1
1. UVOD
Multilateralna regionalna saradnja je trend u razvoju odnosa među zemljama u
drugoj polovini dvadesetog veka koji je obuhvatio sve kontinente i koji je u skladu sa
procesom globalizacije. Regionalizacija predstavlja fenomen koji na više načina u
različitim periodima odražava prirodu međunarodnih odnosa. Na Balkan je trend
regionalizacije stigao mnogo kasnije nego u drugim danas razvijenim državama sveta zbog
kriznih i ratom obuhvaćenih devedesetih godina. Ratni period je ostavio velike posledice i
znatno usporio proces ekonomskih integracija sve do dana današnjeg. U prvoj deceniji
dvadeset prvog veka razvoju zemalja na Balkanu znatno je pomogla međuregionalna
saradnja država Balkana jugoistočne Evrope.
Osnovni sporazumi koji su uslovili razvoj i saradnju zemalja Balkana i jugoistočne
Evrope su:
1. CEFTA (Central European Free Trading Agreement );
2. CMES – Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju;
3. CEI – Centralnoevropska inicijativa;
4. PDS – Proces dunavske saradnje;
5. Jadransko - Jonska inicijativa.
Na kraju posebno mesto zauzima politika Evropske unije da sa svoje strane
unapredi saradnju na Balkanu svojom politikom i procesom stabilizacije i pridruživanja
zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Ovaj rad ima za cilj da približi značaj ekonomskih integracija kao i koji su i kakvi
uticaji u tom procesu integracija.
U ovom radu su korišćene
metode deskripcije
i
dedukcije
.
2. CEFTA
CEFTA
, ili
Central European Free Trading Agreement
, predstavlja sporazum
zemalja srednje Evrope o slobodnoj trgovini. Njegova osnovna uloga jeste priprema
zemalja potpisnica za pristupanje Evropskoj uniji. Sporazum je nastao 1992. godine,
potpisivanjem 21.12.1992 u Krakovu, Poljska. Zemlje potpisnice su bile takozvane zemlje
2
Višegradske grupe, Poljska, Mađarska i Čehoslovačka, koja se kasnije podelila na Češku i
Slovačku.
Višegradska grupa predstavlja grupu zemalja srednje Evrope i osnovana je sa
ciljem da se olakšaju i ubrzaju evropske integracije zemalja potpisnica. Ova grupa zemalja
čini, posle Slovenije, grupu najrazvijenijih post komunističkih zemalja, koje još uvek
zaostaju za zapadnim zemljama. Njihova karakteristika je relativno dobro razvijeni principi
slobodnog tržišta i stabilan ekonomski rast. Zbog toga je potpisan CEFTA sporazum, kao
dalji korak i mobilizacija napora za integracije u zapadno evropske institucije. Sporazum je
stupio na snagu 1994 godine, a kasnije je dopunjavan 11.09.1995 u Brnu i 04.07.2003 u
Bledu. Ovom sporazumu su se kasnije prudružile Slovenija (1996), Rumunija (1997),
Bugarska (1999), Hrvatska (2003), Makedonija i Srbija (2006).
Uslovi za pristupanje ovom sporazumu su bili:
- članstvo u STO ili poštovanje propisa STO ( Svetska trgovinska organizacija);
- potpisan Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji ili neki drugi dokument o
pristupanju;
- sporazum o slobodnoj trgovini sa ostalim članicama CEFTA sporazuma.
Pošto su prve zemlje potpisnice, nakon pristupanja Evropskoj uniji, napustile
CEFTA sporazum, 06.04.2006 je donešena odluka o proširivanju CEFTA sporazuma i
priključivanju zemalja jugoistočne evrope ovom sporazumu. Ovoj odluci je prethodilo
osnivanje Pakta za stabilnost jugoistočne evrope, koji je osnovan 1999 godine. Pod
pokroviteljstvom Pakta, uspostavljena je zona slobodne trgovine u regionu jugoistočne
evrope. Ova zona je zasnovana na Memorandumu i olakšicama u trgovini iz 2001. godine,
i omogućila je potpisivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovni između zemalja
članica, zasnovanih na principima STO. S obzirom da je sprovođenje odredaba ovih
ugovora bilo komplikovano, jer ih je bilo čak 32, doneta je odluka o potpisivanju gore
navedenog Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj
Evropi CEFTA 2006 u Bukureštu 19.12.2006. Potpisnice ovog sporazuma su Srbija,
Albanija, Bosna i hercegovina, Hrvatska, Crna gora, Bugarska, Rumunija, Makedonija,
Moldavija i UNMIK u ime Kosova. Bugarska i Rumunija su, poput prvih članica CEFTA
sporazuma, nakon pristupanja Evropskoj uniji napustile ovaj sporazum.
