UVOD
Centralna (emisiona, novčana) banka predstavlja glavnu banku u bankarskim
finansiskim institucijma svake zemlje. Ona neposredno regulise i usmerava
monetarno-kreditnu politiku jedne zemlje i glavni je nosilac bankarskog sistema.
Centralna banka je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija i za svoj rad
odgovorna je Narodnoj skupštini (Parlamentu, Senatu). Centralna banka u
izvršavanju svojih funkcija, sarađuje sa Vladom i drugim državnim organima i
preuzima mere za unapređenje te saradnje.
Nastanak je vezan za privilegovanu banku, koja je imala pravo emitovanja
novca, da bi kasnije dobila monopol nad emisionim poslovima. Nastankom
institucije kakva je Centralna banka započinje razvoj modernog bankarstva u svetu.
Istorijski, centralna banka i svi njeni poslovi su bili pod potpunom kontrolom
države, ali u skladu s neoliberalnom ideologijom pojavila se tendencija davanja
ovoj ustanovi sve veće i veće samostalnosti od države. Osnovni uspeh ta ideologija
uz punu podršku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda će ostvariti
krajem XX veka kada centralne banke u zapadnoj evropi i SAD-u dobijaju
samostalnost u odnosu na državni aparat.
Prva Centralna banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, dok je najveci
uticaj na razvoj centralnih banaka imala Engleska banka (
Bank of England),
osnovana 1694. godine. Hronološki posmatrano centralne banke su osnivane u:
Francuskoj 1800., Holandiji 1814., Norveškoj 1816., Austriji 1817., Danskoj 1818.,
Belgiji 1850. godine, dok je u SAD-u osnovana tek 1913. godine.
Za Centralnu banku moglo bi se reci da je specifična državna institucija.
Javlja se kao “banka – banaka” i kao “banka – država”.
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć
instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa,
obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja
hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i
slično.
1
FUNKCIJE CENTRALNE BANKE
Svaka država (u skladu sa zakonom) za sebe vrši pozicioniranje i
odgovornost centralne banke kao nosioca monetarne vlasti u zemlji.
Centralna banka je posebna monetarna institucija po svom položaju u
bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu posebno privilegovanih banaka čija
je osnovna funkcija da se brine za:
stabilnost novca
kontrolu i regulisanje mase novca u opticaju
likvidnost plaćanja sa inostranstvom
Centralna banka je jedina banka koja ima ovlašćenje od države da štampa i
izdaje novčanice i kovani novac kao zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji.
Centralna banka kontroliše monetarna kretanja, upravlja državnim dugom,
rukuje državnim rezervama, drži obavezne rezerve poslovnih banaka, stara se o
likvidnosti bankarskog sistema i odgovorna je za funkcionisanje ukupnog
finansijskog tržišta, posebno novčanog tržišta.
U savremenim uslovima Centralna banka obavlja poslove iz sledećih
osnovnih funkcija:
emisija novčanica i kovanog novca
držanje i rukovanje deviznim rezervama
regulisanje potrebne količine novca u skladu sa ekonomskom politikom
regulisanje likvidnosti bankarskog sistema i likvidnosti u privredi
kontrola kreditnih operacija u zemlji
regulisanje plaćanja i kreditnih poslova sa inostranstvom
kreditni i drugi poslovi za račun države
organizacija platnog prometa
kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banaka
Način organizacije Centralne banke zavisi od niza političkih faktora u državi,
a pre svega od strukture i razvijenosti ekonomskog sistema. Organzovanje
Centralnih banaka u svetu možemo svesti na sledeća tri modela:
1.
Koncept jedinstvene centralne banke
– podrazumeva da su funkcije
vrhovne monetarne vlasti koncentrisane u jednom pravnom subjektu. Model
“jedna država – jedna Centralna banka”
2.
Koncept složenog sistema centralne banke
– podrazumeva organizaciju
sistema više Centralnih banaka koje zajednički obavljaju funkciju Centralne
banke. Jedna od banaka ima ulogu glavnog koordinatora. (SAD)
3.
Koncept supernacionalne centralne banke
– podrazumeva da se države u
monetarnoj uniji odriču svojih monetarnih suvereniteta i formiraju
zajedničku centralnu banku. Promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju
monetarno-kreditnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve.
(EU)
2
ORGANI CENTRALNE BANKE
Organe centralne banke sačinjavaju:
1. Monetarni odbor centralne banke
2. Guverner
3. Zamenik guvernera
4. Viceguverneri
5. Savet Centralne banke.
Monetarni odbor čine guverner, zamenik guvernera i viceguverneri.
Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku, a posebno utvrđuje:
uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti,
uslove i način pod kojima centralna banka sprovodi operacije na otvorenom
tržištu i obavlja diskontne poslove,
politiku odobravanja kratkoročnih kredita,
politiku kursa nacionalne valute,
način upravljanja deviznim rezervama,
eskontnu stopu i druge kamatne stope,
osnovice za obračunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i
način, uslove i rokove izdavanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve kod
Centralne banke,
mere za održavanje likvidnosti poslovnih banaka i drugih finansijskih
oganizacija.
Sednicama monetarnog odbora predsedava guverner koji i zastupa Centralnu
banku. Reč guverner dolazi od francuske pojma
gouverneur
i u najširem smislu
označava državnog funkcionera, najčešće izvršnog, koji predstavlja najviši organ ili
predstavnika vlasti na nekoj teritoriji ili u nekoj instituciji. Guvernere u pravilu
imenuje centralna vlast.
Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarenje ciljeva Centralne banke, a
posebno za:
sprovođenje odluka monetarnog odbora i saveta Centralne banke,
organizaciju i poslovanje Centralne banke,
pripremanje akata iz nadležnosti Centralne banke,
donosenje akata iz nadležnosti Centralne banke koji zakonom nisu stavljeni
u nadležnost monetarnog odbora i saveta,
obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom, ako nisu u
suprotnosti sa ciljevima Centralne banke.
4
