CARINSKA ROBA
Carinska roba je jedan od najznačajnijih instituta u carinskom sistemu i pravu svake
zemlje, pa time i naše države. Ona je usko vezana za međunarodni promet roba i njihov prelazak
preko carinske linije. Svaka roba koja je namenjena da zadovolji čovekove potrebe bilo koje
vrste i koja se kupuje i prodaje pri međunarodnim razmenama i koja dolazi iz jedne zemlje u
drugu, smatra se carinskom robom. Iako prodata roba po ugovoru o međunarodnoj prodaji,
samim faktom prodaje ne bi se još mogla smatrati carinskom robom. Ista postaje carinska, tek
od onog trenutka kada prođe carinski liniju i kada se nad njom sprovodi postupak u vezi sa
carinskim nadzorom i carinjenjem. Ona postaje carinskom robom tek od momenta kada ona, po
pravilu, pređe carinsku liniju i uđe na teritotiju, odnosno carinsko područje određene države.
Bitno je da carinska roba ima sve elemente koje ima i svaka pokretna roba (stvar) koje
ona ima u ekonomiji i pravu, ali je neophodan i uslov bez kojeg ona ne može imati karakter
carinske robe, tj. da ona ispuni i neke posebne uslove kojima bi ona dobila karakter carinske
robe. Ovi specifični zahtevi bi bili, pre svega, da se, po pravilu, roba izvozi, uvozi ili provozi uz
učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere
carinskog nadzora ili carinjenja. Može se dogoditi da, u nekim slučajevima, određena roba
dobije karakter carinske robe, a da i ne dođe do njenog prometa preko granice, odnosno državne
linije. To su izuzetne situacije koje se javljaju pri međunarodnom prometu roba, posebno u vezi
sa uštedama u međunarodnom transportu robe i rizicima njenog oštećenja, pri izvozu i uvozu
roba, posebno kada se radi o poslovima međunarodne kooperacije domačeg partnera sa
inostranim. Tu se često nad takvom domaćom robom, koja se u smislu spoljnotrgovinskih
propisa izjednačava sa carinskom robom, iako ne prelazi carinsku liniju i ne napušta carinsko
područje zemlje, obavlja u isto vreme fiktivno izvozno i uvozno carinjenje. To je potrebno,
često, iz više razloga: naplate cene prodate robe od inostranog kupca, smanjenja izdataka u vezi
sa transportom, ostvarivanja određenih izvoznih premija i subvencija i dr. U tom slučaju,
carinski organi, što je izuzetak, vrlo često obave na bazi dokumenata, pomoću kojih se obavlja
carinjenje, izvozno i uvozno carinjenje, a da roba i ne prelazi carinsku liniju.
Ovakav način izvoznog i uvoznog fiktivnog carinjenja moguć je i u našem carinskom
sistemu, pogotovo sa razvojem inostranih ulaganja u našu privredu i poslova međunarodne
kooperacije. Tada je moguće da se prodata roba inostranom kupcu ugrađuje u neko zajedničko
postrojenje ili fabriku, pa je nepotrebno da se ista izlaže suvišnim rizicima pri transportu i
opterećuje transportnim troškovima (što bi se ona izvozila, na primer, iz Kraljeva do Pariza, pa
ponovo prevozila iz Pariza do Zaječara gde bi se ugrađivala u neku fabriku).
Na osnovu napred iznetog, može se zaključiti da je institut carinske robe za svaki
carinski sistem, pa i naš, od ogromne važnosti. Carinska roba je predmet rada carinskih organa u
vezi sa sprovođenjem mera carinskog nadzora i njenog carinjenja. Ona je kao institut, posebno
značajna i za carinske obveznike, u smislu da se nad njom što pre i adekvatnije sprovedu
određene mere carinskog nadzora i carinjenja od strane carinskih organa, kako bi ona što pre
bila stavljena na slobodno raspolaganje njenim vlasnicima – carinskim obveznicima.
