Београд, 2006.године
С А Д Р Ж А Ј
I УВОД.............................................................................4
II СТАЊЕ СНА И БУДНОСТИ..................................4
1. Основни механизми спавања
.......................................4
2. Фазе спавања
................................................................6
а) Спороталасно спавање
..........................................7
б) РЕМ спавање (парадоксално спавање,
десинхронизовано спавање
)......................................................7
3. Циркадијални ритмови
................................................8
III МЕТОДОЛОШКО ДЕО........................................12
1. Предмет, циљеви и задаци истраживања
....................12
2. Методе, технике и инструменти који су коришћени
...12
2
I УВОД
Снови су људе увек интересовали, и збуњивали. Из најранијег доба
људског развитка, из сваке цивилизације, постоје докази о великој
заинтересованости људи за значење онога што виде и доживе у сну.
Временом се то интересовање са снова проширило и на питања:
зашто
спавамо, какви су тачно механизми сна, зашто они функционишу на
начин на који функционишу... Објективно проучавање оноричке
стварности јавља се у 18. веку и од тада до данас доста се напредовало,
али још увек нико није тачно одговорио на ова питања. Мој задатак ће
бити да вам кроз овај рад представим докле се то стигло у проучавању
мистерије која већ вековима окупира људски ум.
II СТАЊЕ СНА И БУДНОСТИ
1. Основни механизми спавања
О узроцима спавања постојало је доста теорија и тиме су се од
давнина бавили мислиоци као, нпр. грчки филозоф Аристотел који је у
вези са тим рекао: „Спавање је намењено одржавању живих бића.“
Угледни научници су често објављивали нове теорије које би можда
могле да одговоре на питање: „Зашто спавамо и шта узрокује наше
спавање?“
Постојало је много тумачења, а нека од њих су, да смањено
протицање крви кроз мозак изазива спавање, да се замарање постиже
сметњама у централном нервном систему или накупљањем „супстанца
4
умора“, које настају у будном стању и које треба разградити за време
спавања. Нека тумачења су говорила да спавање започиње када
мождане ћелије увуку своје изданке и тако прекину везу међу собом
или када урођени заштитни инстикт закључи да организам треба
одбранити од исцрпљености.
Да би се на основу доказа, а не на основу филозофирања дошло до
праве истине и правих одговора, истраживачи су морали да почну да
експериментишу са мозгом.
Експерименте је први започео швајцарски физиолог Walter Rudolf
Hess, који је 1949. године, за свој рад добио Нобелову награду за
медицину. Он је открио да су мачке услед надражавања струјом у
одређеном подручју таламуса почеле уморно жмиркати и након неког
времена заспале.
Међутим, и други истраживачи су изазвали такву реакцију при
електричној стимулацији других делова мозга. Због тога се није могло
закључити да спавањем управља неки одређени центар. Евалуацију
је ,поред збрканих резултата, отежала и чињеница да мачке и без
надраживања мозга проведу у спавању 60 до 70 посто свог живота.
Због тога је требало доказати да се животиње на којима се врше
експерименти могу лишити спавања уклањањем одређених делова
мозга. То је успела једна група италијанских научника под водством
Giuseppeа Moruzziја.
Он и његови сарадници су пререзали мачкама мождано стабло
испод ретикуларног система активирања. Последица је била да су
животиње спавале само 20 посто времена од уобичајеног.
Тако се опколила регија у којој се налазе центри за спавање и
требало је спровести даље истраживање, што је довело до тога да су се
пронашле мождане структуре које су одговорне за спавање.
У том периоду се развија и „хемија спавања“ која је могла открити
које су то супстанце у мозгу задужене за спавање. Највише сазнања о
анатомији и хемији спавања је открио француски истраживач Michel
Jouvet са својим сарадницима са универзитета у Лиону.
Јouvet је као важан центар спавања идентификовао уско, дугуљасто
подручје на средњој линији можданог стабла, који се назива
raphe-
sistem
(raphe, реч грчког порекла, значи шав). Кад су лионски
истрживачи разорили мачкама 80 до 90 посто тог подручја можданог
стабла, оне уопште нису спавале три – четири дана. Касније су мачке
спавале мало, највише десет посто времена, а ЕЕГ је регистровао да су
спавале само спороталасним сном, без РЕМ фазе. РЕМ спавање се
више није појављивало и то је значило да је raphe-sistem механизам за
5
movement)
, јер се у овом типу спавања очи брзо крећу упркос чињеници
да човек спава.
Већина спавања у току сваке ноћи је спороталасног типа; то је
дубоко, окрепљујуће спавање током првих часова спавања, а после
будности од више часова. Епизоде РЕМ спавања настају периодично у
току спавања и чине око 25% времена спавања младе одрасле особе; и
нормално се поново јављају приближно сваких 90 минута. Овај тип
спавања није тако окрепљујући и најчешће је повезан са сањањем, што
ћемо касније објаснити.
a) Спороталасно спавање
Сваки човек углавном може разумети карактеристике спороталасног
спавања ако се сети времена када је био будан дуже од 24 часа и
дубоког спавања током првог часа по одласку на спавање. Ово спавање
је посебно мирно и повезано је са смањењем и периферног васкуларног
тонуса и многих других вегетативнох функција тела. Осим тога, крвни
притисак, фреквенција дисања и базални метаболизам смањују се за
10-30%.
Мада се спороталсно спавање често назива „спавањем без снова“,
човек често сања током спороталасног спавања а може имати и ноћне
море. Међутим, разлика између ових снова и снова у РЕМ спавању је та
да се они у РЕМ спавању запамте, а они у спороталасном спавању
најчешће не. У току спороталасног спавања се не одиграва процес
консолидације снова у меморију.
b) РЕМ
спавање
(парадоксално
спавање,
десинхронизовано спавање)
У нормалном ноћном спавању епизоде РЕМ спавања трају од 5 до
30 минута и појављују се просечно сваких 90 минута; први такав
период настаје 80 до 100 минута по почетку спавања. Ако је особа
посебно поспана, свака епизода РЕМ спавања траје врло кратко, и чак
може и изостати. С друге стране, како особа постаје „одморнија“ током
ноћи, трајање РЕМ епизода се знатно продужава.
Постоји неколико важних карактеристика РЕМ спавања:
1. Најчешће је повезано са активним сањањем.
7
