Carinski delikti
.
Царински деликти
односно царински прекршаји
представљају незаконите радње и поступке који носе
обележја кријумчарења, царинске утаје или царинских
неуредности.
КРИВИЧНА ДЕЛА КРИЈУМЧАРЕЊА
Царинске управе, дакле, морају да пронађу начин како
да помире потребу за поједностављивањем кретања
легалних добара која се остварује кроз
спољнотрговинску размену с једне, и контролну
функцију која се огледа у спречавању недозвољених
радњи и других прекршаја, с друге стране.
Царинска администрација је једна од области у којима
коришћење информационо-комуникационих технологија
може бити посебно важна предност. Традиционалне
царинске контролне процедуре су комплексне, и захтевају
релативно велики утрошак времена и средстава.
Најновији пропис који се на ово односи је одлука Савета
ЕУ и Европског парламента 2008/70/Е која се бави
стварањем основе за формирање безбедног, интегрисаног,
и приступачног електронског царинског система, који би
имао сврху да обезбеди размену података садржаних у
царинским декларацијама, пратећим документима, као и
размену других релевантних информација. Такође је од
важности усвајање Модернизованог царинског кода који
треба да, између осталог обезбеди електронско чување
царинских декларација, пратећих докумената, промовише
концепт „електронског клиринга“ и обезбеди могућност за
електронску размену између националних царинских
управа и осталих надлежних институција.
Казнене одредбе
у царинском закону изражавају спремност државе
да путем принуде, ако је то потребно, обезбеди извршење оних
правних норми које царинске обвезнике и друге учеснике у
царинском поступку обавезују да се одговорно понашају.
У казненим одредбама царинског закона предвиђене
су две категорије противправних радњи за које је
законодавац прописао одговарајуће казне. То су:
кривична дела кријумчарења и
царински прекршаји.
Као кривична дела кријумчарења, законом су
инкриминисане радње лица (правна и физичка) која
преносе робу преко царинске линије, избегавајући
мере царинског надзора и контроле или уносе такву
робу у царинско подручје Србије.
У ова кривична дела спадају радње лица која приме,
скривају, купују, продају или на други начин
омогућавају транспорт царинске робе. За наведена
кривична дела, носиоцима истих предвиђене су
казне
затвора од шест месеци до пет година
и
новчана
казна
, зависно од тежине кривичног дела.
Ко наведене кривичне радње изврши у групи,
наоружан или
уз употребу силе
или претње,
предвиђена је казна затвора
од једне до осам година и
новчана казна
.
Законом је такође предвиђено за оне који
организују
мрежу
ради извршења радњи преношења робе преко
царинске линије, избегавајући мере царинског надзора
и контроле, односно уношења такве робе у царинско
подручје и друге наведене радње,
казна затвора од
две до осам година и одговарајућа новчана казна
.
У циљу сузбијања кривичних дела кријумчарења
опојне дроге, оружја, нуклеарног материјала и
опасних отпадних материја, запрећене су још теже
казне. За учиниоце наведених кривичних дела
предвиђена је казна затвора од две до десет година и
новчана казна. Роба која је предмет наведених
кривичних дела одузима се.
У циљу сузбијања кривичних дела
кријумчарења
опојне дроге, оружја
, нуклеарног материјала и
опасних отпадних материја, запрећене су још теже
казне. За учиниоце наведених кривичних дела
предвиђена је казна затвора од
две до десет година и
новчана казна.
Роба која је предмет наведених кривичних дела
одузима се.
Ако се ова роба не пронађе или се не
може одузети, од учиниоца кривичног дела
наплатиће се царинска вредност робе, царина и
друге увозне дажбине
. Превозно, преносно и друго
средство које је послужило за превоз или скривање
робе која је предмет извршења наведених кривичних
дела одузима се.
Да би превозно, односно преносно и друго средство
могло бити одузето, потребно је да буду испуњени
следећи услови:
да вредност робе, која је предмет кривичног дела,
прелази
једну трећину вредности
превозног,
преносног или другог средства, у време извршења
кривичног дела, утврђену по царинским прописима;
ако учинилац кривичног дела није власник превозног,
преносног и другог средства којим је учињено
наведено кривично дело, исто ће се одузети,
ако је
власник знао или је могао и био дужан да зна
да ће
оно бити употребљено за извршење кривичног дела.
Уколико је превозно, преносно или друго средство које
је
специјално направљено
или преправљено да
омогући скривање робе, одузеће се без обзира на
вредност робе или право својине на том превозном
средству. Ако се наведена средства не пронађу,
односно из других разлога се не могу одузети,
наплатиће се износ у висини царинске вредности
средстава у време извршења кривичног дела.
Одузета
роба,
превозна, преносна и остала одузета средства у
кривичном поступку
предају се царинарници
на
даљи поступак а приход од продаје истих, на
прописани начин спроведене продаје, уплаћује се у
буџет Републике.