Pojam i karakteristike carinske robe
Carinska roba, kao posebno značajan institut carinskog sistema svake zemlje, a time i
naše, ima neke svoje osobenosti i karakteristike, što je razlikuje od drugih roba koje se javljaju u
prometu, a koje nisu carinska roba. Među te karakteristike istaćićemo neke značajnije koje
poseduje svaka carinska roba.
Carinska roba je pokretna stvar
Pod carinskom robom se podrazumevaju sve one robe koje se u određeno carinsko
područje uvoze, izvoze ili preko tog područja provoze. Carinski zakon Srbije definiše carinsku
robu kao sve robe-stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se
iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju ili se preko tog područja prevoze, odnosno
prenose. Znači iz pojma carinske robe isključene su nepokretnosti. Ovo iz razloga, što
nepokretne stvari ne mogu biti predmet transporta, prelaska preko carinske linije, odnosno
uvoza, izvoza ili provoza iz carinskog područja u drugo carinsko područje. Nepokretnosti su
vezane za tlo, pa se i ne mogu fizički pomerati, a time i ne mogu biti predmet izvoza, uvoza i
provoza. Ali, u pravu ima određenih nepokretnosti, tzv. „nepokretnosti po nameni“, kao i stvari
koje su pripadak nepokretnosti (npr. sejačice, traktori, plugovi i dr) koje se, sa gledišta
carinskog sistema i prava, mogu pojaviti kao carinska roba, odnosno, mogu prelaziti carinsku
liniju pri uvozu, izvozu ili provozu. Takođe, i određene tzv. „pokretnosti po nameni“ -
nepokretne stvari koje bi kasnije postale pokretne (kupljena je kuća koja se ruši i materijal od
kuće se prenosi preko carinske linije). U tom slučaju, od porušene kuće koja se prenosi na drugo
carinsko područje, materijal (crep, cigla, prozori, vrata i sl) smatraju se carinskom robom.
Carinska roba je, dakle, pokretna stvar bez obzira u kojem se agregatnom stanju nalazi
(čvrstom, tečnom ili gasovitom) i koja se uvozi, izvozi ili provozi iz jednog carinskog područja
u drugo.
Prelazak robe preko carinske linije
Za carinsku robu je pravilo da ona kao pokretna stvar, prelazi carinsku liniju i da ona na
taj način „ide“ iz jednog carinskog područja u drugo. Prema tome, prevoz robe u okviru jednog
carinskog područja ne smatra se međunarodnim prevozom, jer takva roba i ne prelazi carinsku
liniju, pa i nije carinska roba.
Od ovog pravila ima više izuzetaka, a jedan od tih izuzetaka je i slučaj prevoza domaće
robe iz jednog domaćeg mesta u drugo domaće mesto, preko inostranog carinskog područja.
Izuzetak od ovoga je već napred izneti slučaj, koji daje tretnam i domaćoj robi carinske robe,
pod uslovom da je ista u smislu posebnih spoljnotrgovinskih propisa izjednačena sa robom koja
se uvozi, odnosno izvozi. To je već izneti slučaj međunarodne kooperacije domaćeg privrednog
subjekta sa inostranim privrednim subjektom, gde domaći privredni subjekat, na primer,
prodaje određenu robu inostranom kooperantu, koju ovaj istu ugrađuje u neki domaći objekat.
Da se domaća roba ne bi nepotrebno tretirala transportnim troškovima i izlagala rizicima
oštećenja u transportu (do inostranstva i iz inostranstva ponovo u zemlju), domaća roba se
fiktivno izvozno i uvozno carini i ista samo transportuje iz jednog domaćeg mesta u drugo
domaće mesto. Postupak izvoznog fiktivnog carinjenja je nužno sprovesti, u smislu
spoljnotrgovinskih propisa i „izjednačavanja“ domaće robe sa inostranom robom, kao i njenog
