УНИВЕРЗИТЕТ

 

У

 

БЕОГРАДУ

 

ПРАВОСЛАВНИ

 

БОГОСЛОВСКИ

 

ФАКУЛТЕТ

 – 

БЕОГРАД

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЗОРАН

  

РАНКОВИЋ

 

 
 

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ

 

ЈЕЗИК

 

Приручник

 

за

 

студенте

 

академске

 2009 / 2010. 

 

Садржај

 

наставе

 

Изговор

 

и

 

гласови

 

Облици

 

Хрестоматија

 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

БЕОГРАД

 

2009. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Садржај

 

наставе

 

црквенословенског

 

језика

 : 

   

Одређење

 

црквенословенског

 

језика

Црквенословенски

 

као

 

богослужбени

 

језик

Црквенословенски

 

као

 

језик

 

науке

ориги

-

налне

 

и

 

преводилачке

 

делатности

Стилистичка

 

диференција

-

ција

Црквенословенски

 

језик

 

кроз

 

историју

Црквенословен

-

ски

 

језик

 

у

 

Срба

.  

                                                                                     

   

Црквенословенска

 

азбука

Основна

 

правила

 

читања

Фонет

-

ско

-

фонолошки

 

систем

 

црквенословенскога

 

језика

.                                                                                                   

Алтернације

Дијакритички

 

знаци

Акценатски

 

систем

Систем

 

пунктуације

Скраћенице

Слова

 

у

 

улози

 

бројева

.  

   

Морфолошки

 

систем

 

црквенословенскога

 

језика

Врсте

 

речи

 

(

класификација

прелазне

 

појаве

 

у

 

области

 

врста

 

речи

). 

Двоји

-

на

семантичке

 

особине

Систем

 

падежа

 

у

 

црквенословенском

 

језику

Именице

  singularia  tantum 

и

  pluralia  tantum. 

Именице

општеграматичко

 

значење

 

и

 

парцијалнограматичке

 

категорије

лексичко

-

граматичке

 

скупине

облици

 (

парадигматски

 

типови

). 

Придеви

општеграматичко

 

значење

 

и

 

парцијалнограматичке

 

категорије

лексичко

-

граматичке

 

скупине

облици

 (

парадигмат

-

ски

 

типови

компарација

непроменљиви

 

придеви

). 

Бројеви

оп

-

штеграматичко

 

значење

 

и

 

парцијалнограматичке

 

категорије

значење

састав

облици

 

бројева

Заменице

лексичко

-

граматич

-

ка

 

обележја

класификација

облици

  (

парадигматски

 

типови

заменица

Глаголи

општеграматичко

 

значење

 

и

 

парцијално

-

граматичке

 

категорије

Глаголске

 

основе

 

и

 

наставци

Подела

 

глагола

 

по

 

морфолошким

 

врстама

Глаголска

 

времена

начини

 

и

 

стања

  (

грађење

 

и

 

употреба

). 

Атематски

 

глаголски

 

облици

Помоћни

 

глаголи

Партиципи

општеграматичко

 

значење

 

и

 

ка

-

тегорије

Прилози

општеграматичко

 

значење

 

и

 

парцијалногра

-

матичке

 

категорије

Порекло

 

прилога

Поређење

 

прилога

Предлози

граматичко

 

значење

функција

класификација

Ве

-

зници

граматичко

 

значење

функција

класификација

Речце

граматичко

 

значење

функција

класификација

Узвици

грама

-

тичко

 

значење

функције

класификација

   

Творба

 

речи

 

у

 

црквенословенском

 

језику

Морфемска

 

анали

-

за

морф

 

и

 

морфема

типови

 

морфема

 

по

 

значењу

Коренске

 

морфеме

Афиксалне

 

морфеме

Флексије

Творбена

 

анализа

творбена

 

база

творбени

 

низ

Етимолошка

 

анализа

Творбени

 

начини

   

Синтакса

 

црквенословенског

 

језика

Синтагма

 

и

 

реченица

 

као

 

основне

 

јединице

 

синтаксе

Граматичко

 

устројство

 

синтагме

Граматичко

 

устројство

 

реченице

.  

