zemlje u značajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne
karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama vide značajan instrument za
realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.
Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
carine ograničavaju razvoj međunarodne trgovine,
carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i
tehnologije itd.,
carine vode održavanju visokih troškova proizvodnje,
carine su nepravedne jer one realno teže pogađaju siromašnije
slojeve stanovništva nego bogatije itd.
Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carine, navode sledeće:
carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje
nacionalne ekonomije,
carinama se efikasno može uticati na odnose sa drugim državama,
carinama se može relativno uspesno braniti ekonomska samostalnost
zemlje,
carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za
finansiranje
državnih potreba i
5
