1
Физичко васпитање и здравље предшколског детета
Час ритмике као ефективно средство за правилно и складно
тело деце
Студент Професор
Милена Трмчић Даница Џиновић Којић
2
Садржај
Увод............................................................................................................................................3
Основне карактеристике ритмике..........................................................................................4
Класификација вежби у ритмици...........................................................................................5
Изражавање покретом.Дечји плес, ритмичке игре и композиције .....................................7
Структура плесне композиције тј. једног ритмичког часа за предшколски узраст .........10
Утицај дечјег плеса – ритмичке игре и активности на телесни развој, функционалне,
психомоторне и психосоцијалне карактеристике деце.......................................................17
Закључак ..................................................................................................................................22
Литература ...............................................................................................................................23
4
Основне карактеристике ритмике
Ритмичка гимнастика спада у групу спортова који захтевају веома сложену
координацију покрета, оријентацију у времену и простору, осећај за ритам, осећај за
оптимално мишићно напрезање, правилно дисање, способност повезивања покрета,
њиховог диференцирања и усклађивања са ритмом у складну целину.
Ритмичка гимнастика, као вид телесног вежбања, позната је још од античке Грчке, где је
праћена музиком флауте. Може се изводити са реквизитима или без њих. С обзиром на
основне принципе извођења, вежби у ритмици, она у пуној мери остварује позитиван
утицај наармоничан раст и развој детета, као и правилно држање тела.
Лепота покрета зависи од његовог правилног извођења, а правилно извођење зависи од
правилног међусобног односа свих делова тела. Вежбањем оваквих покрета стварају се
трајне навике правилног држања тела, што резултира добрим постуларним статусом.
Коришћењем реквизита током вежбања оно постаје ефикасније, покрети постају прецизни,
лепи, правилни.
Ритмика се јавља као део садржаја спортске гимнастике, уметничког клизања, синхроног
пливања, аеробика, фитнеса итд. а пошто има позитиван утицај на складан морфолошки и
моторички развој деце, нашла је примену и у физичким и плесним активностима деце
предшколског узраста.
5
Класификација вежби у ритмици
Основу ритмике чине вежбе без реквизита, а њена специфичност су вежбе са
реквизитима (вијачом, обручем, лоптом, чуњевима, тракама, веловима, палицама,
лоптицама, марамама и сл.).
Вежбе без реквизита се деле на просте и сложене. Просте чине различити облици ходања
и трчања, замаси и различити положаји на тлу. Сложене вежбе су таласи, поскоци, замаси,
равнотежа и окрети.
Све вежбе у ритмици се изводе континуирано, са сталним смењивањем контракције и
релаксације и са добром усклађеношћу динамичке и амплитуде покрета и кретања.
*Замаси си могу изводити рукама, ногама, трупом и као целовито кретање свих делва тела
истовремено. Повезани су са осталим облицима кретања – поскоцима, скоковима,
окретима итд. комбинацијом покрета руку са разноврсним покретима трупа и ногу и
различитим облицима кретања у простору развија се координација.
Вежбе замаха се у ритмици често користе као вежбе истезања.
*Поскоци и скокови спадају у групу сложених кретања. Техника њиховог извођења
захтева добру моторичку оспособљеност (снагу, брзину, гипкост), добру координацију
покрета. Поскоци и скокови се деле на де основне групе : суножне и поскоке и скокове
одскоком једном ногом.
Суножни скокоци се изводеиз места или са залетом, а одскок се врши са обе ноге.
Скокови и поскоци који се изводе одскоком једном ногом, који су посебно значајни за
физичке активности са децом старијег предшколског узраста, су : галоп напред, у страну и
назад, дечији поскок, поскок предножењем, одножењем и заножењем, „маказице“ напред
и назад и сл.
*Равнотеже представљају различити ставови које карактеришу сложени услови
балансирања, чијим се вежбањем развија осећај равнотеже, који зависи од нивоа развоја
вестибуларних, кинестетичких, тактилних и оптичких анализатора. Равнотежу је могуће
успоставити довођењем тежишта тела вертикално изнад површине ослонца, у чему
учествују компезаторни покрети који се изводе у тренутку њеног успостављања.
