SADRŽAJ:

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA................................................................................................2
1.1.

VRSTE CARINA............................................................................................................................5

1.2.

ELEMENTI CARINA…………………………………………………………………………………..…7

1.3. OPŠTI POJMOVI O CARINSKOM SISTEMU…………………………………………………………...8
1.3.1. Carinski sistem kao naučna disciplina………………………………………………………………….8
1.3.2. Carinski sistem kao deo privrednog sistema ………………………………………………………….9

2.PRAVNI IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE...............................................................................11

2.1.Opšti pojmovi ....................................................................................................................................11

2.2. Autonomno nacionalno pravo ..........................................................................................................13
2.3. Međunarodno pravo………………………………………………………………...………………………13
2.3.1. Bilateralni sporazumi …………………………………………………………………………………….13
2.3.2. Multilateralni sporazumi (konvencije) …………………………………………………………...……...14
2.3.3. Međunarodni trgovački običaji i uzanse…………………………………………………...……………15

3. PRAVNI OSNOVI CARINSKOG SISTEMA …………………………………………………………………16
3.1. Carinski zakon ………………………………………………………………………………………………..17
3.2. Zakon o carinskoj tarifi ………………………………………………………………………………………17
3.3.Zakon o slobodnim zonama …………………………………………………………………………...…….18
3.4.Ostali propisi……………………………………………………………………………………..…………….19
3.4.1.Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom,
puštanju carinske robe i naplati carinskog duga………………………………………………………………...19
3.4.2.Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije
i drugih obrazaca u carinskom postupku ………………………………………………………………………..19

4.RAZVOJ CARINSKOG SISTEMA SRBIJE…………………………………………………………………….20

5. INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE…………………………………………………………………24
5. 1.     CARINSKI PRELAZ……………………………………………………………………………………….24
5. 2.     CARINSKO PODRUČJE………………………………………………………………………………….25
5. 3.     CARINSKI POGRANIČNI POJAS……………………………………………………………………….26
5. 4.     CARINSKA ROBA…………………………………………………………………………………………26
5. 5.     OBAVEŠTENJE O CARINSKOJ ROBI………………………………………………………………….27
6. OBAVEZA PLAĆANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA………………………………………….28
7. CARINSKE POVLASTICE - OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA…………………….29

7.1.

Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za strana lica…………………………………… 29

7.2.

Oslobađanje fizičkih lica………………………………………………………………………….30

7.3.

Oslobađanje pravnih i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina……………………………..32

8. ROBA NA KOJU SE NE PLAĆAJU UVOZNE DAŽBINE……………………………………………………35
9. CARINSKI NADZOR I KONTROLA……………………………………………………………………………37
10.CARINSKO SKLADIŠTE……………………………………………………………………………………….40

11. SLOBODNA ZONA……………………………………………………………………………………..43
11.1.  Osnovne odredbe……………………………………………………………………………………...43
11. 2 .    Određivanje područja zone……………………………………………………………………………44
11.3.  Upravljanje zonom……………………………………………………………………………………..45
11.4.

Poslovanje u slobodnoj zoni……………………………………………………………………...45

11.5.

Prestanak rada zone………………………………………………………………………………46

ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………………………………..48
LITERATURA……………………………………………………………………………………………………….52

UVOD

Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje

. Kao integralni deo

privrednog sistema uopšte, on definiše pravila po kojima se moraju vladati domaća
pravna i fizička lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti
carinske zaštite domaće proizvodnje.

Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i

usluga dvostrani odnosi između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, to se propisi
iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponašanje i
stranih pravnih i fizičkih lica.
Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom
pravu jedne samostalne, suverene države. Njeno je autonomno pravo da reguliše
sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog prostora. Svoj suverenitet država
ostvaruje donošenjem određenih zakona i propisa iz oblasti carinskog sistema kao
formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i represivnih
mera od strane države.
Carinski sistem je inače nezaobilazan izraz u mnogobrojnim projektima

dugoročnog ekonomskog razvoja, zatim studijama, analizama i drugim stručnim

publikacijama koje tretiraju područje spoljno-trgovinskog poslovanja određene

zemlje.
Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno

poznavanje svih relevantnih činilaca koji se tiču zaštitne politike u svetskom

ekonomskom okruženju, instituta carinskog sistema, elemenata carinske politike,

instrumenata carinske i vancarinske zaštite, kvantitativnih ograničenja i drugih

elemenata koji čine carinski sistem.
Neki autori shvatajući carinski sistem kao način na koji su regulisani carina,

