Upravljanje se može odrediti i kao proces koji se sprovodi od strane određene grupe ljudi kroz
direktne akcije saglasno zajedničkim ciljevima. Urpavljačko računovodstvo pruža informacije
koje su neophodene menadžerima u vezi donošenja odluka i vednovanja performansi preduzeća.

Aktivnost upravljačkog računovodstva zadovoljava potrebe samo grupe rukovodilaca preduzeća.
Izveštaji koji slede iz ovog procesa mogu se kreirati prema specifičnim zahtevima i ptorebama
menadžmenta preduzeća. Za razliku od njih, izveštaji finansijskog računovodsta moraju biti opšteg
karaktera, budući da razičite grupe koriste te izveštaje za različite ciljeve.

Veoma zanačajno je da upravljačko računovodstvo orjentisano na budućnost. Na snovu
informacija upravljačkog računovodstava menadžment mora da bude u stanju da planira, da
dosnosi odluke i potom da prati njihovo sprovođenje.

Sve te aktivnosti iziskuju informacije koje podležu anticiprianju i predviđanju budućih poslovnih
događaja u preduzeću. Aktivnosti upravljačkog računovodstva se bavi izveštavanjem o onome što
se ranije dogodilo u preduzeću, u meri i na način kako bi se te finasijeke ifnoracije mogle iskoristiti
u anticipiranju budućnosti.

U ovom radu biće reči o ciljevima upravljačkog računovodstva, zatim o upravljačkim aktivnostima
i informativnim sposobnostima istog. Nakon toga biće reči o ciljevima i značaju korporativnih
finansija, zatim će biti obrađene uloga i zadaci menadžera u finansijkom poslovanju kao i značaj
finansijskih izveštaja preduzeća i njihove forme.

CILJEVI UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

Računovodstvena funkcija kao jedinstven računovodsven sistem realizuje se kroz dva osnovna
računovodsvena područja, odnosno kroz finansijsko i upravljačko računovodstvo. Pored
mešusobne povezanosti razlikuju se po metodama, tehnikama i modelima izveštaja koje
prikazuju.

Finansijsko računovodstvo se bavi dokumentovanjem finanskijskih transakcija preduzeća i
održavanjem evidencija finansijskih transakcija. Ono se bavi evidentiranjem nastalih poslovnih
događaja za preduzeće kao celinu proizašlih iz poslvnih odnosa preduzeća sa spoljnim okruženjem
i poslovnih događaja unutar preduzeća, po osnuvu čega ima globani i sumirani karakter.

Finansijsko računovodstvo se može definisati kao pasivna naučna oblast, dok sa druge strane stoji
upravljačko računovodstvo koje se bavi strateškim planiranjem u preduzeću. Menadžersko
računovodstvo se fokusira na budućnost, kao što smo već i pomenuli, i kako to poboljšati stalno
rezultate što će dovesti do boljih rezultata poslovanja, i veći profit što je zapravo glavni cilj svakog
preduzeća.

Upravljačko računovodstvo ima tri glavna cilja koji omogućavaju menadžerima da poboljšaju
efikasnost upravljanja, rezultate i planiraju za uspešnu poslovnu budućnost, procenjuju i upravljaju
rizikom i efikasno alociraju resurse koje koriste u poslovanju.

Za svaku formu poslovne organizacije alikacija odnosno raspodela resursa jeste veoma značajna.
Potrebno je donositi odlike koje pojekte realizovati, koji će se proizvodi proizvoditi, i usluge
pružati, k kako treba kreirati portforlio projekata firme. Cilj upravlljačkog računovodstva će
utvrditi najefikasniji način da se raspodele resursi firme u funkciji i sa ciljem ostvarivalja što većeg
profita.

Upravljačko računovodstvo se bavi procesom merenja performansi biznisa. Postoje dva tipa
poslvnih performansi koje se mere, a to su zaposleni, i merenje efikasnosti. Merenje performansi
zaposlenih podrazumeva procenu da li je zaposleni efikasan proizvođač ili može značiti i
korišćenje računovodstvenih metoda da se utvrdi da li je menadžer ostvario određene ciljeve i
ostvario neke nagrade.

Što se tiče merenja efikasnosti ovde se misli na merenje efikasnosti pri korišćenu resursa, kao št je
kapital, radni sati potrebnih za obavljanje nekog zadatka, utrošenog materijala i slično. Oba
navedena tipa merenja performanis se koriste da bi promenile način rada radi unapređenja
performansi.

Novićević B., Antić Lj., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Niš, 2005., str., 56.