Семинарски рад Царински поступци
САДРЖАЈ:
1. Увод................................................................................................ст. 2
2. Царински поступци.......................................................................ст. 4
3. Стављање робе у слободан промет..............................................ст. 5
4. Посебни поступци.........................................................................ст. 8
5. Транзит.........................................................................................ст. 10
6. Царинско складиштење...............................................................ст. 11
7. Активно оплемењивање..............................................................ст. 12
8. Прерада под царинском контролом...........................................ст. 15
9. Привремени увоз.........................................................................ст. 16
10. Пасивно оплемењивање.............................................................ст. 17
11. Извоз...........................................................................................ст. 19
12. Други облици царинског дозвољеног поступања...................ст. 20
13. Поновни извоз, уништење и уступање робе............................ст. 21
14. Посебне одредбе које се примењују на саобраћај на Дунаву ст 22
15. Закључак......................................................................................ст. 23
16. Литература..................................................................................ст. 25
1
Семинарски рад Царински поступци
1. УВОД
Царински систем је део одређеног система, подсистем у оквиру ширег
системског окружења. Функционисање подсистема као самосталног дела је
повезано остваривањем циљева дефинисаних укупним системом, у коме се
манифестују законитости развоја домаћег тржишта. Полазећи од тога, царински
систем представља дијалектичко јединство одређених научно утврђених сазнања о
основним деловима и институтима (нпр. царинска роба, царинска вредност,
царинско подручје…), и одређеног броја инструмената којима се конкретно
остварују његови циљеви (царина, прелевмани, рампласман и сл.).
Царински систем, као подсистем ширег система међународних економских
односа, своју функцију остварује у складу са интересима и циљевима ширег
система одређене земље. Систем међународних економских односа остварује
дефинисане циљеве узајамно повезаним и међусобно условљеним
функционисањем, поред царинског, још и спољнотрговинског, девизног и
кредитно-монетарног система. Посматрано комплексније, ови системи су
интегрални делови ширег привредног система, а овај као подсистем укупног
система друштвено економског развоја једне земље.
Коначно, царински систем представља научну дисциплину чији је задатак да
теоријски открије и утврди, дефинише и разради институте и инстументе царинске
заштите националне привреде у робној размени са иностранством, у условима
деловања законитости тржишне привреде. Да би остварило своју функцију,
царински систем, као научна дисциплина, користи сазнања и других економских
наука (нпр. теорија међународних економских односа, спољно-трговински систем,
девизни систем, међународне финансије и др.). Поред тога, царински систем
користи и знања из других области, пре свега из области правних наука, техничких
и других научних дисциплина.
Царински систем је сегмент правног система једне земље. Као интегрални
део привредног система уопште, он дефинише правила по којима се морају владати
2
Семинарски рад Царински поступци
2. ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ
У новом царинском систему за разлику од досадашњег система предвидена
је категорија царинских поступака, односно свако царинско дозвољено поступање
и употреба робе, где уцесници у поступку стицу права и обавезе у вези са робом
представљају царинске поступке.
У цлану 5. став 1. тацка 15. царински поступак је дефинисан као појам као и
његове врсте, али ради даљег објашњавања врсте поступка цемо сада набројати:
стављање робе у слободан промет;
посебни поступци
транзит (спољни и унутрашњи);
царинско складиштење;
активно оплемењивање;
прерада под царинском контролом;
привремени увоз;
пасивно оплемењивање;
извоз;
Ради спроводења ових поступака, за сваки поступак, осим стављања робе у
слободан промет, потребно је одобрење надлежног царинског органа
1
, што знаци
да декларант ради спроводења поступака предвиденим цлан 110. овог закона, мора
поднети захтев царинарници за добијање одобрења за његово спроводење.
1
ч
лан 111. став 1. Царинског закона
4
Семинарски рад Царински поступци
3. СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ
Да би се роба ставила у царински поступак морају бити испуњени одредени
услови који су били познати и у досадашњем важецем закону, односно да роба
мора да буде обухвацена декларацијом коју подноси декларант и да уз њу морају
бити приложене исправе за спроводење овог поступка.
Овде треба нагласити да се први пут у Царинском закону предвида
могуцност и коришцења другацијих исправа, осим декларација, као што су
књиговодствени записи, финансијска и материјална евиденција која се мора водити
на нацин наложен од стране царинског органа.
Први пут, али не одмах од поцетка 2004. године, вец касније, користице се
електронске декларације, односно подаци из декларација припремљени према
одреденим стандардима
2
. Они це се размењивати електронским путем измеду
деклараната и царинских органа, уз спроводење свих фаза поступака предвидених
за пријем декларације.
Осим по свом облику и медијуму, предвидена је могуцност подношења
декларација на разлиците нацине, у разлицито време и са разлицитом садржином и
то:
претходна декларација;
редовна декларација;
непотпуна декларација;
накнадна декларација;
рекапитулативна декларација.
Имајуци у виду основну тендецију из новог Царинског закона, да се поштеним
трговцима омогуци брзо, лако и ефикасно спроводење царинског поступка, уз
најкраце задржавање робе под царинском контролом, ове декларације практицно
представљају повластицу која омогуцује спроводење поступка на напред наведен
нацин и које це веома пажљиво бити одобравана.
2
царински модел података верзија 1 и верзија 2 Светске царинске администрације
5
Семинарски рад Царински поступци
исправе, с тим што се може извршити и поновни преглед робе. За разлику од рока
од 2 године за накнадну контролу предвидену у досадашњем Царинском закону у
новом закону је предвиден рок од 5 година и то од момента прихватања
декларације.
Нови Царински закон такоде предвида институт јединствене царинске стопе
као мере поједностављења поступка, односно ако се роба сврстава у више
тарифних ознака, а сврставање робе и обрада декларације може проузроковати
трошкове несразмерене обрацунатој царини, може се дозволити да се цела
пошиљка царини и дажбине обрацунају на основу сврставања у тарифну ознаку оне
робе ција је стопа царине највиша.
Роба стављена у слободан промет, након плацања свих прописаних дажбина
стице статус домаце робе, који може изгубити само под условима наведеним у
цлану 109. Царинског закона.
Са робом стављеном у слободан промет може се слободно располагати,
осим ако за њу није плацена царина, или је плацена по повољнијој стопи, па се
онда налази под царинским надзором све док не престану услови због којих је
призната нека повластица, односно када се извезе, уништи, или кад царински орган
дозволи њену употребу у друге сврхе, а не у оне сврхе због којих је одредена нека
повластица, у ком слуцају се морају платити све прописане дажбине.
4. ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ
7
