CNC mašine u Automobilskoj industriji

Универзитет у Крагујевцу

Факултет Инжeњерских Наука

Kрагујевац

Дипломске академске студије

Савремени обрадни системи и поступци

Семинарски рад

CNC - МАШИНЕ У
АУТОМОБИЛСКОЈ

ИНДУСТРИЈИ

2 |

K r a g u j e v a c 2 0 1 7

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:

Проф. Др Богдан Недић

Невена Петровић

366/2016

Садржај

Увод

1.Историјат

2.Појам CNC машине

2.1. Компоненте CNC система

2.2. Предности и недостаци CNC система

2.3. Индустријски дизајн и CNC машине 8

3.Анализа обраде

4.Употреба CNC машине у Аутомобилској индустрији

5.Пример обраде аутомобилског дела CNC машином

6. Програмирање CNC машине

6.1. Ручно програмирање CNC машина

6.2. Аутоматско програмирање CNC машина

Закључак

Литература

4 |

K r a g u j e v a c 2 0 1 7

Увод

Човек од постанка у циљу задовољења својих све већих потреба искоришћава

природне ресурсе (сировине и енергију), развија производне технологије, а у новије
време и информацијске. У настојању да побољша услове живљења открива нове
техничко-технолошке и друге спознаје и усавршава већ постојеће што води знанствено-
технолошком прогресу, знајући при томе да ни једно техничко или технолошко решење
није данас толико добро, да већ сутра не може бити још боље. Ово је омогућило развој и
стварање производа што је утицало на развој поступака обраде, технологија и
технолошких процеса, односно обрадних система и алата. Дуготрајни технолошки и
свеукупни развој и стална жеља за новим открићима и настојањима да се ресурси, закони
природе и нова открића усмере у општу корист човечанства довеле су до садашњег
високог нивоа технолошког развоја, када постоји реална опасност да се неке од познатих
тековина усмере и у супротном смеру, на штету човека.

Познато је да без производње нема напретка, те да држава без производње нема

могућности да преживи, већ је осуђена на одумирање и нестанак. То показује да свака
држава мора производити, али не све, већ оно што најбоље зна и може.

Живимо у времену када је човечанство ушло у информацијско раздобље у коме се

развијају информационе и врхунске производне технологије и технике. Информационе
технологије су у производним системима оствариле најзначајнији утицај. Увођењем
ових технологија вишеструко се повећава производност рада, економски резултат и
тржишна способност. У последњих педесет година откривено је више проналазака него
у читавом претходном раздобљу од постанка човека.

Први развој алатних машина појављује се 1717. године у В. Британији. Почетак

развоја модерних производних машина почиње 1947 године у САД, када је човек први
пут у историји управљао нумеричком машином, до осамдесетих година овога века када
настају модерни интелигентни јапански производни системи и творнице без људи.

5 |

K r a g u j e v a c 2 0 1 7

1. Istorijat

Машинска обрада метала постаје актуелна у време индустријске револуције и у

Енглеској се 1775. год. појављује прва машина која се користила за обраду цилиндара
парних машина. Проналазач је био Џон Вилкинсон (John Wilkinson). Нешто касније,
године 1818., Ели Витни (Еli Whitney) израђује глодалицу у Америци. Иновација је
коришћена за израду пушака за потребе државе. [1]

Накнадно је осовина Витнијеве машине од хоризонталне постала вертикална и

тако је било могуће померати и обрађивати материјал у X, Y и Z осама. Године 1952. Џон
Парсонс (Јоhn Parson) приказује прву NC (Numeric Control) глодалицу. Он је поставио
серво моторе на X и Y осу, контролисане путем компјутера који је читао бушене картице.
Тако је рођена NC технологија односно прва NC глодалица.

Данашње модерне машине (глодалице, стругови, обрадни центри…) користе

технолигију CNC (Computer Numeric Control) . Микропроцесор у свакој машини чита
програм, написан у Г-коду , који креира корисник и изводи задате операције.
Персонални компјутери се користе за дизајн делова и писање програма. Програми се
пишу мануалним укуцавањем Г-кода или коришћењем CАМ софтвера (Computer Aided
Manufacturing).

Приликом израде модела и прототипа са 3D CNC машинама, дизајнери израђују

3D модел у неком од програма за индустријско 3D моделовања, снимају тај модел у
одговарајућем формату ( IGES, CAD ) и прослеђују га мајсторима који раде на машини.
Помоћу софтвера за прављење CNC програма, модел се преводи у машински језик
разумљив машини. Тај код генерише кординате сваке тачке преко које нож глодалице
треба да пређе, тако да по завршеном глодању површине добијамо жељени 3D облик
који смо раније измоделовали. Процес претварања 3D модела у код разумљив машини
врши се одговарајућим софтверима намењеним за те сврхе.

Код моделовања и израде прототипа треба знати да постоје одређена ограничења,

јер код машина са 3 осе покретљивости ( X,Y,Z ) није изводљиво одрадити сваки модел.
Тако да је понекад потребно модел поделити на више слојева како би се у могао у
потпуности машински израдити. Савремена машиме имају могућност окретања
глодалице у много оса, тако да се код њих ови недостаци занемарују, ипак ове машине су
доста скупље, па је и сама обрада материјала на њима много скупља.

7 |

K r a g u j e v a c 2 0 1 7

Појам CNC машине

CNC је скраћеница на енглеском језику (Computer Numeric Control) која је опште

прихваћена у машинству и означава машине контролисане од стране рачунара односно
компјутера. Рачунар контролише и управља радом машине "читајући" инструкције у
облику кодова.[2]

Најчешће се ова технологија користи у производњи машина, алата, модела... односно

обради метала, дрвета, пластике, стакла, камена.

Технологија CNC машина, у данашњој индустрији, има широку примену. Могло би се
рећи да се CNC машине данас користе у свим производним делатностима. Од "HOBY"
машина па до захтевних обрадних центара, CNC технологија је постала стандардна и
незаменљива због своје поузданости и прецизности.

Најчешће области примене CNC машина:[3]

•

обрада дрвета

•

обрада метала

•

обрада пластике

•

гравирање

•

израда алата

•