Čovek kao učesnik u saobraćaju
Sadržaj:
1.Uvod..................................................................................................................................2
2.Ljudski faktor u drumskom saobraćaju.............................................................................3
2.1. Faktori relevantni za ponašanje čoveka u saobraćaju………………………………...3
2.1.1. Zahtevi savremenog saobraćaja i psihofizičke sposobnosti čoveka………………..5
2.1.2.Obrazovanje i kultura………………………………………………….…………….6
2.2. Vozilo kao faktor sigurnosti saobraćaja………………………………..……………..7
2.2.1. Aktivni elementi sigurnosti vozila …………………………………………………7
2.2.2. Pasivni elementi sigurnosti vozila………………………………………………….9
2.3. Cesta kao faktor sigurnosti saobraćaja………………………………………………11
2.4. Saobraćaj na cesti kao faktor sigurnosti saobraćaja………………………………...14
2.5. Incidentni faktor……………………………………………………………………..15
3.Zaključak……………………………………………………………………………….16
4.Literatura……………………………………………………………………………….17
Seminarski rad
1
Čovek kao učesnik u saobraćaju
1. Uvod
Danas kada se nalazimo na najvećem stepenu razvoja i civilizacije nismo sigurni da li
smo odmakli od perioda praistorije kada su nasilne smrti u pitanju. Tome u velikoj meri
doprinosi saobraćaj jer se najčešće nasilna smrt u civilizovanom svetu danas događa
usaobraćajnim nezgodama. Apsurdno je da u saobraćaju kao legalnoj delatnosti više
stradaju ljudi nego u svim ilegalnim delatnostima zajedno. Zadnjih godina u svetu u
saobraćajnim nezgodama pogine blizu 500 000 lica, a između 10 i 15 miliona lica
pretrpi povrede. Posledice saobraćajnih nezgoda postale su ogroman zdravstveni,socijalni
I ekonomski problem savremenog sveta. Postavlja se pitanje ko je osnovni krivac za
toliki broj nezgoda.Čoveku se pripisuje veliki procenat saobraćajnih nezgoda od oko 65
% , ostali faktorikoji utiču na nastanak saobraćajne nezgode su:30 % kao rezultat
zajedničkog uticaja subjektivnih i objektivnih faktora i 5 % nezgoda nastaje zbog
objektivnih faktora.Međutim ovako veliki procenat se pripisuje čoveku zbog toga što
društvo deo svoje krivice prebacuje na učesnike u saobraćaju,na taj način što deo svojih
obaveza prebacujena pojedince ( kroz zahtev da ponašanje prilagode i onim uslovima koji
nisu optimalni i povećanom pažnjom i brižljivošću kompenziraju objektivne ne dostatke.
Čovek je važan faktor svih društvenih pojava i one se ne mogu objasniti ako se ne
uzmuu obzir sva njegova svojstva.
Izučavanjem ponašanja u saobraćaju podrazumeva utvrđivanje karakteristika strukture
ličnosti, psihološke organizacije, kapacitetasposobnosti, osobina ličnosti, kao i spoljnih
faktora koji mogu da utiču na čovekovo ponašanje u saobraćaju.
Objasniti ponašanje čoveka u saobraćaju, mere uticaja na to ponašanje i otpornost
čoveka prema ovim merama je složen posao. Čovek je složeno integrisani mozaik naslea,
urođenih obeležja, antropološke strukture, fizičkih karakteristika, umnih potencijala, ali
i plod društvenih uslova u kojima se formirao. Pored toga što je svaki čovek “svet zasebe
”, dinamika njegovog psihičkog života je teško dostupna. Zbog ove složenosti unutrašnje
fizičke i psihičke faktore kod čoveka je teško kvantificirati.
Seminarski rad
2
Čovek kao učesnik u saobraćaju
Slika br.1. Vozač kao faktor sigurnosti i rizika u saobraćaju
Saaspekta uspeha sa kojim čovek učestvuje u saobraćaju značajne su promene po
sledećimkriterijumima:
1.Po kriterijumu podložnosti promenama
•Stabilne faktore ( karakteristike ), koji su duže vreme nepromenjeni( psihofizičke, psihič
ke i telesne karakteristike, defekti koji onemogućavajusiguran rad, neke karakteristike
ličnosti itd. ).
•Vremenski zavisne faktore, podložne menjanju ( doba starosti, nivo
obrazovanja,iskustvo i dr. ).
•Kratkotrajni faktori, podložni stalnim promenama ( pažnja, koncentracija,raspoloženje,
motivacija i dr. ).
Seminarski rad
4
Čovek kao učesnik u saobraćaju
2.Po kriterijumu kvaliteta učinka
Karakteristike čoveka se menjaju tako što se neki poboljšavaju dok u isto vreme kvalitet
drugih opada. Kod nekih faktora kvalitet se jedno vreme poboljšava da bi kasnije kod
istih tih faktora opadao. Npr. sa godinama iskustvo koje se stiče u saobraćaju deluje
delotvorno dok u isto vreme sa starošću psihofizičke sposobnosti čoveka opadaju. Kako
će se to odraziti na ponašanje u saobraćaju zavisi od mogućnosti kompenzacije,
odnosnoda li faktori koji dobijaju na kvalitetu mogu kompenzirati gubitak koji je nastao
kod drugih faktora.
2.2.1. Zahtevi savremenog saobraćaja i psihofizičke sposobnosti čoveka
Učešče u savremenom saobraćaju, naročito upravljanje motornim vozilom, postavlja
relativno visoke zahteve pred čoveka, odnosno njegove psihofizičke sposobnosti.
Ukrajnjoj liniji ovi zahtevi su posledica naučno-tehnološke revolucije koja pored svog
unutrašnjeg, tehnološkog ima i svoj spoljni društveni sadržaj i smisao. Ona, između
ostalog zahteva da se i sam čovek menja-prilagođava u svojoj organizovanosti i načinu
mišljenja. Vreme u kom živimo karakteriše veoma brz tempo života.
Industrijalizacija,mehanizacija, saobraćaj, brzo se menjaju dobijajući nove karakteristike.
U toj silnoj dinamici i napretku nalazi se običan, prosečan čovek nemoćan da se u
potpunosti prilagodi novonastalim uslovima.Razvitak ljudskih psihičkih i fizičkih
sposobnosti je očito sporiji od razvitka njegovih tehničkih sposobnosti. Radna sposobnost
savremenog čoveka postala je neadekvatna radnoj sposobnosti tehničkih sredstava kojima
treba da rukuje.
Zbog toga se o ovome, a o saobraćajnim nezgodama posebno, ne može kvalifikovano
raspravljati uz potpuno zanemarivanje biološkog hendikepa savremenog čoveka.
Humanizam kao etički stavkojeg prihvatamo obavezuje nas da vodimo računa o prirodi
čoveka kao vrednosti usvakom pojedincu.
U savremenom saobraćaju, sa postojećim prevoznim sredstvima, nivoom
organizacijeodvijanja, regulisanja, obimom i načinom prezentiranja informacija učesnici
ma u saobraćaju, ljudske sposobnosti dolaze u iskušenje.
Seminarski rad
5
