Centralna banka Srbije

UVOD

Centralna banka

 je 

centralna monetarna ustanova

 u nekoj državi koja ima 

monopol emisije novca. 

Funkcije centralne banke

 su da održava monetarnu 

stabilnost nacionalne ekonomije, sprovođenjem monetarno-kreditne politike, 

reguliše novčani opticaj, organizuje i vodi platni promet zemlje, bavi se 

kupoprodajom deviza te propisuje stopu obavezne rezerve, kontroliše bankovni 

sistem, određuje službeno eskontnu stopu i slično.
Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. u Srbiji 

Centralna banka Srbije (Narodna banka Srbije), u EU Evropska centralna banka 

(ECB). Međutim, negde ih je više, npr. kao u SAD, Kanadi, ali opet su te banke 

okupljene oko jedne centralne banke, a zajedno čine FED - sistem federalnih 

rezervi.
Za Centralnu banku se može reći da je kvazi banka ili specifična državna 

institucija. Ona predstavlja neprofitna institucija, i ona ne uspostavlja direktne 

odnose sa nebankarskim sektorima, osim sa državom, što znači da nema 

konkurentskih odnosa između centralne banke i drugih banaka. Centralna 

banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija 

emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što 

odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. 

Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i 

reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se 

javlja kao „banka- banaka“ i kao „banka- države“. Centralna banka je, s jedne 

strane, novčana institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s 

druge strane, predstavlja bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne 

i depozitne odnose sa bankama, državom i inostranstvom).Centralne banke su 

se do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska društva, a tek kasnije 

su se nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu države. Prva centralna 

banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj je imala Bank of 

England koja je osnovana 1695. godine.

-1-

1. Pojam centralne banke

Centralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu 

određene zemlje, u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka i kao 

bankar države.
Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija 

monetarnog sistema, državna ili pod jakim nadzorom i uticajem države; 

zadužena i odgovorna za stvaranje vrednosti domaće valute, za kontrolu i 

regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti bankarskog sistema, i zadužena da se 

stara za likvidnost u zemlji i u plaćanjima sa inostranstvom. To je jedina 

ovlašćena banka za izdavanje novčanica i kovanog novca kao zakonskog 

sredstva plaćanja.
Država na centralnu banku kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašćenja 

u domenu vođenja emisione, kreditno-monetarne, devizne politike i regulisanja 

novčane mase. Pored niza zajedničkih obeležja, ovlašćenja i načina 

funkcionisanja, mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveno zavisi od 

stepena razvijenosti finansijskog sistema i infrastructure. Centralne banke se 

takođe razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja države na vođenje monetarne, 

kreditne, kamatne i devizne politike.
Centralna banka je vladina agencija koja vrši emisiju novčanica i kovanog novca 

reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi 

monetarnu politiku)vrši superviziju finansijskog sistema služi kao zajmodavac u 

krajnjoj instanci upravlja deviznim rezervama zemlje drži depozite banaka i 

drugih centralnih banaka organizuje obavljanje platnog prometa reguliše 

plaćanje i kreditiranje poslova sa inostranstvom.

Centralna banka

 je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim 

pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim 

posredstvom komercijalne banke mogu namirivati svoja uzajamna potraživanja, 

garantuje vrednost domaće valute, vodeći politiku stabilnosti cena. Može da 

skuplja, obrađuje i da analizira informacije o finansijskim tokovima i o realnoj 

ekonomiji. Državna banka koja emituje novac i vrši kontrolu poslovnih banaka, 

pa se otuda i naziva “banka banaka”.

—regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema - uloga poslednjeg 

utočišta likvidnosti;
—nadzorna uloga - kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja bankarskog 

sistema i njegovog funkcionisanja;
—upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje;
—upravljanje deviznim kursom nacionalne valute;
—organizovanje funkcije platnog prometa zemlji.
Na međunarodnom planu centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa 

multirateralnim finansijskim organizacijama IMF, WB, EBRD, BIS. Centralne 

banke imaju i specifične uloge, kao što je na primer razvojna funkcija u 

zemljama u razvoju, gde se centralna banka javlja kao izvor tzv. povoljnih kredita 

za sector čiji se razvoj podstiče. Funkcije centralne banke se određuju striktno 

zakonskom regulativom, jer se pridaje veliki značaj efikasnom i racionalnom 

funkcionisanju ove ustanove.
Treba imati u vidu da ona nije profitna institucija, iako raspolaže sopstvenim 

izvorima prihoda, već je njena osnovna funkcija uspostavljanje i održavanje 

monetarne i privredne stabilnosti nacionalne privrede.

-3-

3.Istorijat Narodne banke Srbije

Srpska država je ,nakon oslobođenja od Turaka,svoje novovekovno postojanje 

započela osnivanjem najvažnijih državnih i kulturnih institucija – Narodne 

banke(1832), Liceja- preteče stručne visokoškolske ustanove (1838), Društva 

srpske slovesnosti – kasnije Akademije nauka(1841), Narodnog muzeja (1844) i 

Narodnog pozorišta (1868).
U vreme formiranja ih nacionalnih stožera,novčani sistem Srbije karakterisalo je 

odsustvo nacionalnog novca i upotreba čak 43 monete drugih država.
Potreba za osnivanjem centralne banke postajala je sve očiglednija.U „ Srpskim 

novinama“, u članku „Današnja novčana kriza“, objavljenom 1854.godine , 

nailazimo na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. 

Ipak, odprve inicijative o tome do njene realiyacije protekle su tri decenije. Tek 

1884.godine zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna 

banka Kraljevine Srbije.
Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to 

vreme važila za obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. 

Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i 

Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa 

Spasić, do tada ministar bez portfelja) i viceguvernera. 
U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smeštena u samom 

centru grada, u Knez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski 

podignutom zdanju u Ulici kralja Petra, u kome je i danas. Projekat je izradio 

afirmisani bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog 

srpskog litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovića. Za to svoje delo u 

stilu neorenesansnog akademizma, koje bi moglo, kako je zapisao Feliks Kanic, 

„da krasi svaki veliki grad“, odlikovan je 1890. godine, kada je zgrada i uselje

                                   (prvi guverner Narodne banke srbije Aleksa Spasić)

-4-

Đorđe Vajfert, jedan od najistaknutijih guvernera NBSNakon Prvog svetskog 

rata i ujedinjenja dela Južnih Slovena, Prvilegovana narodna banka Kraljevine 

Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920. godine, u Narodnu banku 

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj 

teritoriji                                   Kraljevine. 
Usled potreba koje je iziskivao povećani obim poslova, zgrada Banke je, po 

projektu njenog autora, majstorski dozidana (između 1923. i 1925. godine), tako 

da predstavlja izuzetno uspelu celinu. Iako osnovana kao privilegovana privatna 

akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom 

države. Do 1920. godine, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, 

zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. godine