Земунска гимназија
МАТУРСКИ РАД ИЗ
БИОЛОГИЈЕ
Тема:Ћелијске органеле
Предметни професор: Ученик:
Ћелијске органеле
13.2.
Хлоропласти
.......................................................................................................22
13.3.Хромопласти
......................................................................................................
.23
14.
Закључак
...................................................................................................................24
15.
Литература
................................................................................................................25
1.УВОД:
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих организама,осим
вируса,који немају ћелијску грађу.1665. године, Роберт Хук је,посматрајући на далеком
претку данашњих светлосних микроскопа танке комадиће плуте,уочио празне коморице
и назвао их ћелијама. Затим је Чех Пуркиње закључио да ћелију испуњава течни
садржај, који је он назвао протоплазма. Касније је Роберт Браун констатовао да у
протоплазми увек постоји бар једно једро. Сва ова истраживања ћелије вршена су
помоћу светлосног микроскопа малих оптичких могућности. Педесетих година XX века,
употреба електронског микроскопа доноси праву револуцију у области цитологије-науке
о ћелијама. Откривено је да се ћелије веома разликују у погледу свог облика, грађе и
величине.
Упркос бројним разликама, свака ћелија поседује:
ћелијску мембрану
- која одваја ћелију од околине;
5
Ћелијске органеле
цитоплазму
- која испуњава унутрашњост ћелијске мембране.
Ћелије су способне да изграђују тело,користе хранљиве материје, из њих добијају
енергију,а врше и неке специфичне функције.Свака од њих садржи наследни материјал
и способне су да направе сопствене копије.
Изграђене су од много делова,који се називају
органеле,
од којих свака има различиту
функцију.Ћелијске органеле су заправо компоненте,односно одељци цитоплазме,који
имају одговарајући облик,величину,структуру и функцију.Преко органела,ћелија
остварује већину својих активности.
У зависности од процеса који се у њима одигравају,ћелијске органеле се могу сврстати у
неколико група.
Ендоплазмина мрежа
,односно
ретикулум
,заједно са
рибозомима
и
Голџијевим апаратом
,учествује у процесима синтезе липида и протеина. Компоненте
лизозомског система
учествују у процесима разлагања различитих супстрата унутар
ћелије и у ванћелијској средини. Биљне ћелије поседују
вакуоле
, ћелијске органеле које
имају нека својства компонената лизозомског система.Аденозин-трифосфат обезбеђује
хемијску енергију за све процесе који се одигравају у ћелији. Његово обнављање,синтеза
АТП-а,одиграва се у
митохондријама
. Једну врсту пластида,ћелијских органела које
одликују биљне ћелије-
хлоропласте
,карактерише процес фотосинтезе, који омогућава
синтезу органских молекула.
Ћелије се разликују и по саставу својих органела. Неке органеле, које се налазе у биљним
ћелијама, не могу се наћи у животињским ћелијама, а такође постоје органеле које су
својствене само животињским ћелијама. Органеле које се налазе само у биљним
ћелијама су
пластиди
,а органеле које се налазе само у животињаким ћелијама су
центрозоми
. Све остале органеле својствене су и биљним и животињским ћелијама.
Органеле се, према својој грађи, могу поделити у две групе:
мембранске органеле
– органеле одвојене од цитоплазме сопственом мембраном;
немембранске органеле
– органеле које не поседују мембрану, тако да нису
изоловане од цитоплазме.
Мембранске органеле
су
: једро са једарцетом
,
Ендоплазматични ретикулум
,
Голџијев
апарат,
лизозоми
,
пероксизоми
,
митохондрије
и
пластиди
.
У
немембранске органеле
спадају:
центриоле
,
рибозоми
и
цитоскелет
.
Све органеле, без обзира на своју грађу, величину и облик су веома важне за нормално
функционисање ћелије.
Упознавање грађе и функције ћелије представља основу за свако дубље проучавање у
биологији и медицини.Резултати тог проучавања доприносе познавању нормалног и
патолошког стања ћелије,па тиме и читавог организма.
2.ЦИЉ РАДА:
6
Ћелијске органеле
3.РИБОЗОМИ:
Рибозоми су мултимолекулске(мултиензимске) структуре у ћелији неопходне за
одвијање процеса синтезе протеина. То су органеле које се налазе у свим живим
ћелијама биљака и животиња, изузев еритроцита. Већина рибозома је распоређена на
ендоплазматичном ретикулуму, али се могу наћи и слободни у цитоплазми, или
причвршћени за спољашњу мембрану једра. Рибозоми се у ћелији налазе у великом
броју.
8
