SEMINARSKI RAD
Predmet: PREDUZETNIŠTVO
TEMA: MISIJA I CILJEVI PREDUZEĆA
Mentor:
Student:
1
SADRŽAJ
Uvod............................................................................................................................................................ 3
1. Likvidnost banaka....................................................................................................................................4
1.1 Načelo likvidnosti banake.........................................................................................................4
1.2 Značaj i stepen likvidnosti banaka...........................................................................................6
1.3 Politika likvidnosti banke........................................................................................................ 7
1.4 Opšti pristup definisanja izvora likvidnih resursa...................................................................8
1.5 Faktori koji utiču na likvidnost banke......................................................................................8
2. Struktura izvora rezervi likvidnosti.........................................................................................................9
2.1 Primarne rezerve likvidnosti.................................................................................................. 10
2.2 Sekundarne rezerve likvidnosti.............................................................................................. 11
2.3 Tercijarne rezerve likvidnosti................................................................................................ 12
3. Izvori problema likvidnosti.................................................................................................................. 13
Zaključak................................................................................................................................................... 15
Literatura ...................................................................................................................................................16
2
1. LIKVIDNOST BANAKA
1.1. Načelo likvidnosti banke
Likvidnost banke bi se mogla definiše kao mogućnost i sposobnost privrednog subjekta (banke)
da ispunjava dospele obaveze u svakom momentu.
1
Značaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proističe
iz činjenice da banka može prestati sa radom u slučaju nelikvidnosti a ako posluje sa gubitkom ali to ne
mora uvek biti slučaj. Održavanje likvidnosti banke smatra se osnovnom predpostavkom za održivost
banke na finansijskom tržištu. Na osnovu navedenog može se zaključiti da likvidnost banke je sposobnost
da izvršava svoje obaveze u rokovima dospeća.
Sposobnost plaćanja dospelih obaveza znači da banka ima novca najmanje onoliko koliko
dospevaju obaveze za plaćanje tog dana. Mogućnost plaćanja dospelih obaveza u momentu njihovog
dospeća, zavisi od brzine pretvaranja imobilisanih sredstava u novac kao i od brzine dospeća obaveze za
plaćanje. Brzina pretvaranja imobilisanih sredstava u novac zavisi od roka u kome su sredstva imobilisana
i upotrebljena, kao i od rizika njegovog pretvaranja u novac u tom roku, dok brzina dospeća obaveza,
zavisi od roka raspoloživosti pojedinih izvora. Likvidnost bi bila permanentno održavana, kada bi svakoj
količini imobilisanih sredstava odgovarala količina izvora raspoloživih sredstava i kada ne bi bilo rizika,
tada bi se svakog dana pretvaralo u novac onoliko imobilisanih sredstava kolike su dospele obaveze toga
dana. To znači da je tok priliva i tok odliva međusobno jednak i po vremenu i po količini.
2
Obaveze banke se odnose na deponente i kreditore banke. Građani ulažu novčana sredstva na
depozite kod banke - s tim da ti depoziti mogu da budu po viđenju ili sa određenim rokovima dospeća -
polazeći od uverenja da će im banka staviti na raspolaganje novac u skladu sa rokovima iz ugovora o
depozitu.
3
Dokle god je banka likvidna deponenti ne moraju da brinu za svoj novac. Obaveze poslovnih
banaka jesu da vrše dnevno usklađivanje rokova datih kredita sa rokovima preuzetih obaveza. Ako
poslovne banke postižu svakodnevnu likvidnost tada su u stanju da u svakom momentu stave
deponentima na raspolaganje ugovorom određene iznose sredstava. U slučaju da su bankarski depoziti i
drugi izvori sredstava kratkoročne prirode, onda je banka obavezna da određni deo aktive drži u
najlikvidnijem obliku radi izmirenja dospelih obaveza. Međutim, ako su rokovi dospeća obeveza
dugoročniji tada banka može da raspolaže i sa drugoročnijom strukturom svoje aktive. Primeri iz
bankarske prakse pokazuju da se optimalna likvidnost postiže u uslovima kada su rokovi između izvora
sredstava i plasmana banke sinhronizovani.
Likvidnost je značajan pokazatelj poslovne snage, sposobnosti i poverenja u stabilnost banke.
