Садржај
Увод………………………………………………………………………………..……….....3
I Централно
банкарство
………………………………………………………………………………..….4
Централна банка……………………………………………………………………………...4
Централна банка као носилац функција……………………………………………………5
Народна банка Србије……………………………………………………………………….6
Централна банка САД-а (Фед)……………………………………………………………...7
II Монетарна
политика
………………………………………..…………………………………………...8
Шта је монетарна политика?..................................................................................................8
Кејнзијански и монетарситички поглед на монетарну политику………………………...9
Монетарна политика у отвореној економији……………………………………………...10
Контрола понуде новца……………………………………………………………………..11
Закључак……………………………………………………………………………………..12
Литература…………………………………………………………………………………..13
2
I
Централно банкарство
1.1. Централна банка
Прва централна банка настала је у Шведској 1656 године, а најзначајнији утицај на
развој осталих централних банака је имала Енглеска банка основана 1694. Данас нам је
појам „централна банка“ свима познат, јер су ове институције формиране у готово свим
земљама света, осим два изузетака а то су Луксембург и Хонг-Конг.
У савременој тржишној привреди централна банка је водећа установа кредитно-
монетарног система која има улогу да обезбеди несметано функционисање банкарског
система и монетарне политике, поред тога да одржи ниску стопу инфлације, да спречи
високу незапосленост и контролише количину новца у оптицају. Централна банка је у
свим монетарним системима задржала своје право монопола које подразумева
штампање новчаница и израду кованог новца. Може се рећи да је она институција која
се налази на самом врху банкарског система а и поред свега она је једна непрофитна
организација.
Она такође има две виталне функције, а то су:
1. да надгледа цео монетарни систем обезбеђујући, колико год је могуће, да банке и
друге финансијске институције функционишу стабилно и ефикасно
2. да делује као државна институција, као државни банкар и носилац монетарне
политике
1
Централна банка помаже када је у питању програм задуживања. Kада се држава нађе у
буџетском дефициту тада централна банка финансира дефицит задуживањем. Треба
поменути и емисиону функцију централне банке што подразумева емисију како
кованог тако и папирног новца. Примарном емисијом банке помоћу инструмената
монетарне политике брже долазе до неопходног новца за такозвану секундарну
емисију. Битно је рећи да централна банка води евиденцију о стању на рачунима
комерцијалних банака и врши клиринг чекова за банке. Једна од главних улога
централне банке је да утиче на своје валуте како би их довела на ниво који је проценила
да треба да буде. Аутономија централне банке мери се степеном слободе одлучивања у
области кредитно- монетарне и девизне политике. Према овом критеријуму постоје две
врсте централних банака, зависне и независне. А када је реч о монетарној политици, за
чије је управљање централна банка одговорна, у њеној основи је квантифицирање и
динамизирање понуде новца. Са друге стране, она такође утиче на монетарне и реалне
агрегате, висину каматне стопе, стабилност девизног курса и све то са крајњим циљем
да се постигне макроекономска стабилност, што подразумева стабилност цена,
економски раст, пуну запосленост и равнотежу у платном билансу.
На крају, треба рећи да је Народна банка Србије централна банка у нашој земљи која
има исту функцију као остале централне банке у свету.
1
Р., Савковић,(2006), Економија-основи, Научна књига нова, Београд, стр.220
4