   

Лексика

 

црквенословенског

 

језика

Односи

 

унутарлексичке

 

системности

Састав

 

лексике

 

црквенословенског

 

језика

 

према

 

критеријумима

 

генезе

 

и

 

функционисања

Улога

 

старословени

-

зама

 

у

 

формирању

 

лексичког

 

фонда

 

савремених

 

словенских

 

књижевних

 

језика

   

Црквенословенски

 

језик

 

данас

функционални

 

и

 

социолин

-

гвистички

 

аспекти

 

 

background image

 

Слово

 

Назив

 

слова

 

Гласовна

 

вредност

 

Бројна

 

вредност

 

А

  a  

aõzx 

а

ја

 

B  b 

b+çki 

б

 

 

V  v 

vqçdi 

в

 

G  g 

glagoçl# 

г

н

 

D  d 

dobroæ 

д

 

E  e 

½õstx 

је

, ´

е

 

@  ` 

`ivqçte 

ж

 

 

¦

  

§

 

§ql…æ 

з

 

Z  z 

zeml=æ 

з

 

I  i 

iõ`e 

и

ји

, ´

и

ј

 

J  ¿ 

i  

и

ј

  

10 

K  k 

kaçko 

к

 

20 

L  l 

l$çd¿e 

л

љ

 

30 

M  m 

myslqçte 

м

 

40 

N  n 

naç{# 

н

њ

 

50 

  o 

õnx 

о

 

70 

P  p 

pokoçÊ 

п

 

80 

R  r 

rcyæ 

р

 

100 

S  s 

sloçvo 

с

 

200 

T  t 

tveçrdo 

т

 

300 

U + 

uõkx 

у

 

400 

F  f 

feçrtx 

ф

 

500 

H  h 

hqçrx 

х

 

600 

C  c 

cyæ 

ц

 

900 

^  ~ 

~eçrv# 

ч

 

90 

[  { 

{aæ 

ш

 

 

W  w 

waæ 

шч

 

 

½õrx 

 

½òryæ 

и

 

 

½õr# 

 

Q  q 

%õt# 

је

, ´

е

 

 

à $ 

ју

, ´

у

 

 

„  … 

…òmeçga

 

о

 

 

  ° 

…õtx 

от

 

800 

Я

  

ја

 

 

¤

  

$õsx maçlyÊ 

ја

, ´

а

 

 

  

 

‡iæ 

кс

 

60 

ˆ ‰

 

‰iæ 

пс

 

700 

à  

ü 

üitaæ 

т

 

Š

  

 

‹õ`ica 

и

в

ј

 

 

 
 
 
 
 
 

 

 

 

ИЗГОВОР

  

 

се

 

изговара

 

као

 

и

 

у

 

српском

Када

 

се

у

 

страним

 

речима

пише

 

после

 

самогласника

 –

најчешће

 

после

 

¿

,

 e 

(

уместо

 

), 

изговара

 

се

 

ја

iølja, keæghrea, l¿t+rgjça

 

у

 

речима

 

страног

 

порекла

 

испред

 

g  k  h 

изговара

 

се

 

као

 

н

½‹èaçggel¿e

,

  s‹ègkliçtx. 

Реч

 

aòggeçÊ 

(

име

представља

 

изузетак

 
½ò 

 (

тзв

широко

пише

 

се

 

на

 

почетку

 

речи

 

и

 

изговара

 

се

 

је

 : 

½õsm#, ½òliçk…, ½õÊ 

.  

    

У

 

речима

 

страног

 

порекла

 

изговара

 

се

 

е

½ògzaçrhx

,

  ½òpaçrh¿a

.

 

 

На

 

исти

 

начин

 

се

 

изговара

 

и

 

у

 

везнику

 ½òdaæ. 

 

Слово

 

има

 

двојак

 

изговор

 : 

е

 

и

 

је

.  

Као

 

е

 

изговара

 

се

 

када

 

стоји

 

после

 

палаталних

   

и

 

(

који

 

се

 

јотују

)  : 

zemleç$

,

  neçm#

,

 

zaneæ

,

 t+çne 

и

 

уопште

 

после

 

веларних

 

сугласника

 : 

velerqç~¿e

,

 tewiç.  

Као

 

је

 

изговара

 

се

 

када

 

стоји

 

после

 

самогласника

  : 

znaçmen¿e

,

  moeæ

,

 

као

 

и

 

када

 

је

 

реч

 

састављена

 

од

 

предлога

 

и

 

речи

 

која

 

почиње

 

са

 

½

…òbeçml$. 

 

Слово

 

§

 

се

 

изговара

 

као

 

српско

 

з

§ql…æ.

