VISOKA ŠKOLA TEHIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
Seminarski rad
Predmet : KOMUNIKACIJE
Tema: ČOVEK, OSNOV PROCESA KOMUNIKACIRANJA
Student: Mentor:
Biljana Gajević 702/15 Ana Dukić
Čačak,2017
Č
OVEK
–
OSNOV
PROCESA
KOMUNICIRANJA
O
SNOVNE
KOMPONENTE
ČOVEKOVE
LIČNOSTI
Za uspešnu komunikaciju potrebno je da poznajemo sopstvenu ličnost, kao i ličnost osobe sa
Za uspešnu komunikaciju potrebno je da poznajemo sopstvenu ličnost, kao i ličnost osobe sa
kojom stupamo u kontakt komuniciranja. Čovekovu ličnost nije baš jednostavno razumeti i
kojom stupamo u kontakt komuniciranja. Čovekovu ličnost nije baš jednostavno razumeti i
shvatiti.
shvatiti.
Austrijski psihoanalitičar Sigmud Frojd izneo je da u svakom čoveku postoje tri njegova dela
Austrijski psihoanalitičar Sigmud Frojd izneo je da u svakom čoveku postoje tri njegova dela
ličnosti, odnosno ispoljavanja svesti i tome. To su
ličnosti, odnosno ispoljavanja svesti i tome. To su
:
:
1.
1.
EGO
EGO
, odnosno puni, racionalni ili svesni deo ličnosti i njegovih misli koje se ispoljavaju
, odnosno puni, racionalni ili svesni deo ličnosti i njegovih misli koje se ispoljavaju
u normalnoj komunikaciji sa spoljnim svetom. Ovaj deo čovekove ličnosti pomaže da se
u normalnoj komunikaciji sa spoljnim svetom. Ovaj deo čovekove ličnosti pomaže da se
objektivno shvate životne realnosti i relacije, da se ponašamo u skladu sa tim.
objektivno shvate životne realnosti i relacije, da se ponašamo u skladu sa tim.
2.
2.
ID
ID
je podsvesni deo čovekove ličnosti , odnosno nedostupni mracni deo covekove svesti ,
je podsvesni deo čovekove ličnosti , odnosno nedostupni mracni deo covekove svesti ,
koji reaguje nagonski i emocionalnno u nastojanju da takve , samo njemu znane potrebne
koji reaguje nagonski i emocionalnno u nastojanju da takve , samo njemu znane potrebne
i želje zadovolji odmah – neposredno i u potpunosti.
i želje zadovolji odmah – neposredno i u potpunosti.
3.
3.
SUPEREGO
SUPEREGO
je nadsvesni deo čovekove ličnosti. Frojd ga objašnjava kao odvojeni deo
je nadsvesni deo čovekove ličnosti. Frojd ga objašnjava kao odvojeni deo
ega koji je čovek formirao kao lične životne stavove, kritike, moralne vrednosti, željene
ega koji je čovek formirao kao lične životne stavove, kritike, moralne vrednosti, željene
ciljeve i sl., kojih se neizvesno od toga da li su više ili manje društveno dopušteni , čvrsto
ciljeve i sl., kojih se neizvesno od toga da li su više ili manje društveno dopušteni , čvrsto
drži u komunikaciji sa sopstvenim egom.
drži u komunikaciji sa sopstvenim egom.
1
1
Ključna razlika između IDa i Ega jeste što Id zna samo za subjektivnu stvarnost dok Ego pravi
razliku izmedju subjektivnog i stvari u spoljašnjem svetu. Ego funkcioniše po principu realnosti i
deluje pomoću sekundarnog procesa. Cilj principa realnosti je da spreči pražnjenje napetosti dok
ne bude otkriven odgovarajući objekat za zadovoljenje potrebe. Sekundarni procesi
podrazumevaju realističko mišljenje i pomoću njih Ego pravi plan zadovoljenja potrebe koji
testira nekom vrstom radnje da bi videlo hoće li delovati ili ne. Tako dakle, gladna osoba
razmišlja gde bi mogla naći hranu i traži je na tom mestu. To se zove testiranje realnosti.
