Fakultet za menadžment
Sremski Karlovci
Predmet: MONETARNA EKONOMIJA
Seminarski rad
Tema: Ciljevi i instrumenti monetarno-kreditne politike
Student:
Saša Todorović 4-147/16-4
Profesor:
Miletic S.
Beograd, jun 2017
1
Sadržaj
Uvod ................................................................................................... 3
Ciljevi i instrumenti monetarno kreditne politike .............................. 3
Kvantitativni i kvalitativni instrumenti monetarno-kreditne politike .. 5
Obavezna rezerva banaka kao instrument monetarne politike ............ 6
Eskontna stopa kao instrument monetarne politike ............................ 7
Selektivna kreditna politika ................................................................ 8
Saradnja centralne banke sa poslovnim bankama ............................... 9
Ograničavanje visine kredita poslovnih banaka .................................. 10
Politika otvorenog tržišta ..................................................................... 10
Zaključak ............................................................................................. 12
2
7. Politikom otvorenog tržišta
Eskontna ili diskontna stopa
je ustvari kamatna stopa po kojoj Narodna banka
Srbije daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Povećanjem ili smanjenjem
eskontne stope smanjuje se ili povećava ponuda novca i kredita, u zavisnosti od
stabilnosti nacionalne privrede. Time se vodi politika skupog i jeftinog novca i kredita.
Kamatna stopa
(na kratkoročne, investicione i potrošačke kredite) poslovne banke
vode ekspanzivnu ili restriktivnu monetarno-kreditnu politiku, u zavisnosti od odnosa
izmedju ukupne nacionalne ponude i efektive tržišta. Ako je tražnja veća od ponude
povećava se kamatna stopa i pooštravaju se ostali uslovi kreditiranja, i obrnuto, ako je
realna ponuda veća od efektivne tražnje kamatna stopa se smanjuje i liberalizuju se ostali
uslovi kreditiranja.
Politiku stopa obaveznih rezervi
vodi Narodna banka Srbije. Povećanjem ili
smanjenjem stope obavezne rezerve smanjuje se ili povećava kreditni potencijal
poslovnih banaka, pa i mogućnost emitovanja kredita. Centralna banka propisuje
procenat na depozite po vidjenju, koji poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na
račun kod NBS. Time je stopa obavezne rezerve ograničavajući faktor kreditne i
monetarne multiplikacije i regulisanja kreiranja primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti
samostalno odredjuju poslovne banke, radi regulisanja
sopstvene likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po
vidjenju i od oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se
primenjuje na dati obim depozita po vidjenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za
obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti odredjuje nivo depozita po vidjenju kod
banaka. Proširenjem ili sužavanjem osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve
likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni krediti potencijala banke,pa sledstveno tome
i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti
su namenski krediti za regulisanje novčanog optocaja i
likvidnosti, kao i ostvarenje odredjenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje
kreditnih plasmana u odredjene namenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i
brodova u inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenrarija
kvalitativnog monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reeskontnog limita ogleda se u
sledećem: ukoliko reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi
100 miliona dolara, Narodna banka Srbije treba da refinansira kreditni plasman u iznosu
od 40% što znači da je u krajnjoj instanci poslovna banka dala kredit u iznosu od 60
miliona dolara, aNBS ostalih 40 miliona dolara.
Politiku otvorenog tržišta
sprovodi Narodna banka Srbije u okviru svoje funkcije
regulisanja novca u opticaju. Narodna banka Srbije preko banaka kupuje samo prenosive
kratkoročne vrednosne papire, koja su izdala preduzeća na osnovu robno-novčanih
transakcija i koje su avalirale banke. Time se emisija primarnog novca neposredno vezuje
za robno-novčane odnose privrede.
1
1
Finansiski menadžment- Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Miroslav Dinčić, Marko Radičić, Viša
poslovna škola Čačak, 2006.god. Čačak, srt.84
4