Сложеност равнотежног положаја зависи од величине површине ослонца, висине тежишта
тела, положаја слободних делова тела, дужине трајања. Може се изводити ослонцем на
обе или једној нози, као и у клечећем положају.
*Окрети по својим биомеханичким карактеристикама представљају динамичке равнотеже.
Током окрета потребно је успоставити такав положај тела, у ком се тежиште налази
вертикално изнад површине ослонца и у том положају извести додатно обртање. У
комбинацији са другим облицима кретања, обрти се користе за развијање осећаја за
простор.
*Вежбе са реквизитима
У раду са децом се користе реквизити који су деци блиски, који по свом облику и грађи
пружају могућност природнијег повезивањем вежбања и реквизита.
7
Изражавање покретом
Дечји плес, ритмичке игре и композиције
Већ од првих месеци деца реагују на музику, на ритам покретима, најчешће гибањем
коленима, још пре проходавања. Кроз певање цупаљки и ташунаљки, дете већ почиње да
прати ритам и мелодију одређеним покретима који су саставни део игре. Специјалисти
Руске академије медицинских наука су утврдили да бебе којима су у интраутерином
периоду од петог месеца пустали музику и након рођења препознају мелодију и реагују на
њу покретом. И друга истраживања психолога потврђују чврсту повезаност мелодије,
ритма и покрета.
Свака мелодија у човеку изазива одређено осећање, а свако осећање људско биће
изражава покретом. Осећајући музику и деца покушавају да своје доживљаје изразе
покретом спонтано и природно, што им и треба омогућити. Уз музику покрети постају
ослобођени, у томе се слажу сви аутори. Дете спонтано кроз покрет изражава све нијансе
својих доживљаја. Оно уме да се природно и спонтано изрази, поготово ако се на то
подстче и ако му се пружа пуна слобода у кретању. Тада долази до изражаја његова
индивидуалност и стваралачка способност. ( Радовић – Адамовић 1980,112)
Дечији плес представља облик примене разних активности, које у себи обједињују рад
на телесном развоју, развој складног, лепог, ритмичног кретања, развој способности,
слободног изражавања доживљаја музике покретом, развоју естетске културе кретања.
Садржаји који се користе у ту сврху требало би да будудеци блиски, познати, разумљиви,
да изазивају пријатне емоције и жељу да се дете изрази покретом. Зато их треба
мотивисати сугестивним причањем песме, приче, онога што чини садржај песме,
композиције коју су слушали. Треба причати о природним појавама, изгледу и кретању
животиња, инсеката, птица и људи.
Како, на пример, ветар подиже и носи лишће и љуља гране дрвећа, како листови плешу
на ветру, како кишне капи ударају о кишобран и земљу, како некад ситно капљу и полако,
а како некада ударају брзо, јако, гласно. Како поток жубори, шуме таласи на мору,
цвркућу птице, зује и лете вредне пчеле са цвета на цвет, који се окреће за сунцем, отвара
широм своје латице и затвара за сунчевим одласком. Упознати са особинама и начином
кретања животиња, како зец скакуће весело, патка се гега са ноге на ногу, мачка бешумно
и грацилно хода, истеже се савијајући кичму у лук, како медвед тромо хода, врабац
скакуће и прхне крилима кад полети и сл. Треба инсистирати да деца покажу покрете
онако како их доживљавају, замишљају, без наметања покрета. Плесне активности и
ритмичке игре у предшколском узрасту треба уводити онда када деца овладају природним
облицима кретања и то у почетку кроз примену једноставних покрета. Прва знања деца
стичу кроз ритмичке игре и плесне вежбе, које је пожељнп изводити пред огледалом.
Главни мотивациони фактор у дечијем плесу је избор музичке пратње. То је елемент који
одређује успешност плесних активности, карактер кретања, темпо и ритам. Мелодија
треба да буде весела, живахна, разумљива и подстицајна за децу, да им буде блиска,
