Централна банка

САДРЖАЈ

Увод

.....................................................................................................................

I Настанак и основне карактеристике централне банке

.........................

II Статус, организација и управљање централном банком

.....................

III Основне функције централне банке

........................................................7

IV Операције централне банке

.....................................................................

V Есконтна политика и тржиште новца

…………….................................

VI Каматне стопе централне банке

………………………..........................

VII Централна банка БиХ

.............................................................................

VIII Европска централна банка (ЕЦБ)

…… ….……….……....................

IX Закључак

………………………..………..…………….............................

Литература

…………………………………………………….………...........

Централна банка

УВОД

Институционализовано тржиште новца је обично затворено тржиште које је

ограничено на неколико најзначајнијих учесника чије су права и обавезе нормативно
утврђени.

Главни учесници на таквом тржишту новца су:

Централна банка

Пословне банке

као основни учесници и субјекти трговине новцем

Специјализоване посредничке финансијске организације

која су овлаштене за

такве послове

Централна банка је једна од најзначајнијих институција у свакој земљи. Посебан

закон о централној банци регулише њену организацију, управљање и пословање. Она као
агенција   државе   има   значајну   функцију   јавне   контроле   и   надзора   над   финансијским
системом и над понудом новца у економији.  Централна банка је најважнији учесник на
тржишту новца. Такав њен положај на тржишту новца произилази из положаја и задатака
у монетарном и привредном систему. Централна банка има улогу “банке банака”, она је
аутономна   и   самостална   у   вођењу   монетарне   политике   и   регулисању   тржишта   новца
помоћу инструмената који јој стоје на располагању. Централна банка је заправо, главни
регулатор и контролор збивања на тржишту новца. Она је непрофитна институција и као
таква   она   има   и   независан   положај,  јер   је   носилац   монетарне   власти.   Она   спроводи
контролу   над   кључним   аспектима   финансијског   система   и   обавља   активности   попут:
емитовања валуте, управљања девизним резервама, обављања трансакција са ММФ-ом и
обезбјеђивање   кредита   осталим   депозитним   корпорацијама.   Активности   које   ће
спроводити   централна   банка   су   разликују   од   земље   од   земље   у   зависности   какав   је
политички систем земље, као и од економског и банкарског сектора. Њена улога, функција
и одговорност у области кредитно-монетарне, емисионе и девизне политике и регулисања
новчане масе у оптицају, произилазе из права и овлашћења које држава законом преноси
на њу као монетарну институцију те државе. Она има право да одређује укупност односа у
кредитно-монетарној   сфери   једне   државе.   Независност   централне   банке   подразумјева
висок степен  слободе  одлучивања  при  вођењу  монетарне политике.  Она се састоји из
двије димензије: независност циља и независност инструмента

Централна банка

Основне карактеристике централне банке у односу на пословне банке:

Емисија новчаница и кованог новца и контрола формирања депозитног новца;

Регулисање потенцијала пословних банака и усмјеравање њихове кредитне
политике;

Надзор (мониторинг) над укупним пословањем банака и других финансијских
организација;

Гарант ликвидности банкарског система, односно улога посљедњег уточишта
(„lender of last resort “);

Велика улога државних органа у управљању;

Непрофитна институција;

Непостојање директних кредитних односа са домаћим небанкарским сектором
(осим државе у неким земљама);

Дуална институција: новчана (која формира и регулише новац у оптицају) и
банкарска (која има кредитне и депозитне односе са пословним банкама,
иностранством и државом);

Не постоји конкурентски однос централне и пословних банака.

Задаци и функције централне банке (као и инструменти и методи за њихово

остварење) су у већини случајева регулисани законом о централној банци. Односи
централне банке са пословним банкам дефинисани су по правилу законима о банкарском
пословању појединих земаља.

II СТАТУС, ОРГАНИЗАЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ ЦЕНТРАЛНОМ

БАНКОМ

Централна банка се обично формира у форми акционарског друштва чији капитал,

по правилу припада држави (Француска, Њемачка, Велика Британија, Холандија,
Шпанија, Русија, Канада итд.). Чак и када држава располаже само дијелом капитала (Јапан

Централна банка

и Белгија) или се као акционари јављају пословне банке (САД) или друге финансијске
организације (Италија) постоји чврста веза државе и централне банке.

Међутим чврста веза државе и централне банке не значи истовремено и потпуну

зависност   централне   банке.   Степен   (не)зависности   централне   банке   од   државе   у
појединим   земљама   је   различит.   У   принципу   се   може   рећи   да   су   независније   оне
централне   банке   у   оним   земљама   које   су   по   закону   потчињене   парламенту,   него   оне
потчињене   министарству   финансија.   У   већини   земаља   централне   банке   су   потчињене
министарствима финансија, а у рјеђим случајевима парламентима.

Одређени

степен независности централне банке

јесте претпоставка њене

ефикасности и она зависи од много фактора:

Независност централне банке од државних органа која се манифестује кроз њену
политичку (при утврђивању циљних орјентира новчане масе) и економску (при
избору инструмената монетарног регулисања) независност.

Независност чланова органа управљања централном банком (гувернер и одбор
директора) је већа уколико се именује на дужи рок и тешко се могу смијенити.

Правни статус банке, односно независност централне банке је већа уколико је теже
вршити измјене законских прописа којима се регулишу права и обавезе централне
банке.

Међутим независност централне банке мора имати релативан карактер пошто

општа економска политика (коју реализује влада) не може да буде успјешна уколико није
усаглашена са монетарном политиком (коју спроводи централна банка).

У погледу организације можемо разликовати

три основна типа централне банке

Јединствена централна банка

Сложени систем централних банака

Наднационална централна банка

Данас је у свијету највише заступљен концепт јединствене централне банке, по

принципу једна држава-једна централна банка, а то значи да се функција врховне
монетарне власти земље налази у рукама једног привредног субјекта. Сматра се да овакав
тип организације централне банке одговара више унитарним државама са монолитним
националним структурама.

Централна банка

Функција банкара државе, односно владе

Контролна функција

(функција банкарског надзора)

Функција организације платног промета

Спољноекономска функција

У појединим земљама заступљене су и друге функције централне банке :

•

Развојна функција

(код економски слабо развијених држава)

•

Информационо-истраживачка функција

(нарочито значајна код економско

развијених земаља).

Емисиона функција

- Државе дају централним банкама, као својим

представницима,   монопол   на   издавање   новчаница   и   кованог   новца.   Централна   банка
доноси одлуку о пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја новчаница и кованог новца,
те утврђује апоене и њихова обиљежја. Учешће новчаница и кованог новца, у структури
новчане   масе   се   непрестано   смањује   и   оно   данас   у   тржишно   развијеним   привредама
износи око 10%. У неким земљама (Велика Британија, Шпанија, Италија) постоје у оквиру
централне   банке   посебна   структурна   одјељења   која   се   баве   издавањем   новчаница   и
кованог новца.

Функција монетарног регулисања

- Многи аутори сматрају да је ово основна

функција   централне   банке.   Централна   банка   има   кључну   улогу   у   дефинисању   и
спровођењу   монетарне   политике   која   је   уједно   и   најважнији   елемент   у   склопу   опште
економске политике земље.  Начин спровођења монетарног регулисања, у великој мјери,
зависи од степена независности централне банке од државе. У посљедње вријеме све је
већа тенденција ка повећању независности централне банке и већој примјени тржишних у
односу на административне инструменте монетарног регулисања.

У основне инструменте монетарног регулисања спадају:

•

кредити централне банке пословним банкама