2.5.1. Апсолутни холизам у супротности са природом човека.................................
10
2.5.2. Контрадикторност апсолутног холизма са развојем друштва.........................
11
2.6.
Парцијална
примена холизма као правилни поступак
примене
.......................
12
Овај термин се такође користи да означи неке алтернативне приступе
који се заснивају на демократксом и хуманистичком образовању. С обрзиром да “холистичко” значи
целовито
, често се тај израз користи када
говоримо о начину рада са децом који укључује разне стилове учења, вишеструку интелигенцију, даје деци прилику да се садржајима баве на различите начине.
Концепт холистичког приступа треба да прикаже разлику између
уобичајеног рада са децом, где они имају прилику да у току дана ангажују различите аспекте свог бића на различитим часовима / активностима, и холистичког приступа где се било који садржај обрађује на такав начин да га деца могу доживети кроз различите аспекте свог бића. Оно што је важно за учитеље, васпитаче и наставнике је да разумемо да примена одређених техника не значи да радимо на холистички начин. Неко је једном казао: “Најважнији наставни материјал је наставник!” То је заправо и суштина холистичког приступа у раду са децом (7).
Суштина холистичког приступа је у односу који наставник / васпитач
остварује са својим ученицима и у атмосфери коју ствара у групи / одељењу. Поштовање, самопоштовање, доживљај смисла, радост, сарадња, сасосећање…. карактеришу такву атмосферу. Беле табле, компјутери и разна друга “помагала” могу да буду велики плус у настави, али неће ничему допринети ако нема оне фине, невидљиве мреже која одржава ту групу и која је саткана од поштовања, љубави и доживаљаја смисла који се у групи негује.
У времену у којем живимо, све је теже одржавати психолошки
имунитет наставника / васпитача и родитеља који је неопходан да би се
имало енергије, воље и способности да се негује осећај смисла код деце и да се она васпитавају и образују на холистички начин. Као и у свим другим временима, помаже знање да постоје и други људи који чине напоре да свој живот испуне људским вредностима, смислом и целовитошћу , и да једни другима можемо да будемо инспирација и подршка.
2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ТЕМИ
Холистичко образовање је филозофија образовања заснована на идеји
да свака особа проналази идентитет, смисао и циљ свог живота кроз везу са заједницом, природом и људским вредностима као што су саосећање и мир. У холистичкој едукацији наставник / васпитач се види мање као особа од ауторитета, која води и контролише, већ пре као „пријатељ“, фацилитатор (олакшивач) учења и искуствени водич и друг. Кооперација (сарадња) је нормална и предњачи у односу на компетенцију (такмичење). Да ли је то у реалном животу могуће? Одговор је једноставан и одричан - Не. Зашто? Зато што је у основи живота, молекул, чије су карактеристике такве, да не допуштају овакав идеалистичан приступ животу, а самим тим и едукацији. То је ДНК молекул. То је животни молекул и он између осталих има и следеће карактеристике: тенденцију умножавања и тенденцију непрекидне борбе, такмичења. Ово је у супротности са холистичким приступом који компетенцију, борбу, градацију, такмичење, не познаје. За развој напредног и социјално одговорног друштва је потребна парцијална, умерена примена холизма. Ово је потребно пресликати и на образовање: дозвољено такмичење, јасна и поштена градација, најбољи у одговарајућим областима су елита, а остали или прате или им се налазе решења у складу са њиховим могућностима (5).
предшколско искуство, као ниједно друго, побољшава развој детета;
је квалитет уопштено био виши у установама које су интегрисале негу са васпитањем и образовањем (целовит систем васпитања и образовања деце);
деца из осетљивих група имају велике користи од квалитетног предшколског васпитања и образовања посебно када су у групи деца различитог културног и друштвеног наслеђа;
предшколско васпитање и образовање високог квалитета доприноси бољем интелектуалном и социјалном развоју деце;
у срединама где запослени имају више квалификације, деца више напредују и у срединама где се образовни и социјални развој посматрају као комплементарни и једнако важни, деца боље напредују у свим аспектима развоја.
Постоје значајне разлике између утицаја различитих предшколских
средина. Треба истаћи да добит од предшколског васпитања за дете зависи од прилика у конкретном вртићу.
Основна начела предшколског образовања су (5):
1.Холистички/целовит приступ
васпитању и образовању деце полази
од схватања да је дете јединствено и целовито биће. Иако у неким програмима постоје поделе на шест широких области које су затим одвојено описане (социјална и емоционална; културна, естетска и стваралачка; физичка средина и језик, писменост и стварање нумеричких конструкција), у доброј пракси оне су интегрисане на начин који обезбеђује да дете конструише знање кроз искуство на доследан, смислен и целовит начин.
