Čekajući Godoa
Drama
Čekajući Godoa
jedno je od najpoznatijih dela Semjuela Beketa.
Napisana je krajem 40-ih godina 20. veka, a izdana 1952. godine. Dramu je
Beket najpre napisao na francuskom jeziku, a zatim ju je sam preveo na
engleski jezik, što mu je bio i materinji jezik. Drama je napisana u dva čina, a
cela radnja vrti se oko očekivanja jedne osobe – Godoa. On je donekle
središnja tačka drame, možda čak i pokretač radnje, iako se kao lik nikada
nije pojavio na sceni tj. u radnji dela. Godo je gotovo apstraktan lik i često se
zapitamo postoji li on uopšte.
Razgovor likova teče gotovo kontinuirano, ali je isprekidan na razini tematike.
Prelaz s jedne teme na drugu često je označen kraćom stankom, gde se
jedan od likova zamisli ili nastupa nekoliko momenata šutnje jer su se likovi
posvađali. Vrlo često, razgovor između dva glavna lika isprepleten je
nepoznanicama i nesporazumima. Njihova zbunjenost naglo se pojačava
svakom novom nepoznanicom, zbog čega vrlo teško određuju verodostojnost
nekih dešavanja.
Drama u svojoj ideji portretira besmisao i besciljnost života. Ta ideja stavlja je
u okvir teatra apsurda te povezuje s
filozofijom egzistencijalizma
. Likovi
iščekuju Godoa i tako postaju žrtva neke veće sile, koja protiv njihove volje
upravlja njihovim životima i prisiljava ih na fizičku i duhovnu stagnaciju.
Čitaocima nije jasno da li oni ne mogu ili ne žele da se otrgnu iz te situacije,
iako se čini da sam pisac poručuje kako je stvar u ovom prvom. Nekoliko puta
oni odluče otići, ali onda ih nešto zaustavi, nekakva nada ili strah (nada da će
stvari biti bolje ako dočekaju Godoa i strah da će biti gore ako ga ne
dočekaju).
Likovi su robovi sopstvenih uverenja, što je izravno prikazano u simbolici lika
Lakija. On je rob koji dozvoljava da se njegov gospodar prema njemu odnosi
kao prema životinji. On zbog toga nije srećan, ali kao da se boji da će bez
svog gospodara biti još nesrećniji. Zato čini jedino što, unutar svoje svesti,
može da učini – udovoljava svom gospodaru, nadajući se da će ovaj zato
prema njemu biti bolji. Tako će se njegovo ropstvo nastaviti, ali s mogućnošću
da će biti malo ugodnije, jer borba protiv ropstva ili sama sloboda njemu očito
nisu opcija.
Vrsta dela:
tragikomedija apsurda
Vreme radnje:
radnja se odvija unutar dva dana
Mesto radnje:
ispod stabla
Tema dela:
besmislene rasprave i zgode koje se dešavaju za vreme čekanja
Godoa
Ideja dela:
potrebno je preuzeti život u svoje ruke i prekinuti besmislenost i
besciljnost života koji nas koče da krenemo dalje