 

 

Слово

 

изговара

 

се

 

и

 

када

 

стоји

 

на

 

почетку

 

речи

 

или

 

после

 

сугласника

  : 

iòzvoçliti, 

braniçti. 

Као

 

ји

 

се

 

изговара

 

када

 

стоји

 

после

 

самогласника

 : 

moiçmx, veçrb¿ihx. 

Као

 

ј

 

се

 

изговара

 

када

 

је

 

кратко

 

и

 

у

 

тим

 

случајевима

 

краткоћа

 

је

 

означена

 

слитном

  : 

koçeÊ,  kjçÊ,  m+`eçÊ. 

Код

 

придева

за

 

разлику

 

од

 

партиципа

крајње

 

Ê

 

може

 

изостати

 

у

 

изговору

 – 

према

 

српском

 

примеру

.  

Као

 

и

 

са

 

умекшавањем

 

претходног

 

сугласника

 

изговара

 

се

 

после

 

палаталних

 

и

 

n

 

Слово

 

¿

 

се

 

изговара

 

као

 

српско

 

кратко

 

и

 

m¿rx

 

Као

 

ј

 

изговара

 

се

 

у

 

речи

 

aòllil+¿a, 

али

 

и

 

у

 

речима

 

у

 

којима

 

после

 

почетног

 

 

следи

 

самогласник

а

 

које

 

се

 

и

 

у

 

српском

 

језику

 

изговарају

 

с

 

почетним

 

ј

  : 

jò…çna,  jòereçÊ, 

jò…açnx. 

 

Слова

 

и

 

имају

 

двојаку

 

гласовну

 

вредност

 : 

л

љ

 

и

 

н

њ

За

 

одређивање

 

изговора

 

ових

 

слова

 

треба

 

узети

 

у

 

обзир

 

одговарајуће

 

изговорне

 

моделе

 

у

 

српском

 

језику

односно

у

 

недостатку

 

таквих

 

модела

 

треба

 

се

 

ослонити

 

на

 

етимологију

 

датог

 

облика

   

Тако

изговорно

 

л

 

и

 

н

 

присутно

 

је

 

у

 

облицима

leçst#, likovaçti, hvaçl#no, seçl#nyÿ, vx 

pogiçbeli, poleçznoe, pril#peæ, dniæ, pqçsn#

 

   

Изговорно

 

љ

 

и

 

њ

 

присутно

 

је

 

у

 

облицима

  :

  poçsle{i,  koçl#,  koste

/

l#,  na  poçsteli, 

vnegdaæ, zaneæ, t+çne, voçn#`e, doçnde`e

 (

овде

 

је

 

могућ

 

и

 

изговор

 

дондјеже

 

 

   

 

Слова

 

и

 

изговарају

 

се

 

као

 

у

  : 

uòboç`estvo, uòbq`açti

,

 blago+troçb¿e, vsk+ç$, b+çd+.

 

 

Слово

 

се

 

изговара

 

као

 

двоглас

 

шч

neçmow#, wedroçta. 

 

Слова

 

x

 

и

 

#

 

се

 

не

 

изговарају

 

background image

 

сугласника

 

не

 

могу

 

сасвим

 

доследно

 

да

 

се

 

примене

 

на

 

све

 

црквенословенске

 

облике

јер

 

би

 

они

 

у

 

неким

 

случајевима

 

постали

 

неразумљиви

 

и

 

непрепознатљиви

.  

   

Изговорно

 

о

Када

 

реч

 

почиње

 

сугласником

 

а

 

испред

 

ње

 

стоји

 

предлог

самостално

 

или

 

је

 

дошло

 

до

 

сједињавања

 

са

 

дотичном

 

речи

који

 

почиње

 

истим

 

или

 

сличним

 

сугласником

између

 

њих

 

може

 

доћи

 

до

 

појаве

 

изговорног

 

о

:  

vvedi, sslavima

.  

   

Акценат

Српско

 

обележје

 

изговора

 

црквенословенских

 

речи

 

јесте

 

и

 

акцентовање

 

речи

 

према

 

српском

 

новоштокавском

 

систему

Реч

 

је

пре

 

свега

о

 

речима

 

које

 

су

 

мање

 

или

 

више

 

идентичне

 

са

 

српским

У

 

црквенословенским

 

речима

 

које

 

не

 

одговарају

 

сличним

 

српским

 

речима

 

чува

 

се

 

правило

 

само

 

преношења

 

акцента

 

са

 

последњег

 

слога

 

ПРАВОПИС

 

 

½ò 

 (

тзв

широко

пише

 

се

 

на

 

почетку

 

речи

 : 

½õsm#, ½òliçk…, ½õÊ 

.  