carinska obaveza, carinska roba, carinski nadzor, carinsko područje, carinska tarifa i

drugi instituti i carinski instrumenti, carinski sistem definišu kao "jedinstvo instituta iz

oblasti carinske politike, carinskog nadzora i carinjenja robe, koji se primenjuju na

jednom carinskom području, bez obzira da li su ovi sadržani u propisima donetim

autonomnim putem ili su predviđeni međunarodnim konvencijama i sporazumima

koje je odnosna zemlja ratifikovala."
Iako je ova definicija carinskog sistema bliža adekvatnoj formulaciji, ipak je ona

izraz vremena, uslova i stepena ekonomskog razvoja naše zemlje, kao i nivoa

organizovanosti i karakteristike razvoja svetskog tržišta, kao ekonomskog okruženja.
Polazeći od toga da carinski sistem treba da izrazi dva aspektg pravnog

sadržaja, materijalni i formalni, carinski sistem se može definisati kao izraz

suvereniteta jedne zemlje, odnosno carinska vlast na njenom carinskom području, ali

istovremeno i zbir konkretnih carinsko pravnih normi (zakona i drugih propisa) kojima

se utvrđuju instituti i instrumenti u oblasti carinske zaštite domaćeg tržišta.
Znatno šira definicija od dosadašnje je da carinski sistem predstavlja carinski

suverenitet određene zemlje koji se konkretno izražava kroz niz instituta,

instrumenata, mera, postupaka i mehanizama utvrđenih zakonima i drugim pravnim

propisima kojima se ostvaruje strategija i politika pasivne i aktivne zaštite nacionalne

ekonomije u robnoj razmeni sa inostranstvom.
Izvore pravnog sistema uopšte, pa i carinskog sistema predstavljaju opšti

osnovi na kojima se temelji pravo kojim se regulišu odnosi u društvu s jedne, i

konkretni oblici i akti kojima se formalno-pravno uređuju prava, obaveze i

odgovornosti društvenih subjekata koji moraju da ih sprovode, s druge strane.

Dr Žarko Ristić, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dinčić, dr Đorđe Pavlović, Poreski i carinski sistem i

politika, Beograd,2007.

Ibidem

Dr Milorad Unković, Savremena međunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd, 2004.

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA

            Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koja
država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice.
Spadaju   u   posredne   poreze   i   predstavljaju   jedan   od   najznačajnijih   instrumenata
spoljno-trgovinske razmene.
                   Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u Starom i
Srednjem veku. Danas, međutim, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto
fiskalnim ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a u
sklopu političke ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike.
          Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje
i menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i
izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja
određene grane ili privrede, zaposlenosti, tražnju i potrošnju i sl.
          Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:

Fiskalni

– da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi;

Ekonomski

– mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štititi

domaća privreda, ili samo određena grana od spoljne konkurencije. Carinom
se može povećati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj određene grane,
delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda, investicija i
sl.

Ukoliko je osnovni cilj uvođenja carina osiguranje potrebnih novčanih

sredstava za pokriće državnih rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se
carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primaran je ekonomski karakter
carine.

Socijalni

– ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na određene

proizvode bitne za životni standard određenih socijalnih grupa, deluje na
pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potrošnje.

                     Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i
finansijskom   sistemu   zemlje   u   značajnoj   meri   se   razlikuju.   Jedni   ukazuju   na
negativne   karakteristike   i   osporavaju   carinu,   dok   drugi   u   carinama   vide   značajan
instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.
           Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:

a) Carine ograničavaju razvoj međunarodne trgovine,
b) Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd;
c) Carine vode odražavanju visokih troškova proizvodnje,
d) Carine su nepravedne jer one realno teže pogađaju siromašnije slojeve

stanovništva nego bogatije itd.

Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carinu navode sledeće:

a) Carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne

ekonomije;

b) Carinama se efikasno može uticati na odnose sa drugim zemljama;

Detaljnije Č. Kindlberger: Međunarodna ekonomija, Vuk Karadžić, Beograd, 1974, II deo, str. 81-112

c) Carinom se može relativno uspešno braniti ekonomska samostalnost zemlje,
d) Carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje

državnih potreba i

e) Carinom se može vršiti relativno efikasan uticaj na domaće proizvođače, na

rast ili pad cena itd.

