ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПЕЋ – 

ЛЕПОСАВИЋ

ВШЈ КРАЉЕВО

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА МЕЂУНАРОДНО 

ТРГОВИНСКО ПОСЛОВАЊЕ

ТЕМА: ЦАРИНСКА ТАРИФА И КОНТРОЛА 

РОБЕ

Професор: 

   

Студент:

Др Давид Јововић

 Анђела Авић

Бр. индекса: 70029/16

Краљево, 2018.

2

САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................3
ЦАРИНСКА ТАРИФА.....................................................................................4
УВЕРЕЊЕ О СВРСТАВАЊУ РОБЕ ПО ЦАРИНСКОЈ ТАРИФИ.............7
ВИСИНА ЦАРИНСКИХ СТОПА..................................................................8
РЕЖИМ УВОЗА И ИЗВОЗА...........................................................................8
ГРАНИЧНЕ КОНТРОЛЕ.................................................................................9

ЗДРАВСТВЕНО - САНИТАРНА КОНТРОЛА................................ 9

ВЕТЕРИНАРСКО - САНИТАРНА КОНТРОЛА............................11

ФИТО – САНИТАРНА КОНТРОЛА............................................... 13

КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА РОБЕ..................................................................13
ЗАКЉУЧАК......................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................16

background image

4

ЦАРИНСКА ТАРИФА

Царинске стопе прописане су царинском тарифом и примењују се на робу која 

је пореклом из земаља са којима земља има потписан уговор са клаузулом навећег 
повлашћења или са земљама које примењују ту клаузулу на робу пореклом из Србије. 
За   робу   из   осталих   земаља   примењује   се   царинска   стопа   прописана   Царинском 
тарифом, увећана за 70%.

Светска трговинска организација јасно је дефинисала појам клаузуле највећег 

повлашћења. Клаузулом највећег повлашћења у међународној трговини омогућен је 
једнак третман свих земаља које примењују ову клаузулу при увозу и извозу робе. У 
пракси,   клаузула   представља   легалну   меру   против   дискриминације   у   међународној 
трговини. Повластице које једна земља ужива на бази клаузуле највећег повлашћења, 
од   стране   даваоца,   безусловно   се   примењује   и   на   трећу   земљу   са   којом   је   земља 
давалац потписала уговор са овом клаузулом.

У   односу   на   царине,   клаузула   највећег   повлашћења   значи   гаранцију 

спољнотрговинском партнеру да ће његова роба бити подвргнута истом царинском 
оптерећењу   као   и   роба   из   најповлашћеније   треће   земље.   Општим   споразумом   о 
царинама   и   трговини,   клаузула   највећег   повлашћења   се   примењује   на   све   чланице 
Светске трговинске организације.

Номенклатура Царинске тарифе рађена је на бази Конвенције хармонизованог 

система   шифарских   ознака   и   наименовања   робе,   а   Законом   о   царинској   тарифи 
дефинисано је да се под номенклатуром Царинске тарифе подразумева:

наименовање   одељака,   глава,   разреда,   тарифних   бројева   и   тарифних 
подбројева са њиховим нумеричким ознакама,

напомене уз одељке и главе, напомене уз тарифне подбројева и додатне 
напомене и

основна правила за примењивање царинске тарифе.

Национална царинска тарифа израђена је на бази номенклатуре Хармонизованог 

система назива и шифарских ознака и њоме се уједначава начин сврставања робе у 
међународном робном промету, а посебно:

систематско   међународно   сврставање   робе   у   међународној   робној 
размени,

јединствено међународно сврставање робе према Царинској тарифи од 
стране свих земаља које су ратификовале Конвенцију,

стварање   заједничког   међународног   прихваћеног   царинског   језика   и 
царинске терминологије сврставања робе,

лакше споразумевање у царинским и спољнотрговинским преговорима и

тачна интерпретација у царинским преговорима и стварање јединствене 
међународне   базе   података   за   анализу   и   упоређивање   међународних 
статистичких података у спољнотрговинској размени.

Хармонизована номенклатура садржи 21 одељак са 97 глава према којима је 
извршена   систематизација   робе.   У   даљем   тексту   ћу   приложити   пример 
разврставања.

5

ГЛАВА ОДЕЉАК/НАИМЕНОВАЊЕ

ТАРИФНИ БРОЈ (од-

до)

ЖИВЕ ЖИВОТИЊЕ, 

ПРОИЗВОДИ 

ЖИВОТИЊСКОГ 

ПОРЕКЛА

Глава 1

Живе животиње

01.01 – 01.06

Глава 2

Месо и други класични 

производи за јело

02.01 – 02.10

Глава 3

Рибе, љускари, мекушци и 

остали водени бескичмењаци

03.01 – 03.07

Глава 4

Млеко и производи од млека, 

живинска и птичија јаја, 

природни мед, јестиви 

производи животињског 

порекла, а непоменути нити 

обухваћени на другом месту

04.01 – 04.10

Глава 5

Производи животињског 
порекла на другом месту 

непоменути или необухваћени

05.01 – 05.11

ГЛАВА

ОДЕЉАК/НАИМЕНОВАЊЕ

ТАРИФНИ БРОЈ (од – 

до)

ПРОИЗВОДИ ПРЕХРАМБЕНЕ 

ИНДУСТРИЈЕ ПИЋА; АЛКОХОЛИ И 

СИРЋЕ; ДУВАН И ПРОИЗВОДИ ЗАМЕНЕ 

ДУВАНА

Глава 16

Прерађевине од меса, риба, љускара, 

мекушаца или осталих водених бескичмењака

16.01 – 16.05

Глава 17

Шећер и производи од шећера

17.01 – 17.04

Глава 18

Какао и производи од какаа

18.01 – 18.06

Глава 19

Производи на бази житарица, брашна, скроба 

или млека, посластичарски производи

19.01 – 19.05

Глава 20

Производи од поврћа, воћа и осталих делова 

биља

20.01 – 20.09

Глава 21

Разни производи за исхрану

21.01 – 21.06

Глава 22

Пића, алкохоли и сирће

22.01 – 22.09

Глава 23

Остаци и отпаци прехрамбене индустрије, 

припремљена храна за животиње

23.01 – 23.09

Глава 24

Дуван и производи замене дувана

24.01 – 23.03

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti