EKONOMSKI FAKULTET
EKONOMIJA I POSLOVANJE
S E M I N A R S K I R A D
PRIVREDNI SISTEM
CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE
Ime i prezime profesora:
Profesor ĐURIČIĆ ZORAN
Ime i prezime studenta:
Sarić Zlatko
Broj indeksa: EP –007/13
Banja Luka (Decembar, 2014)
2
Sadržaj:
Uvod...............................................................................................................................................3
* Pojam privrednog rasta...,.............................................................................................................4
* Privredni rast i akumulacija kapitala...........................................................................................4
*
Tehnološke promjene i privredni rast........................................................................................4-5
*Trendovi privrednog rasta..............................................................................................................5
*Mogućnost postizanja brzog privrednog rasta...............................................................................6
*Pojam ekonomske politike ..........................................................................................................6
*Osnovni koncept ekonomske politike ................................................................................6
*
Nosioci intrumenti i mjere ekonomske politike ..........................................................................7
*Najznačajni segmenti ekonomske politike.................................................................... ...............8
*Ostali segmenti ekonomske politike..........................................................................................8-9
* Ciljevi ekonomske politike....... ..............................................................................................9-10
*Mjere i insturmenti ekonomske politike.................................................................................10-11
* Od čega zavisi ispunjenje ciljeva ekonomske politike...............................................................12
*Subjekti ekonomske politike........................................................................................................13
ZAKLJUČAK................................................................................................................................14
LITERATURA:............................................................................................................................. 15
4
POJAM PRIVREDNOG RASTA
Privredni rast se kvantitativno izražava na različite načine, najčešće pomoću pokazatelja stope
rasta društvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohodka, društvenog bruto proizvoda po glavi
stanovnika, nacionalnog dohodka po glavi stanovnika...
Stabilan privredni rast važna je predpostavka lakšeg rešavanja centralnog ekonomskog zadatka u
svakoj zajednici, odnosno u većem stepenu zadovoljenje rastućih potreba ljudi upotrebom uvek
ograničenih resursa. Privredni rast je dugotrajan i
spor proces. Uz prosečan rast od 1% godišnje treba da protekne 70 god.kako bi se duplirao iznos
dohodka po stanovniku. Kretanja stope privrednog rasta u dužem vremenskom intervalu pruža
indikacije o kvalitetu ostvarenog povećanja proizvodnje. Kvalitetni privredni rast treba da bude
dostoja i samoodrživ, kao i postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije
ekonomski efikasna.
PRIVREDNI RAST I AKUMULACIJA KAPITALA
Da bi bolje razumjeli akumulaciju kapitala i tehnološke promjene koje utiču na ekonomiju,
neophodno je razraditi neoklasični model ekonomskog rasta. Neoklasični model privrednog rasta
opisuje ekonomiju u kojem je jedinstveni homogeni output proizvode dva inputa: capital i rad.
Ovde je rast rada van domašaja ekonomije i na njega ne utiču ekonomske determinante. Kod
neoklasičnog modela najznačajnije mesto imaju kapital i tehnološke promene.
U analizi privrednog rasta ekonomisti naglašavaju potrebu za povećanjem kapitalne
opremljenosti, što znači da se količina kapitala po radniku stalno povećava. Primeri
povećanja kapitalne opremljenosti uključuju multiplikovanje poljoprivrednih mašina i irigacionih
sistema u poljoprivrednoj proizvodnji, brzih željezničkih pruga, autoputeva u transportu,
kompjutera, komunikacionih sistema u bankarstvu... Na osnovu istoriske geneze
razvoja lako je uociti da su tehnoloske promjene uslovile ekonomsko poboljsanje proizvodnih
mogucnosti Evrope,Severne Amerike i Japana.
TEHNOLOŠKE PROMJENE I PRIVREDNI RAST
Tehnoloske promene podrazumevaju promjene u procesima proizvodnje ili uvodjenje novih
proizvoda u cilju povecanja
outputa ili povecanja outputa od jednake kolicine inputa. Naj
znacajniji tehnoloski razvoj u savremenom
svjetu odigrao se u elektronici, racinarima,
telekomunikacijama, avio-industriji itd.
5
Izumi i dostignuća ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan odnos inputa, plata
i kamata povećavaju količinu outputa koja svaka jedinica outputa može proizvesti. Tako
neprekidno rastu: kapital po radniku, output po radniku i plate po radniku, a pri tome nedođe do
opadanja realne kamate. Dakle prava investicija povećava produktivnost kapitala i neurališe
zakon opadajuće stope profita. Treba istaći da su neke investicije
naklonjene kapitalu, a druge radu. Poljoprivredne mašine smanjuju potrebu za radom a
povećavaju potrebe za kapitalom pa ih zato nazivamo “investicijama koje štede rad”, i one
povećavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novi izumi koji smanjuju potrebe za kapitalom
više od potrebe za radom (na primer uvođenje rada u više smena) su “investicije koje štede
kapital”, i one povećavaju plate (nadnice) u odnosu na profit.
TRENDOVI PRIVREDNOG RASTA
Trend 1. Stanovništvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego količina kapitala, što je
rezultat povećanja kapitalne opremljenosti.
Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom zemljama.
Trend 3. Udeo nadnica i plata u nacionalnom dohodku neznatno se uvećao u dugoročnom
razdoblju, a u nerazvijenim zemljama opao.
Trend 4. Prisutnost velikih oscilacija u realnoj kamati i profitnoj stopi, naročito u doba
konjukturnih ciklusa, mada u poslednjim dekadama razvoja nema snažnog uzlaznog i silaznog
trenda.
Trend 5. Kapitalni koeficijent umesto da raste po osnovu zakona opadajućih prinosa, on se
zapravo smanjuje od 1940. godine. Do nekih promjena dolazi posle 1970. godine u nerazvijenim
zemljama ima trend rasta.
Trend 6. U toku 20. veka odnosi nacionalne štednje i investicija prema GNP-u su stabilni. No
cim se pojavi deficit u budzetu, udio štednje znacajno opada.
Trend 7. Kada se analiziraju konjukturni ciklusi, nacionalni proizvod raste po prosečnoj stopi
izmedju 2-3% na godinu dana.