    

У

 

речима

 

страног

 

порекла

½ògzaçrhx

,

 ½òpaçrh¿a

.

 

 

 

 

Слово

 

се

 

пише

 

у

 

средини

 

и

 

на

 

крају

 

речи

zemleç$

,

 neçm#

,

 zaneæ

,

 t+çne. 

 

Слово

 

§

 

се

 

среће

  

у

 

речима

 : 

§vqçr#, §vqzdaæ, §qçl¿e, §laçkx, §loæ, §mjçÊ, §ql…æ, §qçnica 

такође

 

и

 

у

 

речима

 

које

 

су

 

од

 

њих

 

изведене

 : 

§laç~nyÊ, §lyçÊ 

и

 

друге

 

Слово

 

¿

 

се

 

пише

:  

-

 

испред

 

самогласника

 : 

paçstyr¿e, trjçe 

-

 

у

 

речима

 

грчког

 

порекла

где

 

одговара

 

грчком

 

слову

 

i

 

или

 

дифтонзима

 

ει

οι

  : 

h¿t…nx, jõkosx

jõd…lx, t¿m¿açmx 

-

 

у

 

речима

 

са

 

словенским

 

кореном

 : 

v¿noæ

,

 vjçnogradx

 

и

 m¿rx

 

у

 

значењу

 

васељена

 – 

за

 

разлику

 

од

 

miçrx 

у

 

значењу

 

покој

тишина

 

 

Слово

 

o

 

пише

 

се

 

у

 

средини

 

и

 

на

 

крају

 

речи

iõnokx,  koçndakx,  lqçto,  l$çbo

Слово

 

O

 

среће

 

се

 

на

 

почетку

 

речи

O

õtrokx, 

O

òbaç~e, 

O

òvcaæ, 

O

õ~i

после

 

префикса

so

O

bwen¿e

у

 

саставу

 

сложеница

mnogo

O

~içt¿i,  pervo

O

braçznoe

у

 

средини

 

речи

 

у

 

примерима

O

rdaçnx, jò

O

ppjça 

и

 

°

O

n+çd+`e

 . 

   

 

Слово

 

се

 

пише

 

на

 

почетку

 

речи

 : 

uòboç`estvo, uòbq`açti. 

У

 

средини

 

или

 

на

 

крају

 

речи

 

пише

 

се

 

+:  blago+troçb¿e,  vsk+ç$,  b+çd+.

 

 

Слова

 

x

 

и

 

#

 

се

 

не

 

изговарају

Остали

 

су

 

у

 

правопису

 

због

 

своје

 

слоготворне

 

функције

тј

због

 

потребе

 

да

 

се

 

слог

 

заврши

 

на

 

самогласник

Не

 

пишу

 

се

 

на

 

почетку

 

речи

Слово

 

означава

 

веларност

  ( 

тврдоћу

претходног

 

сугласника

verteçpx,  vx

Понекад

 

се

 

замењује

 

пајерком

  ( 

ë

): 

podë=çti,  izë=daçti,  podë. 

Слово

 

#

 

може

 

означавати

 

палаталност

 

претходног

 

сугласника

zi`diçtel#,  koçn#,  voçl#na=

или

 

означавати

 

припадање

 

одређеној

 

историјској

 

именичкој

 

основи

koçn# 

(

јо

-

основе

), 

  p+çt#

  (

ǐ

-

основе

); 

или

 

означавати

 

разликовање

 

значења

 

речи

voçn# 

(=

унутра

), 

voçnx 

(=

ван

напољу

). 

 

Слово

 

y

 

се

 

не

 

пише

 

на

 

почетку

 

речи

У

 

средини

 

речи

пише

 

се

 

по

 

старословенском

 

узору

  : 

syçnove,  byçti.

 

Пише

 

се

 

после

 

слова

 

:

  vx  seçrdcy

У

 

облицима

 

множине

 

и

 

двојине

како

 

би

 

се

 

разликовали

 

од

 

облика

 

једнине

у

 

речима

 

с

 

основом

 

на

   

непчане

 

Želiš da pročitaš svih 66 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti