Teze:
1) Uvod u citologiju;
2) Prokariotska i eukariotska ćelija;
3) Ćelijske organele;
4) Razlike izmedju biljnih i životinjskih ćelija.
1. UVOD U CITOLOGIJU
1
ĆELIJA
–
PROKARIOTSKA ĆELIJA
–
(PRO – pre, KARYON – jedro) – je nastala pre formiranja jedra.
Ovaj tip ćelija se susreće kod bakterija i modrozelenih algi. Ove grupe
organizama su jednoćelijski ili kolonijalni organizmi veoma jednostavne
gradje. Ćelija ima membranu i oko nje živi ćelijski zid od proteina i
mureina, a u unutrašnjosti je citoplazma. U citoplazmi se nalaze
ribozomi, a kod modrozelenih algi imamo i tilakoide koji vrše
fotosintezu. Jedrov materijal u vidu DNK nalazi se kod ovih organizama
i naziva se
NUKLEOID
(liči na jedro).
Žive ćelije su nastale spontano u praokeanu Zemlje i taj proces
odvija se najmanje u tri faze dok se nije pojavila prva ćelija:
1) trebalo je da se formiraju DNK i RNK koje mogu da upravljaju
svojim sopstvenim udvajanjem (
REPLIKACIJA
).
2) morao je da se razvije mehanizam pomoću koga jedan RNK
molekul može da upravlja sintezom proteina.
3) morala je da se obrazuje lipidna membrana koja je obuhvatala
smešu samoreplikujućih molekula RNK i proteina.
–
EUKARIOTSKA ĆELIJA
–
3
(EU – pravi, KARYON – jedro) – je ćelija sa jasno izraženim
jedrom i ostalim ćelijskim organelama. Smatra se da je nastala pre oko
milijardu godina i pretpostavlja se da je nastala evolucijom prokariotske
ćelije. Ovu evoluciju je pratio niz simbiotičkih procesa.
Nasledni materijal eukariotske ćelije obavijen je posebnom
jedrovom membranom, a pored membrane biljne ćelije obrazuju i
celulozni zid. Tu imamo i brojne ćelijske organele, a to su:
ENDOPLAZMATIČNI
RETIKULUM,
MITOHONDRIJE,
GOLDžIJEV APARAT,
LIZOZOMI, PEROKSIZOMI,
MIKROTUBULE
...
3. ĆELIJSKE ORGANELE
4
