ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
ПРАВО СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ
Тема:
ЦАРИНЕ ПРЕМА ПРАВЦУ КРЕТАЊА
Ментор:
Студент:
Др Бејатовић Милорад
Нови Сад, мај 2014. године
Семинарски рад
Царине према правцу кретања
2. ЦАРИНЕ ПРЕМА ПРАВЦУ КРЕТАЊА РОБЕ
2.1. Појам царине
Појам ''царина'' потиче од речи ''цар'' с обзиром да су дажбине које су се
убирале биле власништво цара. Реч ''царина'' среће се још и пре наше ере.
Позната је и старим Римљанима који су на главним трговачким путевима, у
грничним областима основали царинске станице где су се наплаћивале све
дажбине за робу.
Царине у средњем веку заводе кнежеви, феудалци, цркве, манастири и др. У то
време царина је имала искључиво фискални карактер.
Спољнотрговинска размена, као облик међународне поделе рада, се све више
проширује, међународни економски односи побољшавају, а светска трговина
постаје значајан чинилац развоја националних економија.
Једини инструмент у одвијању робне размене са светом, који се признаје као
могућа заштита домаће производње од негативног утицаја светског тржишта је
царина. Од тога да је царина настала као фискални инструмент на увоз, извоз и
превоз робе данас је царина основна мера заштите домаће производње.
Царина је дажбина која се наплаћује на страну робе која се увози на царинско
подручје одређене земље, или се са истог подручја извози. То је износ давања
увозника робе у домаћој валути по основу увоза односно преласка робе преко
царинске линије једне земље.
Царина је у принципу трошак пословања увозника, мада се начешће преваљује,
приликом калкулације цене, на потрошача. Царина се обрачунава и наплаћује у
проценту предвиђеном у Царинској тарифи. Савремени царински системи
познају углавном увозне, а мање извозне царине. До 1921. године постојале су
и превозне или транзитне царине.
Царине су веома значајни инструменти државе у спољнотрговинској размени.
Царине представљају облик јавне дажбине који се конституише по основу
Страна 4
Семинарски рад
Царине према правцу кретања
преласка робе преко државне границе, односно царинске линије. Царине су
обавезна новчана давања без индивидуализиране противчинидбе. Терете
расходе, односно потрошњу, урачунавају се у цену робе и преваљују на
крајњег потрошача. Спадају у посредне, реалне и синтетичке фискалитете.
Дакле имају низ обележја која карактеришу порезе: обвезник, предмет,
основица и стопа. Међутим, царине имају веома значајне специфичности које
их диференцирају од пореза, а најзначајнија од тих специфичности је што у
савременом свету царине немају фискални циљ као примарни.
1
2.2. Улога и карактеристике царине
Основна улога царина огледа се у генерисању прихода или у лимитирању увоза
на територију одређене земље.
Царине као инструмент спољно-трговинске политике могу да делују на
мењање и формирање односа цена и трошкова на домаћем тржишту, а преко
цена и на увоз и извоз, на равнотежу трговинског и платног биланса,
запосленост, на убрзавање или успоравање развоја одређене гране или
привреде, тражњу и потрошњу и др.
Значај царина са фискалног становишта нарочито је био изражен у старом и
средњем веку. Данас, царине више служе економско-политичким него чисто
фискалним циљевима, због чега се често изучавају и ван науке о финансијама,
а у склопу политичке економије, спољно-трговинске и девизне политике.
Користи се традиционално као извор прихода влада земаља. Пре него што су
се појавили порези на приходе у САД, влада ове земље је остваривала највеће
приходе од царина на робу и услуге. Осим ове намене, царине доприносе и
заштити одређеног домаћег привредног сектора. Велика Британија је још
почетком XIX века користила царине да би заштитила пољопривредне
производе од конкуренције из иностранства. Немачка и САД су крајем XIX
века, у циљу заштите својих индустријских сектора, увели царине на увоз
одређених производа.
1
Варга, С.: Право спољне трговине, Привредна академија, Нови Сад, 2006., стр. 67
Страна 5
