1
AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet:
JAVNE FINANSIJE
CARINSKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE
Mentor: Student:
Prof. Miljana Barjaktarović Mladenka Subotić 056/15
Čačak, 2016. godine
2
SADRŽAJ
UVOD
................................................................................................................................. 3
1. CARINSKI SISTEM
....................................................................................................
4
1.1. vrste carinskih tarifa .................................................................................................
5
2. CARINSKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE
.........................................................
6
2.1. Harmonizacija carinske politike ...............................................................................
8
2.2. Rezultati harmonizacije carinske politike ................................................................
9
2.3. Povećanje praga za uvoz u Evropsku uniju .............................................................. 11
ZAKLJUČAK
.................................................................................................................... 14
LITERATURA
.................................................................................................................. 15
4
1. CARINSKI SISTEM
Carina je dažbina koja se naplaćuje na uvoznu robu u vidu novĉanog iznosa i to po
utvrđenim carinskim stopama u carinskoj tarifi, u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih,
socijalnih i drugih razloga. Izvozne carine se retko sreću i one destimulišu izvoz, jer se
roba dva puta tereti - jednom u zemlji izvoza, a drugi put u zemlji uvoza. Primarna uloga
carina je zaštita domaće proizvodnje, a sekundarna uloga je fiskalni efekat, tj. povećanje
prihoda budžeta države. To je roba koja se po pravilu izvozi, uvozi ili provozi preko
carinske linije i nad kojom se sprovode mere carinjenja. Po pravilu, to je pokretna stvar
koja ide iz jednog carinskog podruĉja u drugo. Tu se mogu javiti i određena odstupanja:
npr. sluĉaj prevoza domaće robe iz jednog domaćeg mesta u drugo domaće mesto, ali
preko teritorije druge države.
Carinska roba ima vrednost, tj. može se izraziti novĉano. U našem carinskom
sistemu je predviđeno da se stvari, koje su na carinsko podruĉje dospele na bilo koji naĉim,
smatraju carinskom robom. Carinska roba se nalazi pod carinskim nadzorom od momenta
prelaska robe preko carinske linije sve do završenog postupka carinjenja. Carinski nadzor
nad carinskom robom se vrši nizom mera, kao što su: ĉuvanje i pregled carinske robe,
sprovođenje carinske robe, uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka,
pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava, pregled prtljaga putnika, liĉni pretres
putnika.
Svaka carinska roba ima mesto u carinskoj tarifi. Carinska tarifa je sređen spisak
roba u kome su predviđene određene carinske stope. Carinskim zakonom je predviđeno i
koje se robe ne smatraju carinskom robom. To su npr. javne isprave, pismonosne pošiljke,
ĉekovi, menice, akcije, poslovne knjige, finansijska dokumentacija. Ove robe nisu carinska
roba pa se nad njima ne sprovodi carinjenie, ali se vrši carinska kontrola iz preventivnih
razloga. Carinska obaveza za robu nastaje pri njenom fiziĉkom prelazu preko carinske
linije. U tom momentu prelaska preko carinske linije nastaje i obaveza plaćanja carine, tj.
carinska obaveza. U našoj zemlji carinskim zakonom je previđeno da se iznos carine i
drugih uvoznih dadžbina za robu, za koju je nastala carinska obaveza utvrđuje na dan
prihvatanja carinske deklaracije. Takođe postoje i izuzeci koji predviđaju da neke robe ne
podležu plaćanju carine. To su sledeće robe:
1
roba koja je izvezena i ocarinjena, a u našu zemlju se vraća neprodata ili se
vraća zato što ne odgovara obavezama koje su predviđene ugovorom,
roba koju su naši državljani izvezli i koja je ocarinjena, a vraća se iz
inostranstva,
dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i
konkursima
roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama
1
Stakić B., Jezdimirović M.,
Javne finansije
, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012
5
Carinski obveznik je fiziĉko ili pravno lice koje je dužno da plati carinu za robu
koje je uvezena. To je primalac robe, vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, lice na koje glasi
prevozna isprava, lice koje robu unosi ili iznosi iz carinskog podruĉja i druga lica koja su
dužna da plate carinu. Carinska tarifa je sređeni, sistematizovani spisak roba sa carinskim
stopama. Reĉ tarifa potiĉe iz arapskog jezika i oznaĉava cenovnik - spisak cena pri
obavljanju određenih usluga.
1.1.
Vrste carinskih tarifa
Carinske tarife u užem i u širem smislu
- Carinska tarifa u užem smislu je samo
sistematizovan spisak carinskih roba na određenim principima i u tom spisku su
predviđene carinske stope samo za te robe. Carinska tarifa u širem smislu pored spiska
robe i njihovih carinskih stopa, obuhvata i normativni deo sa zakonskim odredbama.
Carinske tarife trajnog i privremenog karaktera
- Carinske tarife koje se donose
zakonom su trajnog karaktera, jer se donose na duži vremenski period. Njih usvaja
parlament države. Carinske tarife privremenog karaktera se donose podzakonskim
propisom (uredbom, naredbom i sl.) i njih takođe donosi Vlada određene države. One se
donose na kraće vreme i mogu se brzo menjati.
Autonomne, ugovorne i kombinovane carinske tarife
- Autonomne carinske tarife
propisuje država samostalno, tj. autonomno pravnim aktom svoje zemlje. Ugovorne ili
konvencionalne carinske tarife se donose na bazi međunarodnih sporazuma jedne zemlje sa
drugom zemljom ili ĉesto sa više država, npr. carinske tarife Evropske unije. Kombinovane
carinske tarife su one tarife gde neka zemlja autonomno propisuje npr. stope carina, a
prihvata konvencionalna rešenja u pogledu carinske nomenklature.
Uvozne, izvozne i provozne carinske tarife
- Uvozne carinske tarife su stope carine
koje se naplaćuju samo pri uvozu roba. Izvozne carinske tarife su stope carina koje se
naplaćuju samo pri izvozu roba. Izvozne carine postoje npr. u Ĉileu, Indiji i dr. zemljama i
one se najĉešće uvode iz socijalno politiĉkih razloga. Provozne carinske tarife su naplaćuju
samo pri provozu roba i one su na međunarodnom planu ukinute još 1921. godine
Barselonskom konvencijom o slobodi tranzita.
Preferencijalne i diferencijalne carinske tarife
- Preferencijalne carinske tarife
primenjuju preferencijalne tj. povlašćene stope carina pri uvozu roba koje su poreklom iz
određenih država. One se uvode najĉešće radi unapređenja trgovinske saradnje sa nekom
zemljom. Diferencijalne carinske tarife primenjuju uvećane stope carina pri uvozu roba
koje su poreklom iz određene zemlje. To su najĉešće protivmere kojima se roba iz tih
zemalja stavlja u nepovoljniji položaj.
