Čudo i čudotvorаc u Simovićevoj drаmi „Čudo u Šаrgаnu“

Филозофски факултет, Нови Сад

Одсек за српску књижевност

Српска драма 20. века - Традиције и иновације

Тема: Чудо и чудотворац у Симовићевој драми „Чудо у Шаргану“

Ментор

Проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић

Нови Сад, 2014.

Драма „Чудо у Шаргану“, током које све време пљушти киша, смештена је у крчму на периферији
у којој раде, обитавају и свраћају људи са маргине, затечени негде између села и града. Свако од
њих је несрећан на свој начин и сви они имају неку бољку, неку психичку тегобу, неку тајну...Сви
се они крију у некој својој „мишјој рупи“ и чекају да им се деси неко чудо.
У то јадно и бедно друштво, међу те осакаћене људе, долази месија, Просјак, који ће примити на
себе све њихове муке — али, да ствар буде гора, ни месија није начисто сâм са собом. Где се он
појави и учини своје чудо, то увек има лоше последице...

У овом раду, пажњу сам усмерила према чудотворцу, његовом постојању и улози у драми, сврси
његових дела, односно чуда и њиховом заначају за околину.

Кључне речи: киша, периферија, бег од стварности, немаштина, мишја рупа, муке, чудо...