1.1. VRSTE CARINA

U finansijskoj literaturi i praksi postoje više kriterijuma za podelu carina.
Danas se najčešće koristi podela carina na:

a) Carine prema pravcu kretanja robe;
b) Carine prema načinu obračunavanja;
c) Carine prema načinu uvođenja;
d) Carine prema visini opterećenja iz određene destinacije;
e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji.

a) Carina prema pravcu kretanja robe
Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti:

uvozne

– naplaćuju se prilikom uvoza robe u carinsko područje. Uvozne

carine danas primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i zemlje u razvoju, a
služe za ograničavanje uvoza, zaštitu domaće privrede i ostvarivanje fiskalnih
prihoda. Naš carinski sistem poznaje samo uvozne carine.

izvozne

– naplaćuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko područje. Vrlo

se retko primenjuju.

prevozne ili tranzitne

– naplaćuju se na robu koja se prevozi ili provozi iz

jedne u drugu zemlju – preko nacionalnog carinskog područja. Ove carine
imaju istorijsko značenje.

b) Carine prema načinu obračunavanja
Prema načinu obračunavanja, carine mogu biti:

specifične

– obračunavaju se po vrsti i količini robe, a carinska stopa je

određena prema mernim jedinicama (metar, kilogram, litar, itd.). Danas se,
zbog nepraktičnosti, retko primenjuju.

vrednosne (advalorem)

– obračunavaju se na bazi carinskih stopa koje su

izražene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik
obračunavanja carine. Teškoće koje se pojavljuju kod ovih carina izražavaju
se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U našem carinskom
sistemu carine se određuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja služi
kao osnovica za plaćanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.

mešovite

– predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine. Npr;

odredi se carina na uvoznu robu advalorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i
najniži iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susrećemo sa
mešovitim tipom carina, naročito kod proizvoda čije cene značajnije osciliraju u
toku godine.

V. Grivčev: Finansije i finansijsko pravo SFRJ, informator, Zagreb, 1982, str. 406.

Ibidem

Carine, uz porez na dodatu vrednost, postale su osnovni izvor sredstava za
pokriće javnih rashoda političko-teritorijalnih jedinica (federacija). To učešće
carina u formiranju sredstava kreće se u posmatranom periodu između 20%-
30%, u nacionalnom dohotku od 3%-5,0%, a u višku rada od 7,9%-10,4%, s
tendencijom naglog rasta.

zaštitne carine

– predstavljaju takav oblik carine koji država uvodi u cilju

zaštite domaće proizvodnje. Svrha ovih carina je da se poveća cena uvoznih
proizvoda i time smanji njihova konkurentna sposobnost na domaćem tržištu.

1.2. ELEMENTI CARINA

          Budući da je carina u suštini vrsta poreza, i kod nje se primenjuju brojni termini
koje smo već upoznali kod poreza, samo što je reč „porez“ potrebno zameniti rečju
„carina“   (poreski   obveznik   –   carinski   obveznik,   poreska   osnovica   –   carinska
osnovica).
             Međutim, kod carina se ipak javljaju neki termini koji nisu karakteristični za
poreze. Kao najznačajniji se navode:

a) Carinska deklaracija – pismena prijava carinskog obveznika u koju se unose

svi podaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrednost robe, količina robe i
slično.). Sastavlja se na propisanom obrascu, a istinitost podataka potvrđuje
se potpisom.

b) Carinski organi – posebni finansijski organi državne uprave čija je nadležnost

da vrše nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog
područja, te obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog
područja.

c) Carinska ležarina – naknada koja se plaća za smeštaj robe u carinska

skladišta.

d) Skladišni depozit – deponovani novac putnika kod carinskih organa ili pri

ulasku ili pri izlasku iz zemlje.

e) Carinska skladišta – služe za smeštaj neocarinjene robe i pod kontrolom su

carinskih organa. Roba se skladišti bez plaćanja carine, a carini se kad
napušta skladište.

f) Carinska slobodna zona – deo državne teritorije izdvojen iz njenog carinskog

područja. Roba unesena u slobodnu zonu (luku) ne podleže plaćanju carine,
nego tek onda kada je napušta.

g) Carinska dažbina – predstavlja zbir svih davanja kojima je opterećena roba pri

carinjenju (carina, ležarina, taksa i sl.).

Carinska granica – područje ograničeno carinskom crtom koje se, u principu, poklapa
sa državnom granicom.

Dr Žarko Ristić, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dinčić, dr Đorđe Pavlović, Poreski i carinski sistem I