Centralna banka

1

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA I INSTITUCIJA:

CENTRALNA BANKA

Mentor:

     Student:

Miloš Dragosavac

     Ilija Blagojević 174/12FR

Novi Sad,januar 2015.

2

S A D R Z A J 

UVOD

3

MONETARNA POLITIKA

4

NASTANAK I RAZVOJ CENTRALNE BANKE

5

POJAM CENTRALNE BANKE

6

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE

            7

FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

         8-9

NARODNA BANKA SRBIJE

     10-11

ORGANI I PROCES NBS

     12-13

POSLOVI NBS

          14

FUNKCIJE NBS

     15-16

INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE NBS

          17

REGULISANJE I KONTROLA RADA BANAKA

     18-19

ZAKLJUČAK

          20

4

2. MONETARNA POLITIKA

Monetarna politika je skup propisa, pravila, mera i instrumenata kojima se u monetranoj 

sferi   društvene   reprodukcije   reguliše   novčana   masa   kao   i   cirkulacija   novca   u   prometnim 
kanalima. Monetarnom politikom kontroliše se ponuda novca od strane centralne banke.

Efikasnost monetarne politike zavisi od brzine kojom se njeni impulsi prenose na svako 

pojedino   tržište   ali   i   o   međusobnoj   povezanosti   finansijskih   tržišta   među   članicama 
jedinstvenog valutnog područja.

Centralna banka može da obezbedi sprovođenje svojih funkcija uz pomoć instrumenata 

monetarno - kreditnog regulisanja, od kojih se izdvajaju : eskontna stopa, obavezna rezerva, 
utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrijednosti, učešće u 
deviznim transakcijama, ograničenje plasmana i slično.

Monetarnom   politikom   obezbeđuje   se   optimalan   odnos   količine   novca   u   opticaju   i 

kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se 
svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u 
cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi.

5

3. NASTANAK I RAZVOJ CENTRALNE BANKE

Početak razvoja centralnog bankarstva počeo je u zemljama zapadne Evrope, čak pre 

industrijske revolucije, na osnovu čega možemo zaključiti da je opšti nivo razvoja bankarstva 
bio jedan od važnih uslova za ekonomski uspon ovih zemalja. Prve centralne banke bile su 
novčane emisione banke čija je glavna uloga bila emisija novca.

„Prva   centralna   banka   u   svetu   osnovana   je   u   Švedskoj   1668.   Godine   pod   nazivom 

Riksbank (Riksbank of Sweden). Ona je osnovana od strane parlamenta I nalazila se pod 
kontrolom države, ali je bila uključena I u određene komercijalne poslove. Ona je nastala 
transformisanjem   štokholmske   banke   (1656.   Godine   osnovana)   koja   se   bavila   emisijom 
novčanica.“

1

U Engleskoj prva centralna banka – Bank of England formirana je 1694. Godine kao 

privatna komercijalna banka u formi akcionarskog društva. Ona je imala privilegiju izdavanja 
banknote (novčanice u sistemu zlatnog važenja) koja je imala zadatak da kupuje državne 
hartije od vrednosti.

Centralne   banke   u   savremenom   obliku   pojavile   su   se   u   prvoj   polovini   19.   Veka   u 

Francuskoj,   Holandiji,   Norveškoj,   Austriji,   Danskoj   I   Belgiji,   a   u   drugoj   polovini 
devetnaestog   veka   u   Španiji,   Rusiji,   Nemačkoj,   Portugaliji,   Rumuniji,   Bugarskoj,   Srbiji, 
Egiptu, Alžiru, Turskoj I Japanu.

1875. godine osnovana je nemačka centralna banka Rajsbank koja je bila u dužnosti da 

izdaje novčanice uz 1/3 pokrića u zlatu. Pred Drugi svetski rat Nemačka je imala veliki 
inflatorni udar. Godine 1957. Formira se Deutsche Bundesbank kao jedinstvena centralna 
monetarna ustanova.

1884. godine osniva se Privilegovana Narodna Banka Kraljevine Srbije. Osnovana je kao 

privilegovana privatna akcionarska ustanova I poslovanje se odvijalo pod stalnom kontrolom 
države. Najvažniji zadatak Banke je bio staranje o novcu I održavanje njegove stabilnosti. 
(slika 1)

U prvoj polovini dvadesetog veka osnovane su centralne banke SAD, Poljske, Mađarske, 

Čehoslovačke, Kanade I Indije. Posle Drugog svetskog rata, centralne banke su formirane u 
mnogim zemljama u razvoju.

Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost, 

mada   postoje   I   izuzeci   (Luksemburg   I   Hong-Kong).   Luksemburg   je   još   1983.   Godine 
formirao   Monetarni   institute,   dok   je   Hong-Kong   ulogu   centralne   banke   poverio   dvema 
poslovnim   bankama.   Neke   zemlje   imaju   tzv.   Centralne   banke   u   prelaznom   obliku,   koje 
obavljaju samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži). 

1

 Vunjak, N., Kovačević, Lj., (2009), Finansijska tržišta i berze, Novi Sad, 106.str.