VISOKA PPOSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNH STUDIJA
“ČAČAK”
Predmet : Upravljanje investicijama
SEMINARSKI RAD
TEMA:
“COST – BENEFIT ANALIZA”
Mentor:
Student:
1
Mr Saša Stefanović
Bojan Marković 108-065
Sadržaj:
1. Cost – benefit analiza
2
1. Cost – benefit analiza
1.1. Cost-benefit analiza - osnove
Cost-benefit analiza predstavlja ekonomsku analizu kojom se upoređuju i vrednuju sve prednosti i svi
nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analizom troškova (cost) i koristi (benefit). Da li će
investici-oni projekat investitoru donositi predviđenu dobit,
sagledava se Cost-benefit analizom. Pre-ciznije i jasnije, ova metoda podrazumeva pogled na projekat sa
aspekta troškova koje on iziskuje i koristi koje od istog investitor ima.
Teorija cost – benefit analize vuce korene još iz 19. veka i mnogi teoreticari je vezuju za ekonomiju
blagostanja. Za utemeljivaca CB analize se smatra Jules Dupoit koji je još 1844. godine govorio o CB
analizi i o koristima i troškovima javnih investicija. Prakticno primena CB analize pocinje dosta kasnije i
vezuje se za tridesete godine XX veka kada je u SAD došlo do razvoja javih projekata, bila je vezana za
projekte korišcenja vodnih resursa, tako da je 1936. godine usvojen Zakon o kontroli poplava koji je
propisivao odredene standarde i principe u oceni projekata vodnih resura. Do II svetskog rata i nakon
njega u SAD se dosta radilo na razvoju teorije I primene CB analize. Tokom 1950. jedan poseban komitet
izdao je tzv. "Zelenu knjigu" koja se odnosila na standarde i kriterijume u oceni projekata vezanih za
razvoj I uredenje reka. Slicne probleme obradivao je i dokument pod nazivom Budget Circular A-47 koji
je izdat 1952. godine. Veoma je interesantan i izveštaj grupe konsultanata pozvanih od strane nacionalnog
biroa za standarde i kriterijume u oceni projekata razvoja reka i vodnih resursa, koji je nazvan
konsultantski izveštaj i izdat je 1961. godine. U Velikoj Britaniji CB analiza je pocela znatno kasnije i to
pre svega za transportne projekte. Poznata je studija koja je radena za izgradnju novog metroa u Londonu
gde je korišcena CB analiza. Takodje i kod analize i utvrdivanja lokacije treceg aerodroma u Londonu
tzv. Roskill komisija je koristila CB analizu. U Francuskoj je CB analiza korišcena kod ulaganja u puteve
i kod projekata vodoprivrede. Krajem šezdesetih godina pojavljuju se u SAD radovi koji povezuju CB
analizu sa teorijom blagostanja. Ovo povezivanje ogleda se u:
·
Shvatanju koristi kao bilo koje dobiti blagostanja i troškova kao gubitka blagostanja
·
Konceptu oportunitetnih troškova, tako da se kao posebno pravilo CB analize uzima
maksimiziranje razlike izmedu koristi i izgubljenih koristi jednog projekta
·
Nalaženja osnova za ideju maksimiziranja neto koristi u Paretovom pravilu.Paretovo pravilo
govori da društveno blagostanje predstavlja zbir blagostanja pojedinaca,
4
odnosno da se društveno blagostanje povecava, ako se povecava blagostanje nekog pojedinca, a nijednom
pojedincu se ne smanjuje.
Od šezdesetih godina primena CB analize je u stalnom usponu. Primenu CB analize pocinju da prihvataju
i koriste poznate finansijske institucije kao što je Svetska banka. Poseban znacaj u primeni CB analize
ima pojava prirucnika od dva autora, Little i Mirrlees "Manual of Industrial Projects Analysis for
Developing Countries" iz 1969. godine izdat od strane OECD. Ovaj prirucnik je kasnije inoviran i on je
poznat kao Little –
Mirrlees ili OECD metod. UNIDO je 1972. godine objavio svoj prirucnik "Guidelines for Project
Evaluation",
Svetska banka takode izdaje svoj prirucnik 1975. godine koji se dosta oslanja na rane radove Little i
Mirrlees – a i ovaj prirucnik su pisal L. Squire i Van der Tak i dat je u knjizi "Economic Analysis od
Project".
