3
2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ
Црна Гора се простире између 41º51' и 43º33' сјеверне географске
ширине. Њена најјужнија тачка налази се на ушћу Бојане у Јадранско
море, а најсјевернија на обронцима планине Ковач, близу Чајнича.
Растојање између њих износи 193 км ваздушне линије. Нешто су мања
растојања између најзападније, 18º26' Е, подгорина Орјена близу села
Врбање, и најисточније тачке 20º21' Е, Сјенова планина источно од Рожаја.
Растојање између њих износи 166 км. Површина Црне Горе износи 13812
км2. Географски центар налази се у подручју изворишта ријеке Мораче од
којег ни један дио Црне Горе, осим најјужнијег дијела Улцињског
приморја,
није
удаљен
више
од
90
км.
Црна Гора лежи у југозападном дијелу Балканског полуострва и
излази на Јадранско море па је она балканска и јадранско-медитеранска
земља. Спуштајући се до 41º51' Н, Црна Гора се приближава Средоземном
мору више од свих јужнословенских држава. Тако је од Бара до
Отрантских врата растојање 180 км ваздушне линије. Жељезничка пруга
Београд-Бар меридијанским правцем повезује јадрански и панонски басен,
односно јужну и средњу Европу.
4
Слика бр.2.
Картографски приказ положаја Црне Горе у Европи
Копнене границе Црне Горе дуге су 614 км. Најдужа је граница
према Босни и Херцеговини – 225 км, односно 36,6% укупне копнене
границе, а најкраћа према Хрватској на западу – 14 км или 2,3% укупне
копнене границе (неки извори наводе и 25 км). На југоистоку Црна Гора се
граничи са Албанијом (172 км или 28%), а на сјевероистоку са Србијом
(124 км или 20,2%) и на истоку са Косовом. На југозападу Црна Гора
дужином од 293,5 км излази на Јадранско море, што одговара скоро
половини дужине њених копнених граница. Уједно, приобални дио мора,
уз међународне воде, чини границу са Италијом, која је у неким
дијеловима Црне Горе, у периодима млетачке доминације, остварила и
врло велик културолошки утицај.
6
Слика бр.3.
Рељефна карта Црне Горе
Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у
Европи. Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши
врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од
2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов кук на
планини Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m. Планине Црне
Горе спадају у терене Балканског полуострва највише
измијењене ерозијом током последњег леденог доба.
Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског
приморја од рта Оштро до ушћа ријеке Бојане, а према унутрашњости
Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка
долинама Мораче и Зете. На кречњачкој подлози развила се посебна врста
тла-црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и другух
култура. Поред црвенице јавља се и флишно земљиште. Јадранска област
се дијели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје,
Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу.
Бококоторски залив
састоји се од четири мања залива: Топланског,
Тиватског, Рисанског и Которског. Топлански и Тиватски залив спаја
тјеснац Кумбор, а Тиватски и Рисански тјеснац Вериге.
