АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ СТРУКОВИНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У МЕЂУНАРОДНОМ
ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ
БЛАЦЕ, 2019. ГОДИНЕ
АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ СТРУКОВИНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У МЕЂУНАРОДНОМ
ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ
Ментор:
Кандидат
др Марија Марчетић
Блаце, 2019. године
Може се рећи да је саобраћај стар колико и људско друштво. Упоредо с развојем друштва,
развијала се и наука о саобраћају, саобраћајним комуникацијама и саобраћајним
средствима, која је подстицала и усмеравала развој саобраћаја. Тако да се данас може
говорити о пет изграђених видова саобраћаја и то: железнички, друмски, водни, ваздушни
и телекомуникациони. Саобраћај је основни чинилац, не само развоја друштва, већ и
опстанка одређене друштвене заједнице.
Једноставно речено, саобраћај је друштвени “крвоток” и тамо где не досежу саобраћајне
артерије, то подручје демографски одумире. Ова делатност има како социолошку,
такоекономску и развојну улогу у друштву. Засебно посматран, саобраћај је веома
пропулзивна и профитабилна делатност, а када се ова делетност сагледава у ширем
смислу, поуздано се може рећи да је саобраћај основ друштвеног развоја и његов главни
интегративни чинилац. Ниво развоја неког друштва мери се са степеном развоја
саобраћаја, а степен културног развојаса културом у саобраћају.
У комерцијалном смислу, саобраћај подразумева послове промета робе са једног на друго
место, трговачку трансакцију или било какву промену власништва, незакониту или
недопуштену комерцијалну активност, количински износ праћеног терета и путника и др.
Појам саобраћај, се користи и у другим процесима, нпр. у телекомуникацијама у
телефонском саобраћају и управљања порукама интернетом у смислу интензитета протока
порука, за социалну и вербалну промену стања, у криминалистици код поделе легалности
и др.
Појам Саобраћај, представља укупно дефинисан начин организованог, безбедног и
рационалног физичког савладавања простора код транспорта људи, материјалних добара и
преноса не материјалних вредности на једној или неколико класичних или комбинованих
праваца у одређеном периоду, кретање возила и пешака у транзиту. То је пословна
активност кретања возила и људи у градском и ванградском подручју ограничено
саобраћајном сигнализацијом, скупом долазећих и одлазећих ресурса (путника или
возила) на посебној локацији у одређеном времену. Такође, саобраћај представља збир
активности у комуникацији различитих система у посматраном времену ради покретања
информација и других ресурса.
Царински поступак је посебан управни поступак који се спроводи ради примене
материјално-правних царинских прописа, а пре свега ради спровођења царинског надзора
и царињења робе за случај преноса или превоза царинске робе преко царинске линије.
Постоји више царинских поступака које је могуће класификовати према различитим
критеријумима. Уколико се као критеријум користи врста саобраћаја можемо разликовати
следеће царинске поступке: а) царински поступак у путничком саобраћају, б) царински
поступак у железничком саобраћају, ц) царински поступак у друмском саобраћају, д)
царински поступак у ваздушном саобраћају, е) царински поступак у речном саобраћају и
ф) царински поступак у поштанском саобраћају.
Царински поступак обухвата: транзит или провоз, царинска складишта, унутарња обрада,
обрада под царинском контролом, привремени увоз, спољна обрада, извоз те стављање
робе у слободан промет. Њихова заједничка карактеристика је да су то царински
дозвољени поступци, а не врсте царињења или фазе царинског надзора. Посебно треба
имати у виду, као заједнички услов за ове поступке да се они могу водити само на основу
одобрења царинског органа, које мора да садржи услове прописане за његову примену.
Важно је напоменути да нови царински дозвољени поступак може започети само ако се
оконча претходно дозвољени царински поступак. Поступак се сматра окончаним кад се
одобри нови царински дозвољени поступак за робу која је била предмет претходног
поступка или која је добијена прерадом, односно оплемењивањем, и када се подношењем
нове исправе раздужи декларација, поднета за претходни поступак.
3. ваздушни (авионски, телекомуникациони, интерпланетарни).
2. Подела по функционалном критеријуму
Са друге стране, за разлику од физичког критеријума поделе саобраћаја на подсистеме
који укључује простор односно медијум одвијања саобраћаја, може се саобраћајни систем
према функционалном критеријуму, односно по предметима рада, поделити на:
1. Теретни саобраћај,
2. Путнички саобраћаја и
3. Саобраћај информација.
3. Подела по просторном (територијалном) дејству
Унутрашњи и међународни
Унутрашњи се може поделити на: градски, приградски и међуградски. Врло често се под
унутрашњим транспортом подразумева «Индустријски транспорт» (погонски, међу
погонски) који се реализује унутар неког привредног друштва код њихове производње. У
том контексту, јавља се и спољашни који се реализује ван граница неког производног
система. Међународни саобраћај може поделити на: погранични, међу територијални и
транзитни, интерконтинентални и интерпланетарни.
4. Подела по регуларности (режиму) рада
1. регуларан (по реду вожње-линијски) и
2. не регуларан (по потреби «од случаја до случаја»).
5. Подела према техници, односно обележју физичког одвијања процеса кретања
1. пешачки,
2. аутомобилски,
3. железнички,
4. специјални и др.
6. Подела према енергетском извору односно погону