Načelo likvidnosti predstavlja uslov egzistencije i poslovanja savremene banke tržišnog tipa. U
savremenim uslovima likvidnost predstavlja i dinamičku kategoriju. Za banku je najbitnije da obezbedi
tekuću i buduću likvidnost. Ključni faktor pojma likvidnosti je
1
Jovan Savić, Dragoljub Vukosavljević, Goran Kvrgić, Siniša Miletić:
Bankarstvo,
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, 2009., str.24.
2
Kostadin Pušara:
Međunarodnefinansije,
Univerzitet Braća Karić, Beograd, 2006., str.234
3
Milutin Ćirović:
Bankarstvo,
Naučno društvo Srbije, Beograd, 2008. str. 41.
4
usklađivanje novčanih tokova odnosno priliv i odliv gotovine. Pa se na osnovu toga analiza likvidnosti
banke bazira na sledećem:
- proračunu standardnih indikatora likvidnosti na osnovu bilansnih vrednosti određenih pozicija aktive i
pasive i
- sačinjavanju i projektovanju gotovine.
4
Likvidnost i održavanje likvidnosti banaka je posebno važno, imajući u vidu prirodu i karakter
bankarskog poslovanja. Likvidnost predstavlja poverenje u banku i bankarski sectoru celini.
Likvidnost banke predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje depozitnog mehanizma kod
svake banke. Banke mogu da koriste kredit kod drugih banaka, na otvorenom finansijskom tržištu kao i
kod Centralne banke. Vraćanje ovih kredita o rokovima dospeća je normalna predpostavka za korišćenje
kreditnog mehanizma od strane svake banke. Pozicija likvidnosti banke proističe iz bilnsne strukture. U
aktivi bilansa banke nalaze se instrumenti sa različitim stepenom likvidnosti, gde se na jednom kraju skale
nalaze pozicije koje su najlikvidnije, a na drugom delu skale se nalaze pozicije koje su najnelikvidnije.
Likvidne pozicije su novac na računu kod centralne banke, a nelikvidna pozicija je na primer
zgrada sa opremom i drugo. Vrednosni papiri koje banka drži u svojoj aktivi može lako da proda na
finansijskom tržištu bez obzira na formalne rokove tih papira. Zajmovi koje je banka odobrila privredi i
stanovništvu se u principu smatraju nelikvidnom aktivom, mada ovi zajmovi imaju različite rokove
dospeća, pa ukoliko su rokovi dospeća bliži vraćanju utoliko je aktiva banke manje likvidna. Na ovaj
način struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke.
U pasivi bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, što znači da poverioci mogu u svakom
momentu ili u kratkim rokovima da traže novac u vezi sa depozitima ili kreditima. Međutim, na strani
pasive bilansa banke nalaze se i obaveze banke sa dužim rokovima vraćanja, bilo da se radi o depozitima
ili o primljenim kreditima. Prema tome pozicija likvidnosti banke proističe iz komparativnog odnosa
likvidnosti aktive i pasive bilansa banke. Bankarski menadžment može da utiče da bilans bude više ili
manje likvidan. Vanbilansne pozicije takođe mogu da utiču na likvidnost banke. Banke u vanbilansnim
pozicijama imaju date garancije koje mogu da budu aktivirane u nekoj budućoj vremenskoj tački.
Problem održavanja perfektne likvidnosti banaka nastaje u procesu konverzije depozita u kredite,
odnosno, ročne transformacije. Deponenti u bankama teže da drže sredstva sa relativno kraćim rokovima,
dok korisnici bankarskih kredita teže da koriste sredstva sa dužim rokovima vraćanja. Bankarska
institucija naplaćuje određenu cenu za vršenje ročne transformacije, pa na taj način ostvaruje prinos.
Glavni izvor nelikvidnosti banaka je ta što može da dođe do preteranog debalansa u ročnim profilima
izvora i plasmana sredstava.
Nelikvidnost banke može da nastane ukoliko ona postane nesolventna, a to znači da je vrednost
njene aktive manja od vrednosti njenih obaveza. U tom slučaju banka je izgubila u celosti svoj
akcionarski kapital, pa po osnovu toga može da se nađe u negativnoj zoni.m
Marko Ivaniš, Ljiljana Jeremić:
Osnovi finansija,
Univerzitet Singidunum, Beograd 2006.god. str. 171
5
