SEMINARSKI RAD
TEMA : Cerebralna paraliza
SADRŽAJ
UVOD . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3-7
TEORIJSKI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7-11
EMPIRIJSKI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 - 16
PRILOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Funkcionalno oštećenje -
je poremećaj funkcije organa tj. poremećaj svih funkcija
organizma pri čemu tkivo dotičnog organa ili organskog sistema nije bilo prethodno
oštećeno.
Ovde se mogu javiti organske neuroze, srčani, želudačni poremećaji, poremećaji krvnih
sudova, poremećaji ponašanja itd.
Smetnje u razvoju -
Poremećaj celovitosti čoveka ili poremećaj odnosa prema društvu tj.
prema vaspitaču,obrazovanju i radu.
Karakteristični znaci u razvoju:
1.
Propratne promene u strukturi ličnosti
2.
Dugovremeni proces oštećenja
– to su oštećenja koje ne vidimo kratkovremeno ili
prolazno, npr. poremećaji odnosa prema društvu ako se odvija bez drugih posledica
(alkoholizam, agresivnost)
3.
Oštećenje kao poremećaj društvenih odnosa
– odnosi se prema kolektivu tj. prema
zdravoj eci. Upravo u takvim odnosima se pokazuje razlika između zdravog pojedinca i
ometenog u razvoju.
Odnos defektologije prema drugim naukama
Defektologija
se bavi
čovekom ometenom u razvoju sa biološkog, psihološkog,
socijalnog i pedagoškog gledišta, zbog čega zalazi i u razne druge naučne discipline. Oslanja se
na medicinske nauke u istraživanju uzroka zbog kojih dolazi do organskih i funkcionalnih
oštećenja.
Psihološka nauka se bavi patopsihološkim istraživanjem i dopunjuje medicinske nalaze.
Sociologija ispituje uticaj socijalne sredine na nastanak oštećenja.
Defektologija je multidisciplinarna oblast koja iz društvenih nauka proučava i prirodne
nauke.
Uzajamni odnos specijalne i opšte pedagogije
Specijalna pedagogija je dobila naziv zato što ima svoje posebne metode proučavanja lica
ometenih u razvoju i pristupa prema njima, što ima svoj posebni predmet tretmana i svoje
specifične zadatke i ciljeve.
Njoj su potrebna specifična obrazovana stručna lica, npr. vaspitač, učitelj, terapeut…
Specijalna pedagogija razvija svoju delatnost u specijalnim školama, psihološko-pedagoškim
savetovalištima, u cilju postavljanja dijagnoze.
Podela specijalne pedagogije prema uzrocima oštećenja:
1)
Dušeno oštećenje
– specijalna pedagogija se bavi umnim nedostacima;
2)
Vaspitno zapuštena deca
–
E T O P E D I J A ;
3)
U oblasti čulnih oštećenja i poremećaja
– tu spadaju deca sa oštećenjima sluha i govora
i sa govornim poremećajima, sa poremećajima vida i sa telesnim poremećajima;
4)
Kombinovano oštećenje
– tu se pojavljuje npr. gluvoća, maloumnost, oštećenje vida i
sluha, fizičko i psihičko oštećenje.
Metode specijalne pedagogije
1.
REEDUKCIJA
– predstavlja skup mera i postupaka usmerenih na oštećenu funkciju npr. ako
učenik ili dete ima govorni poremećaj ili manu, vežbama ponovo formira govor.
2.
KOMPENZACIJA
– predstavlja skup postupaka usmerenih na ostale funkcije, npr. čovek
koji ne čuje prilikom uspostavljanja kontakta sa drugima pomaže sebi tako što čita sa usana lica
koje govori.
3.
REHABILITACIJA
– osposobljavanje i korigovanje društvenih i radnih odnosa pojedinca
ometenog u razvoju. Rehabilitacija otklanja posledice oštećenja.