ЦАРИНСКИ ПРЕКРШАЈИ
Царински прекршаји су повреде царинских прописа
којима су утврђене обавезе учесника у царинском
поступку
(увозник,
држалац
царинске
робе,
шпедитерске
организације,
извозник,
корисник
царинске робе и друга правна и физичка лица). То су
радње или пропусти који су у супротности са
одредбама Царинског закона и подзаконских аката
који регулишу царинско пословање.
Царински прекршаји се могу поделити на више
начина, апи је најпрецизнија подела на: кријумчарење,
царинске утаје и царинске неуредности.
Полазећи од
критеријума сродности
и међусобне повезаности,
царински прекршаји се деле на следеће групе:
прекршаји који се чине
непријављивањем царинске робе
и
избегавањем мера царинског надзора и контроле;
прекршаји када се у царинским и другим исправама у царинском
поступку упишу
нетачни подаци о роби
у намери да се избегне
плаћање царине и других увозних дажбина или да се оне плате у
мањем износу;
прекршаји који настају нетачним пријављивањем података о царинској
роби;
прекршаји којима се врши повреда царинских прописа о
царин-ским
повластицам
а и другим привилегијама при увозу, односно извозу
робе;
прекршаји којима се царинским органима
отежава правилна
примена прописа,
спровођење мера царинског надзора, напла-та
царине, других увозних дажбина, акцизе, ПДВ и др.;
прекршаји који се врше
стављањем у промет неоцарињене робе
или
држањем такве робе којом је извршен одређени прекршај.
Казна за теже царинске прекршаје
Полазећи од тога принципа као највеће казне (а тиме и најтежи царински
прекршаји) сматрају се оне које се изричу у виду новчаних казни од
једноструког до петоструког износа вредности робе
која је предмет
царињења.
Наведеном казном казниће се правно или лице које преко царинског прелаза
пренесе или
покуша да пренесе скривену робу,
затим лице које
поднесе неверодостојан документ
који је у вези са царинским
поступком или га користи у трансакцијама у вези са пословима царине,
лице које робу која је била стављена у слободан промет
уз. повлашћени
царински третман употреби у друге сврхе
, а не у сврхе због којих је био
одређен повлашћен царински третман. Овде такође спадају прекршаји за лица
која приликом превоза робе преко границе
истоваре робу у међупростору
између границе и најближе царинарнице
, затим, капетан брода или друго
одговорно лице које превози робу преко границе на реци, односно језеру
противно прописима, приближи се луци,
усидри се, пристаје на местима где
нема царинарнице
, претовара робу без царинскиог надзора, превози робу
без
одговарајућег манифеста,
без докумената за транзит.
У ову групу царинских прекршаја спадају они где капетан
ваздухоплова или друго одговорно лице
унесе робу у царинско
подручје ваздушним путем на незаконит начин
,
превози робу
без одговарајућег манифеста
, превози робу са места где је
ваздухоплов слетео
без одговарајућих царинских исправа,
слети на неко друго место.
Овде спадају и прекршаји лица која покушају,
односно извезу
или увезу робу за коју постоји забрана или ограничење
,
поседује робу која је увезена на наведени начин, ако је знало или
је морало знати да је та роба увезена у супротности са
ограничењем, или забраном, затим лице које уклони или
неовлашћено
измени идентификациони број моторног возила
(VIN
),
располаже са робом за коју је одобрен транзитни поступак
,
уноси или износи робу од вредности за националну културу
,
супротно прописима, лице које у поштанској пошиљци изнесе
или унесе робу за коју постоји забрана или ограничење.