Za Ego se može reći da je razumsko i civilizovano. Posredstvom sekundarnih procesa Ego nastoji
da zadovolji porive Ida, ali na takav način koji će uzeti u obzir zahteve koje nameće stvarnost.
Ego pokušava da udovolji potrebama Ida i umanji napetost, ali na način koji će u sebe uključiti
procenu mogućih posledica koje mogu da nastanu iz izvršene radnje
2
1
Vukomir Čkovric: Poslovna komunikologija, Čačak, 2009
2
http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PSIHOLOGIJA/FrojdovaPsihoanaliza.html
(pristupljeno
10,10,2017)
K
ARAKTERISTIKE
I
OSOBINE
ČOVEKOVE
LIČNOSTI
Sta je ličnost? Iz kojih se delova sastoji? Šta pokreće na aktivnost? Ovo su pitanja na koje postoje
brojni i raznovrsni odgovori različitih autora.U zavisnosti od shvatanja od pojedinim ovih
problema, postoje i različite definicije ličnosti.Jedna od najstarijih je ”Izgled nekoga, ako se neko
pokazuje i čini drugima”, i reč persona ima poreklo u ovom značenju.Persona se najpre nazivala
maska u pozorišnim predstavama koje su koristili glumci i glumice u starom Rimu, kako bi se
naglasili osobine lika.Svaka maska bi bila naglašena karakterom u komadu i služila je kao način
pripremanja gledalaca za stanje uma i ponašanja koje je karakter pokazivao.
3
Čovekova ličnost se može definisati kao jedinstveni skup njegovih osobina, koje se formiraju I
ispoljavaju u međuodnosu čoveka I realne životne radne sredine, a koje su u najvećem broju
slučajeva imanentne načinu ponašanja te ličnosti.
4
Osnovne karakteristike zdrave ličnosti su :
5
Jedinstvo njegove ličnosti, odnosno njegov
integritet
Njegova
individualnost
, odnosno neponovljivost
Doslednost u ponašanju
Integritet
(
lat
.
integritas
), znači potpunost, nedeljivost, besprekornost, poštenje. Kada se govori
o integritetu osobe, tada se misli na ponašanje, i ponajviše, na ono šta je u pozadini tog
ponašanja, na ono što potiče takvo ponašanje. Imati integritet znači imati bezuslovnu i
nepokolebljivu obavezu prema moralnim vrednostima i dužnostima.Imati integritet znači biti
svestan svoje potpunosti kao ljudskog bića kao i raznolikosti između drugih ljudi.
Integritet uključuje i poštenje, realnost, obazrivost i ostale moralne vrednosti osobe. Integritet se
odnosi na potpunost osobe, prihvatanje svih prisutnih i poznatih raznolikosti. Uz moralne
vrednosti integritet podrazumeva i ličnu komponentu. Integritet je i rad na ličnom planu, rad na
razvijanju osobe u potpunosti. Integritet je i mogućnost samokontrole vlastitih emocijaa i impulsa
u toj meri da ne prevladaju nad razumom. Jedna od definicija je i da je integritet sposobnost
održavanja dostojanstva, kako ličnog tako i dostojanstva drugih ljudi.
6
Individualnost
je skup svojstava nekoga pojedinca po kojima se on razlikuje od drugih.
Doslednost u ponasanju
se ispoljava u sličnom ili istom ponašanju čoveka u većem broju
relativno sličnih životnih situacija.
3
http://studenti.rs/skripte/psihologija/licnost-i-osobine-licnosti/ (pristupljeno 11,10,2017)
4
Vukomir Čkovric: Poslovna komunikologija, Čačak, 2009
5
Rot N., Radonjić S; Psihologija, Beograd, 1983.god., strana 11
6
https://sh.wikipedia.org/wiki/Integritet
(pristupljeno 11,10,2017)
