Sadržaj:
1. Fiskalna politika – uvod ...................................................................................
2. Funkcije fiskalne politike .................................................................................
3. Ciljevi i instrumenti fiskalne politike ...............................................................
4. Odnos fiskalne i monetarne politike .................................................................
5. Fiskalna politika i njena područja ....................................................................
6. Komponente fiskalne politike ..........................................................................
7. Vođenje fiskalne politike .................................................................................
8. Javni prihodi i rashodi .....................................................................................
9. Fiskalna politika u Republici Srbiji ................................................................
10.Fiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljama centralne
i istočne Evrope ...............................................................................................
11.Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u Republici Srbiji.....
12.Instrumenti fiskalne politike i njihov značaj ....................................................
13.Analiza fiskalnih indikatora u Republici Srbiji ...............................................
14.Fiskalni randman (rezultat) ..............................................................................
15.Fiskalni kapacitet .............................................................................................
16.Fiskalno opterećenje ........................................................................................
17.Zaključak .........................................................................................................
18.Literatura .........................................................................................................
Fiskalna politika – UVOD
Fiskalna politika predstavlja
oblikovanje poreza i javnih rashoda s
ciljem da se ublaži jaz privrednih
ciklusa, da se doprinese održavanju
ekonomije pune zaposlenosti,
oslobođene od inflacije i deflacije.
Upotreba fiskalnih prihoda (poreza,
doprinosa, carina, taksa i sl.) i
budžetskih rashoda mora se vršiti u
pravcu i na načim ostvarivanja ciljeva i
zadataka makroekonomske politike
(ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast
životnog standarda stanovništva).
Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog
trošenja.
Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam
politika
potiče od grčke reči
polis – država, tj. reči politikos – državni, javni, građanski. Politika je delatnost vezana za
upravljanje odnosno rukovođenje državom. Pojam
fiskalan
potiče od latinske reči
fiskus
,
koja označava državnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i
zastupa je u svim njenim imovinsko – pravnim odnosima.
Funkcije fiskalne politike
Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledeći način:
stabilizaciona funkcija-nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima
obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih
aktivnosti;
alokativna funkcija-fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno
politikom javnih prihoda i javnih rashoda utiče se na odluke privrednih subjekata
u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na različite delatnosti;
redistributivna funkcija-fiskalna politika obezbeđuje neometano snabdevanje
javnim dobrima, odvijanje javne potrošnje i transfer sredstava prema ugroženim
delovima stanovništva.
Ciljevi i instrumenti fiskalne (javne) politike
Javne finansije su ekonomska disciplina koja izučava finansijsku delatnost države i
drugih pravnih lica javnog prava – javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom
povereno da vrše takvu delatnost.
Proces finansiranja zadovoljavanja javnih potreba, kao i svaki drugi proces finansiranja,
obuhvata obezbeđivanje sredstava i njihovo korišćenje za određene namene. Prihodi i
rashodi čine suštinske komponente finansijske delatnosti i predstavljaju osnovne
instrumente fiskalne politike.
Prihodi u rashodima nalaze svrhu svog postojanja, a sami rashodi su uslovljeni
prihodima. Da se javne potrebe mogu zadovoljiti bez utrošaka finansijskih sredstava, ne
bi bilo potrebno obezbeđivati sredstva i ostvarivati prihode. Sa druge strane, nije moguće
vršite rashode bez prethodnog obezbeđivanja i ostvarivanja adekvatnih sredstava od
strane nosilaca finansiranja. Veći prihodi omogućavaju porast rashoda, a nužnost
održavanja rashoda na određenom nivou ili njihovog povećanja iziskuje adekvatne
prihode. Takođe, važi i obrnuto da su rashodi determinisani uslovima i mogućnostima
ostvarivanja prihoda. U zemljama gde su te mogućnosti veće, objektivno je moguće
obezbeđivati veća sredstva i time više trošiti za javne potrebe.
Razmatranje i razlozi
Prema većini ekonomskih stručnjaka prvo treba razmotriti javne rashode, a tek potom
javne prihode. Tri osnovna razloga za ovo shvatanje su:
Za demokratsko odlučivanje o porezima i drugim javni prihodima predstavlja
bitnu pretpostavku što egzaktnije saznanje o obimu i strukturi javnih potreba i
troškovima njihovog zadovoljavanja, tj. o obimu i strukturi javnih rashda.
Javni rashodi imaju neproizvodan karakter, sem određenih slučajeva, mada ne i
društveno nekoristan, pa se preko njihovog angažovanja ne obezbeđuje
reprodukcija prihoda, njima se, kao takvim, mora obraćati izuzetna pažnja.
Bez prethodnog utvrđivanja karaktera potreba i rashoda, ne bi bilo moguće
sasvim uspešno objasniti karakter i specifične oblike prihoda.
Fiskalna politika
Fiskalna politika podrazumeva način kako vlada bira tošenje svog budžeta u cilju
pružanja javnih usluga i roba građanima, često ih nazivaju “troškovima“. Ove robe i
usluge obuhvataju javnu infrastrukturu, edukaciju, zdravstvo, javnu sigurnost,
pravosuđe, itd. Vlada se zalaže da pronađe najbolje metode za finansiranje ovih troškova
preko raznih vrsta poreza kao što su: PDV, carinske takse, porez na lična primanja,
porez na prihode korporacija, doprinos za socijalnu sigurnost, itd.. U toku
implementacije poreskih politika, vlada se trudi da osigura nizak nivo poreskih
opterećenja i jednako tretiranje kako za biznis tako i za građane.
Fiskalna politika je usmerena na korišćenje instrumenata javnih prihoda i rashoda, kao i
instrumente finansiranja javne potrošnje, bilo da je u pitanju opšta ili zajednička javna
potoršnja, kojima se ostvaruju određeni ciljevi Ekonomske politike. Mere fiskalne
politike, se ustvari svode na promenu postojećih i uvođenja novih instrumenata, a ti
instrumenti mogu biti važni stabilizatori u privrednom sistemu.
Odnos fiskalne i monetarne politike
Fiskalna politika utiče na i na ostvarivanje drugih važnih ciljeva: politika obrazovanja,
naučna politika, kulturna, stambena, itd. Činjenica je da se svi ciljevi Ekonomske politike
ustvari ostvaruju korišćenjem Fiskalne politike, te je sloga kod fiskalne politike izuzetno
važna.
Međutim, činjenica je da je za uspešnu monetarnu politiku i održavanje
makroekonomske ravnoteže od izuzetnog značaja odnos između fiskalne i monetarne
politike. Naime, ukoliko fiskalna politika predviđa veću potrošnju od tekućih redovnih
budžetskih, stvaraju se inflatorni pritisci, naročito ukoliko je ta fiskalna ekspanzija
usmerena u potrošnju, a ne u investicije. Da bi obuzdala inflatorne pritiske, monetarna
politika svojom restriktivnošću ože da zakoči rast privatnog dela privrede.
Zato bi javnost morala da bude svesna mogućih posledica prekomerne državne
potrošnje.
Fiskalna politika i njena područja
