Univerzitet Union – Nikola Tesla
Beograd
Fakultet za poslovne studije i pravo
Seminarski rad iz predmeta Građansko i stvarno pravo
TEMA:
Code civil (Francuski građanski zakonik)
Profesor: Student:
Janko Reko
Trstenik, mart 2016.
SADRŽAJ
Uvod...........................................................................................................................2
Stanje u Francuskoj krajem XVIII veka.....................................................................3
Potreba za jedinstvenim zakonikom...........................................................................4
Napoleonov uticaj na donošenje zakonika.................................................................5
Sadržaj francuskog građanskog zakonika..................................................................6
Uticaj zakonika van granica Francuske......................................................................7
Neki članovi francuskog građanskog zakonika..........................................................8
Zaključak..................................................................................................................14
Literatura..................................................................................................................15
Stanje u Francuskoj krajem XVIII veka
U vreme kada je Engleska kao najrazvijenija zemlja tog doba doživljavala
industrijsku revoluciju, Francuska je svoj put opredelila u agraru. Zanimljiv
podatak toj činjenici u prilog jeste da je od celokupnog francuskog življa, a bilo ih
je 25.000.000, gotovo 23.000.000 stanovnika se bavilo poljoprivredom. U drugoj
polovini XVIII, Francuska je bila feudalno – apsolutistička monarhija. Ono što je
glavni uzročnik sprečavanja razvitka, kako poljoprivrede, te tako i industrije, jeste
postojanje feudalnog prava na zemlju. Francusko društvo je bilo podeljeno u tri
staleža: Plemstvo, sveštenstvo i treći stalež. Najbrojniji od svih staleža bio je treći
stalež koji su pretežno činili zemljoradnici. Činioci trećeg staleža nisu formalno bili
vezani za zemljoposed, ali su bili opterećeni brojnim feudalnim porezima. Dok je
Crkvi bila obaveza davati 1/10 proizvoda, državi se morali plaćati u novcu i naturi.
Nezadovoljstvo se povodom enormnih poreza na račun zemljoradnika množilo, te
su s' tim u prilog pretendovali ukidanje feudalnih odnosa, da bi na taj način postali
vlasnici zemlje koju obrađuju. Pored zemljoradnika u treći stalež je spadalo i nešto
buržoaske klase. Buržoazija se delila na sitnu, krupnu i poseban sloj koju je činila
inteligencija. Kao što je u čitavom društvu nezadovoljstvo prelazilo granice
normale, opštem nezadovoljstvu se pridružuje i buržoazija. Nezadovoljna
političkim položajem, buržoazija je bila vodeća snaga u rušenju feudalnog društva.
Trećem staležu su takođe pripadali radnici u manufakturama, zanatlije, kao i brojna
gradska sirotinja bez stalnih prihoda.
Čitav obrazovani kadar Francuske protivio se svemu što je sputavalo ljudsku
misao i akciju. Potom se oformila ideologija koja je sebe smatrala jakom i
sposobnom za progres francuskog društva. Cilj njihove borbe je bio promena starih
verovanja, ubeđenja i verskih dogmi. Ustaju protiv svemoći Crkve i religije uopšte.
Predstavljali su neki vid sveopšte duhovne revolucije, vođeni ciljem, da jako
društvo može nastati samo upotrebom razuma i savesnosti. Prvi na udaru francuske
inteligencije jesu zaostali feudalni odnosi i apsolutizam.
Najznačajniji ideolozi francuske revolucije su: Volter, Monteskje i Ruso.
Zalaganjem ovih intelektualaca pripremljeno je idejno tlo za otpočinjanje francuske
revolucije.
Potreba za jedinstvenim zakonikom
Celokupno nezadovoljno stanovništvo Francuske osećalo je potrebu za
donošenjem revolucionarnog zakonika po meri dostojno ljudske slobode, života i
rada. Na mapi Francuske su bila zastupljena dva pravna područja, što je
neuobičajeno za jednu unitarnu državu. Naime, južna Francuska je imala nasleđeno
Rimsko pravo, dok je sever Francuske zauzimalo Teutonsko običajno pravo.
Zakoni ne samo da su bili različiti od provincije do provincije, već su se razlikovali
i od grada do grada. Pretenzije francuskog društva bile su ka novom društvu
zasnovanu na racionalnosti. Surovost Luja XIV se ogledala u njegovom odnosu na
zakonodavstvo: “Zakon je ono što ja zaželim”.
Ideološki posmatrano, prve reči Zakonika se pominju u potpuno drugoj vrsti
dokumenta. U pitanju je Deklaracija prava čoveka i građanina iz 1791. godine.
Među glavnim i uopštenim načelima, srž Deklaracije prava čoveka i građanina se
odnosi se na strogo poštovanje zakona. Iz takvih načela i ciljeva koje je vodilo
uređenju društva. Suštinu borbe za promene francuskog društva je predstavljao
revolucionarni član iz Deklaracije prava čoveka i građanina: “Sloboda se sastoji u
tome da čovek može raditi sve što ne škodi drugome”. Tok revolucije vodio je
uništavanju feudalnog društvenog uređenja. Cilj je bio korenita izmena različitih
zakona na teritoriji tadašnje Francuske, a konačni ishod je bio donošenje Zakonika
koji će važiti na čitavoj teritoriji Francuske. Tokom previranja i borbe za društveno
– političke promene, ponestajalo je volje, ali i borbe. Međutim, duh slobodarske i
pravne države je oživljavao. Cilju najbliži je bio Napoleon Bonaparta, dovevši
izradu Zakonika pred sam kraj.
Pisanje Zakonika predvođeno je Žan Žak Reži de Kambase koji je bio drugi
konzul. Cilj je bilo sastaviti kompletan i logičan Zakonik, razumljiv svakom
građaninu Francuske. Krajnji nacrt Zakonika bio je podeljen u tri celine: O
osobama, O imovini i različitim oblicima imovine i O različitim načinima sticanja
imovine, a sadržao je ukupno 2, 287 članova.
Zakonik je izdat 1804. godine pod nazivom Francuski građanski zakonik
CODE CIVIL (Code civil des Français).
