Висока школа струковних студија за васпитаче
,,Михаило Палов'', Вршац
Педагошке теорије
Циљеви образовања и учења из угла
културно трaнсмисионих теорија
Ментор: Студент:
Проф. др Грозданка Гојков Иван Демировић
МА Даница Веселинов 61/2012
Вршац, 2014.
1
Садржај
1. Уводна разматрања............................................................................................3
2. Варијанте културно - трансмисионих теорија...............................................3
2.1 Перенијализам
2.2 Есенцијализам
2.3 Генералистичке теорије
2.4 Функционалистичке теорије
3. Циљеви образовања и учења...............................................7
4. Закључак................................................................................12
2
мудрост прошлости, да организује и обезбеђује изворе знања, мотивише ученике и
подстиче расправе. Перенијалисти се залажу за за сталност,а не за промене у друштву и
образовању.
1.2 Есенцијализам
Иако
есенцијализам
током дужег временског периода егзистирао као експресија
образовних схватања, његова појава повезује се са оснивањем
Есенцијалистичког
(
одбора за подизање на виши ниво америчког образовања
Essentialist
),
Committee for the Advancement of American Education
и издавањем манифеста
1938. године. Формулисао се захтев да се креира чврст образовни систем и утврде
образовне вредности које треба усвојити. Есенцијализам има присталице као што су:
Чендлер Бегли, Херман Хорн, Томас Бригс,Фредерик Брид.
Есенцијализам се ослања на метафизику реализма и идеализма који тврде да
постоји универзална суштина (есенција) природе реалности. Како се ова есенција може
на различите начине одређивати, јављају се и две главне варијанте есенцијализма;
неоидеалистички и неореалистички есенцијализам. Схватање есенцијалиста се да се
стварност и њена објективност могу сачувати општим и антецедентним
правилима,принципима и аксиомима истине,доброте и лепоте (Милутиновић, 2008)
.
Међутим док идеалисти налазе у овом схватању резон постојања духовног универзума,
реалисти то схватање повезују са материјалним светом.
Будући да, према есенцијалистима, постоје есенција знања од фундаменталних
значаја за цивилизацију, ученике треба поучавати суштини културе (вредности,
вештина и знања), са високим захтевима у свим фазама процеса образовања. Циљ је
развити суштинске одлике интелигентних људских бића која су способна да вредно
раде и постану продуктивни грађани. Школа је социокултурни посредник са улогом да
преноси унапред прописана базична знања и вештине које је могуће формулисати, а
потом организовати у предмете. Акценат је ан предметном курикулуму у оквиру којег
се садржаји организују према унутрашњој логици или хронолошком принципу.
Есенцијалне су вештине читања, писања и рачунања, и предмети као што су
историја,математика,природне науке,језици и књижевност. Док идеалисти сматрају да
се садржаји образовања извлаче из подручја историје, страних језика и класичних
студија,реалисти садржаје извлаче из физичког света,уклјучујући математику и
природне науке.
Посматрано са идеолошког аспекта,есенцијализам је веома близак нео-
конзерватизму. Нео-конзервативци и нео-есенцијалисти се слажу да, у условима
конкуретске глобалне економије, школа има значајну улогу у увећању економске
продуктивности земље и то путем фаворизовању елемената који чине суштину западне
цивилизације и преношења традиционалних вредности патриотизма, тешког рада,
напора, прецизности и поштовања ауторитета. Есенцијалисти, међутим, говоре о ономе
што човек мора да научи, о ономе што је есенцијално - у култури, цивилизацији, науци,
веровању и сл.
4