Prilikom ocene opravdanosti realizacije jednog investicionog projekta treba uvek imati u vidu i efekte
koje projekat donosi drugim organizacijama ili širokoj zajednici.
Pojedine investicije su po svojoj prirodi takve da se moraju posmatrati i ocenjivati pre svega sa šireg
društvenog aspekta - saobraćajnog, energetskog, odbrambenog, prirodnog,društvenog i sl, zbog svog
velikog doprinosa koji daju zemlji u celini. Ovakvi projekti se na najbolji način mogu ocenjivati ako se
analiziraju i uzmu u obzir ukupni efekti koje donosi posmatrani investicioni projekat. Za sam fokus
pažnje, programa i projekta, koji preovlađuju u javnom sektoru, potrebno je analogno sprovesti analizu
troškova i koristi. Tu se manifestuju dve veoma bitne razlike,koje preovlađuju između analize troškova i
koristi i analize profitabilnosti uvođenja novog proizvoda :
analiza troškova i koristi je instrument, koji se koristi za donošenje javnih odluka, a čiji interes nije u
tome da su firme individualno profitno orjentisane, nego, odluke teže ka ostvarivanju opštedruštvenih
interesa,
ova analiza se uglavnom koristi za ocenjivanje politike i programa, čiji su tipovi autputa – netržišni ( npr.
unapređenje kvaliteta životne sredine ).
Cost-benefit analiza je analitički pristup rešavanju problema izbora, koji zahteva definiciju ciljeva i
identifikaciju alternativa koje daju najveću korist za date troškove, ili koje daju zadatu korist za najmanje
troškova. Pogodna je za procenu rezultata investiranja, naročito ako se radi o investicijama u
infrastrukturu (fizičku – kao što su saobraćajnice i duhovnu – kao što je obrazovanje). Zato je cost-benefit
analiza veoma koristan alat za dokazivanje kreatorima ekonomske politike, kako kratkoročno, tako,
naročito, dugoročno, za povećavanje obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i njene efektivnosti i
efikasnosti.
Prednost ove analize jeste u tome što ona odgovorne subjekte usmerava da identifikuju moguće troškove i
efekte i da se ne oslanjaju na nepouzdane ocene i svoju ličnu intuiciju. Njena vodeća karakteristika, jeste
ekonomska efikasnost. Ta ekonomska efikasnost ukazuje da je promena u nacionalnom dohotku upravo
aktivnost kojom se izražava promena blagostanja u društvu. Svrha cost – benefit analize se ogleda u tome
da, posmatranje društvenog cilja kao vaneekonomskog karaktera u izboru investicija, cost – benefit
analiza pruža relevantne informacije o “ceni” , kao žrtvi ostvarivanja ekonomskog cilja.
5
1.
Definisanje projekata koji će biti analizirani,
2.
Definisanje vremenskog perioda na koji će se odnositi analiza,
3.
Utvrđivanje svih koristi i troškova za pojedine projekte,
4.
Izračunavanje svih koristi i troškova u novčanom obliku za pojedine projekte,
5.
Određivanje kriterijuma koji će se koristiti u analizi,
6.
Određivanje diskontne stope koja će se koristiti,
7.
Izračunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat,
8.
Upoređivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa određenom merom i međusobno,
9.
Dodatni kriterijumi i analize,
10.
Konačan izbor - donošenje odluke.
Postupak analize troškova i koristi
Analiza troškova i koristi uključuje merenje, dodavanje i upoređivanje svih koristi i troškova određenog
javnog programa ili projekta. Ona obuhvata četiri osnovna koraka:
1.
jasno specificiranje programa ili projekta,
2.
kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa,
3.
procenu društvenih troškova i koristi tih inputa i autputa,
4.
upoređivanje troškova i koristi.
Jasno specificiranje programa ili projekta
Kada želimo da pristupimo realizaciji određenog projekta, neophodno je prvo doneti odluku o samoj
studiji projekta, a nakon toga definisati i utvrditi glavne elemente samog projekta. Među glavnim
elementima projekta ubrajamo :
utvrđivanje mesta, odnosno lokacije za realizaciju projekta,
definisanje glavnih grupa koje su uključene u realizaciju projekta, utvrditi tok relizacije projekta,
7