У групу казни за теже царинске прекршаје, где се изричу казне од
једноструког до троструког износа вредности робе, која је предмет
прекршаја спадају:
прекршаји лица које
не допреми робу надлежном царинском органу
;
које приликом декларисања робе у документима искаже
податке о
количини, вредности, врсти и порекпу робе различите
од оних које
је утврдио царински орган; затим лице које у
декла-рацији за
привремени увоз робе
, поступак активног и пасивног оплемењивања,
прераду робе под царинским надзором као и за поступак система
стандардне замене, у намери да избегне пла-ћање царине и других
увозних дажбина у прописаном износу,
означи другу врсту, количину
и вредност робе, у односу на ону коју је утврдио царински орган
;
као и лице које у увозној декла-рацији, односно документацији, у
намери да избегне лаћање увозних дажбина у прописаном износу,
означи другу врсту, количину и вредност робе од оне коју је
утврдио царински орган
. Овде спадају и прекршаји када лице
стави
у слободан промет робу из царинског складишта над којом није
одобрен поступак стављања робе у слободан промет;
ову групу прекршаја сладају и они када лице које робу
стављену у
царински поступак са одлагањем, стави
у слободан промет без одобрења царинарнице
или је
употреби противно условима које је одре-дио
царински орган;
затим прекршаји лица које робу за
коју је одобрен неки од посебних поступака,
употреби и друге сврхе
, а не оне за коју је одобрен
поступак; те лица која лажним приказивањем
чињеница издејствују или покушају да
издејствују
ослобођење од плаћања увозних дажбина
или за
робу која је пуштена у слободан промет ослобођењем
од плаћања увозних дажбина, употреби супротно
условима на основу којих је ослобођење одобрено
Царинским законом су предвиђене новчане казне за учиниоце
царинских прекршаја у висини од једноструког износа
прекршаји лица које
не допреми робу надлежном царинском
органу;
које приликом декларисања робе у документима искаже
податке о количини, вредности, врсти и порекпу робе
различите
од оних које је утврдио царински орган; затим лице
које у декла-рацији за привремени увоз робе, поступак активног
и пасивног оплемењивања, прераду робе под царинским
надзором као и за поступак система стандардне замене, у намери
да избегне пла-ћање царине и других увозних дажбина у
прописаном износу,
означи другу врсту, количину и вредност
робе, у односу на ону коју је утврдио царински орган;
као и
лице које у увозној декла-рацији, односно документацији, у
намери да избегне лаћање увозних дажбина у прописаном
износу, означи другу врсту, количину и вредност робе од оне коју
је утврдио царински орган. Овде спадају и прекршаји када лице
стави у слободан промет робу из царинског складишта над којом
није одобрен поступак стављања робе у слободан промет;
ЦАРИНСКИ ДЕЛИКТИ И ВОЂЕЊЕ
ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА
У спољноотрговинској размени јављају се следећи облици царинских деликата:
Нерегуларним односно незаконитим увозом или извозом угрозава се предвиђена заштита
домаће производње а утајом дажбина онемогућава се нормално обављање функција
државе.
Незаконито изношење домаће валуте у иностранство или противзаконит поступак са
страном валутом доводе до поремећаја у области платног промета са иностранством и
монетарне политике у целини.
Илегално или незаконито уношење робе из иностранства ремети робно-новчане односе
на домаћем тржишту,стварајући нелојалну конкуренцију и неоправдано и незаконито
богаћење на рачун државе.
Илегалним уношењем на царинско подручје робе чији је увоз забрањен или је за њен
увоз предвиђена одређена процедура,као што је случај са
оружјем,муницијом,експлозивом и другим убојним средствима,затим опојним
дрогама,може се угрозити сигурност грађана,живот и здравље појединаца и безбедност
земље.
Утајом обавеза према држави не само да се нарушава фискални систем земље већ се и
онемогућава ефикасно функционисање државе.
Недозвољеним изношењем робе уметничке,историјске или природне вредности
осиромашују се културно наслеђе и природно богатство земље.
Главни носиоци послова откривања кривичних дела и
других облика повреде прописа су органи
унутрашњих послова. У погледу царинских деликата
и њиховог сузбијања,доминантну улогу имају
царински органи,који су специјализовани за те
послове.Међутим,зависно од облика и карактера
царинских прекршаја,органи царинске службе
остварују сарадњу како са органима унутрашњих
послова тако и са инспекцијским органима и
службама.У оквиру Савезне управе царина постоји
специјализована служба ради сузбијања царинских
деликата.
Појам кријумчарења обухвата поступке који су
супротни законом утврђеној процедури према којој:
роба је подложна царинском подручју,
роба се може унети само преко царинског прелаза,
царинска роба се не може пустити у слободан промет
пре обављања царинске процедуре,
царински поступак са робом је прецизно утврђен.
Покретање и специфичности
царинског прекршајног поступка
Прекршајни поступак покреће се пред судом на
основу захтева за покретање прекршајног поступка
поднетог од стране овлашћеног подносиоца захтева у
смислу члана 167. став 1 тачка 1 . Закона о
прекршајима ,као и на основу издатог прекршајног
налога поводом кога је поднет захтев за судско
одлучивање.
Посебно је битно у захтеву навести време место и
начин извршења прекршаја, те дати правилан
чињенични опис радње, околности потребне да се
прекршај што тачније одреди.
ОРГАНИ ЗА ВОЂЕЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ
ПОСТУПКА
Прекршајни поступак у првом степену води подручни орган
Управе царина односно царинарница. Поступак води и одлуку о
царинском прекршају доноси комисија за прекршаје у
царинарници. Комисија је састављена од председника и два
члана. Председник и чланови коми-сије, ради ефикаснијег рада,
могу имати заменике. Комисија може овластити појединог свог
члана да преузима поједине радње у прекршајном поступку.
[ Небојша Милановић; Томислав Тодоровић: Царинско
пословање, Београд, 2008. стр. 255.] Директор Управе царина
именује председника и чланове комисије, као и њихове
заменике, из састава радника царинарнице. Прекршајни
поступак покренут против лица чије је боравиште ван царинског
подручја, а испуњени су сви услови за вођење поступка и
доношење одлуке, сматра се хитним и одлука се мора донети у
року од 48 сати од тренутка покретања поступка.
