Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace
Predmet
Carinski upravni postupak
Seminarski rad
Tema:
Carinjenje uvozne robe-opšte
karakteristrike
Profesor:
Studenti:
Srećko Radojičić
Ivana Kostić 214/09
Dragica Jovanović 219/09
2
Sadržaj:
1. Uvod
1.1.
Postupak carinjenja robe
2. Carinjenje robe po zahtevu stranke
2.1.
Vrste nadležnosti pri uvoznom carinjenju robe
2.2.
Mesta na kojima se carini roba
2.3.
Rokovi za carinjenje robe
2.4.
Naknada štete podnosiocu deklaracije
3. Deklaracija
3.1.
Podnošenje i prijem deklaracije - opšte karakteristike
3.2.
Podnosilac carinske deklaracije
3.3.
Obaveze podnosioca u vezi sa predajom isprave za carinjenje-
deklaracijom
3.4.
Prava podnosioca carinske isprave za carinjenje- deklaracije
3.5.
Uloga carinarnice po prijemu isprave za carinjenje- deklaracije
4. Pregled robe
4.1.
Utvrđivanje količine robe
4.2.
Utvrđivanje vrste i kvaliteta robe
4.3.
Uzimanje uzoraka robe
4.4.
Ispitivanje uzoraka
4.5.
Utvrđivanje vrednosti robe
4.6.
Poreklo robe
4.7.
Svrstavanje robe po carinskoj tarifi
4.8.
Prava podnosioca isprava za carinjenje
5. Privremeno utvrđivanje podataka
o robi
5.1.
Obračun carine za robu koja se uvozi po ugovoru koji predviđa
primenu klizne skale
5.2.
Obračun carine za robu cija se vrednost utvrđuje na bazi kotacije na
berzi
5.3.
Uzimanje uzoraka i privremeni obračun carine i drugih uvoznih
dažbina
6. Sukcesivno carinjenje opreme
7. Carinjenje robe bez podnošenja uvozne carinske dekalracije
8. Utvrđivanje iznosa carine i drugih uvoznih dažbina
8.1.
Naplata carine i drugih uvoznih dažbina
4
I.
Uvod
Carinjenje robe je najvažniji i najsloženiji institut carinskog postupka.
Osnovni cilj carinjenja robe jeste da se utvrdi iznos carine i drugi uvoznih dažbina za
robu koja se uvozi i da se naplate te dažbine.
Pored naplate carine i drugih uvoznih dažbina, pri carinjenju robe obezbeđuje se
sprovođenje propisa kojima je regulisan uvoz robe.
Složenost carinjenja robe rezultira iz činjenice da se pri carinjenju primenjuje čitav niz
propisa kojim se reguliše ne samo carinski nego i spoljnotrgovinski, devizni i poreski
sistem.
Carinjenje robe karakterišu ne samo brojni i komplikovani materijalno pravni propisi
koji se u tom postupku primenjuju nego i složena procedura.Greške koje podnosioci
deklaracije načine mogu biti u nekim slučajevima tretirani kao prekršaji za koje su
propisane visoke novčane kazne.
Propusti carinskih organa učinjeni u postupku carinjenja robe veoma se teško
ispravljaju i mogu imati ozbiljne posledice za određene organizacije rada.
1. Postupak carinjenja robe
Postupak carinjenja robe po pravilu pokreće se po zahtevu stranke.
Roba se carini po
službenoj dužnosti
samo u slučaju:
- ako je carinska roba stavljena u slobodan promet pre sprovedenog carinskog
postupa i naplate carine i drugih uvoznih dažbina;
- ako se privremeno uvezena roba otudji, ne vrati u inostranstvo, da drugom na
upotrebu ili upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena;
- ako se rešenjem o prekršaju ne oduzme roba, odnosno ako je prekršajni postupak
obustavljen ili se postupak ne može voditi zbog toga što je učinilac nepoznat ili
nedostupan nadležnim organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji.
5
2. Carinjenje robe po zahtevu stranke
Carinjenje robe po
zahtevu stranke
sastoji se iz sledećih faza:
- prijem carinske deklaracije;
- pregled robe;
- svrstavanje robe po carinskoj tarifi i drugim tarifama;
- utvrđivanje carinske osnovice;
- utvrđivanje iznosa carine i drugih uvoznih dažbina koje terete robu na uvozu
- naplata carine i drugih dažbina.
2.1. Vrste nadležnosti pri uvoznom carinjenju robe
a.
Stvarna nadležnost.
Sve radnje u postupku carinjenja robe sprovode u prvom
stepenu unutrašnje organizacione jedinice carinarnice (carinske ispostave i
carinski referenti). Po prigovoru na određene radnje koje su sprovele ove jedinice
odlučuje carinarnica. Savezna uprava carina je drugostepeni organ i nadležna je
da rešava sve sporove po žalbama podnosilaca carinske deklaracije.
b.
Mesna nadležnost.
Propisujući da carinjenje robe koja se uvozi vrši po pravilu
carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje, zakonodavac je pitanje mesne
nadležnosti prepustio izboru podnosioca deklaracije. Ovo opšte pravilo ima
izuzetaka na primer kada se određena roba ne carini zbog visoke frekvencije
putničkog prometa, ili kada nepostoji tehnički uslov za efikasno sprovođenje
postupka.
2.2. Mesta na kojima se carini roba
Carinjenje robe se sprovodi u carinskih magacinima, carinskim stovarištima,
carinskim skladištima i drugim mestima koje odredi carinarnica (u prevoznom sredstvu,
na peronu železnicke stanice, carinskom smestštu itd .)
Na zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica može odobriti da se roba carini i
van mesta, prostorija gde se inače obavlja carinjenje robe.
Kada se odobri ovakvo carinjenje, podnosilac deklaracije ima obavezu da plati
troškove carinjenja robe ako se obavlja van radnog vremena. Visina troškova se utvrđuje
po tarifi koju propisuje direktor Savezne uprave carina. Takođe mora da plati troškove
7
Postupak za nadoknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana računajući od
dana podnošenja zahteva.
3. Deklaracija
3.1. Podnošenje i prijem deklaracije - opšte karakteristike
Deklaracija,
kao isprava prolazi kroz nekoliko faza i menja svoja svojstva i značaj.
U momentu podnošenja ona je samo zahtev. Nakon izvršenog pregleda, i overavanja
od strane carinarnice, deklaracija postaje javna isprava. U toj ispravi je utvrđeno
činjenicno stanje na osnovu kojeg carinarnica odlucuje o obavezi podnosioca deklaracije
da plati carinu i druge uvozne dažbine.
Posle izvršenog obračuna carine i drugih uvoznih dažbina, deklaracija postaje rešenje
carinarnice, u kojem je utvrđena obaveza podnosioca da plati ove dažbine.
Dan podnošenja carinske deklaracije smatra se dan kada je deklaracija koja
ispunjava sve propisane uslove predata carinarnici.
U deklaraciji se ne mogu vršiti ispravke podataka posle njenog prijema –
registracije, osim u posebnoj proceduri.
3.2. Podnosilac carinske deklaracije
Carinsku deklaraciju podnosi lice na koje glasi prevozna isprava, ili lice na koje su
prene prava iz prevozne isprave, kao i druga lica ovlašćena za podnošenje deklaracije.
Ova lica mogu ovlastiti špeditera da obavi sve radnje u postupku carinjenja.
U postupku carinjenja robe koju uvozi organizacija udruženog rada u ulozi
podnosioca deklaracije po pravilu se pojavljuju špediterske organizacije.
Ugovor o špediciji ima dve ugovorne strane:
Špediter
(otpremnik, ekspeditor), I
Komitent
(nalogodavac). Nalogodavac može biti svako pravno i fizicko lice. Ugovor se
smatra zaključenim ako špediter ne odbije odmah komitentov nalog, ili ako primi robu
na kojoj je naznačena adresa primaoca.
Špediter nastupa u svoje ima za racun komitenta
. Špediter je odgovoran za bilo koje
neispunjenje ugovora što ne uključuje nezakonite radnje koje su kažnjive i po komitenta
i po špeditera. Netačni podaci uneti u deklaraciju mogu proizvesti pokretanje
prekršajnog postupka protiv špeditera koji je podneo deklaraciju.
Punomoćje odnosno ugovor o zastupništvu se predaje carinarnici, koja ga zavodi u
svoj delovodnik. Upisuje se naziv i sediste vlastodršca, naziv i sediste zastupnika, broj i
datum ovlašćenja-punomoćja predatog carinarnici.
