Висока медицинска школа струковних студија „Милутин
Миланковић“ Београд
Семинарски рад
Предмет: Здравствена нега у хирургији и ортопедији
Тема:
ЦИЉ ИМОБИЛИЗАЦИЈЕ И СРЕДСТВА ЗА
ИМОБИЛИЗАЦИЈУ
Ментор: Студент:
Проф. Др сци. мед. Нинислава Драгутиновић
Ass. Даница Ристић, струковна медицинска сестра Бр. индекса:
Београд, 2016.
САДРЖАЈ
1. УВОД..........................................................................................................................................1
2.ИМОБИЛИЗАЦИЈА…………………………………………………………………………...2
2.1.Привремена имобилизација....................................................................................................2
2.2. Стандардна средства имобилизације....................................................................................3
2.2.1.Имобилизација удлагама.....................................................................................................4
2.2.2. Оковратник по Шанцу .......................................................................................................5
2.2.3.Томасова крагна..................................................................................................................6
2.2.4. Пнеуматичне удлаге (манжете) .........................................................................................6
2.3.Терапијска имобилизација......................................................................................................7
2.3.1.Екстензија Репозиција костију............................................................................................7
3.ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................9
Литература....................................................................................................................................11
2.ИМОБИЛИЗАЦИЈА
Имобилизацијом се обухватају два суседна зглоба, један изнад прелома, а други
испод места прелома. Имобилизација је поступак којим се део тела ставља у принудни
положај мировања. Основни принцип имобилизације је да се повређени део тела не
помера.
Свако померање повећава бол, а постоји и ризик од секундарног повређивања крвних
судова, односно нерва. Имобилизацијом се обухватају два суседна зглоба, један изнад
прелома, а други испод места прелома. Ако постоји рана, треба је покрити стерилном
газом или завојем. Повређен део тела треба ставити у физиолошки положај.
Дистални крајеви екстремитета (прсти) се остављају слободни ради контроле
циркулације и инервације. Део тела који се имобилише мора бити заштићен меким
материјалом ради превенције настанка декубитуса. Имобилизација може бити привремена
или терапијска.
2.1.Привремена имобилизација
Привремена или транспортна имобилизација је прва помоћ при прелому костију и
других повреда да би спречили померање поломљених костију стављањем повређених
делова тела у принудни положај. Транспортна имобилизација почиње на месту повреде и
служи до пружања хируршке помоћи повређеном.
Имобилизација се мора правилно поставити да не бисмо нанели још тежа оштећења
повређеном. Задатак привремене имобилизације је да поврђен део тела, у току транспорта
стави у принудни положај мировања, а да се при томе не омета нормална циркулација и
инервација екстремитета.
Оваква имобилизација има задатак да спречи настанак трауматског шока. Спречава
ширење примарне инфекције из ране, смањује ресорпцију токсина из оштећеног ткива на
месту повреде, односно спречава секундарна крварења.
Индикација за транспортну имобилизацију су сви преломи костију екстремитета,
преломи кичменог стуба, преломи карлице, повреде зглоба, опекотине и смрзотине на
екстремитетима, повреде крвних судова, нерава и тетива, контузије тела праћене болом,
прострелне ране као и повреде меких ткива на екстремитетима.
2
